DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8-9/1932 str. 51 <-- 51 --> PDF |
Kod opisa boniteta staništa valjalo je istaći, da se razlike boniteta tla, osim oznakama u rimskim brojevima (.—V), mogu iskazati u desetinkama od 1 u svrhu računanja srednjeg bonitetnog razreda tla. O tom se srednjem bonitetnom razredu tla u »Uputstvima« ništa ne govori, što je po mom sudu nedostatak, jer se na osnovu srednjeg boniteta tla izračunava normalna drvna masa i normalan prirast gospodarske jedinice, što sve treba kod raznih statičkih računa i u državnim šumama. Po mom, je sudu nedostatak u »Uputstvima« i to, što o bonitetu staništa prostranih nizinskih poplavnih (ritskih) šuma nije ništa spomenuto. Da je to potrebno u svrhe uređivanja tih šuma, do´kumentovano je to prikazao g. Ing. Teodor Španović.* U prebirnoj se šumi ne mogu zemljišta bonitirati po srednjoj visini stabala, koji je način propisan za ostale tipove šuma. Iako to pitanje za prebirne šume nije još posve rešeno, to nam se ipak čini opravdanim, da se to obavlja po srednjo j visin i i mas i debljinskih razreda. Prema Flury-u** srednja je visina u debljinskom razredu od 38—50 cm za razne bonitetne razrede prihodnih tablica ova: Kod I. LI. III. IV. V. bonit. razreda: za smreku 38 34 30 26 23 m za jelu 36 3i2 28 24 21 m Opis sastojinskih prilika. Ovde su u glavnom pregledno prikazani svi momenti, koji se odnose na osobine sastojkie: starost, srednja visina, temeljnica, obrast, drvna masa, prirast i dr. I ovde bi dobro došlo, da se u »Uputstvima« odredilo, da se za seču zrelih i dozrevajućih sastojina treba iskazati postotak građevnog drva u tehničke svrhe, kako bi se dobila slika vrednosti sastojine u finansijskom pogledu. U obrascu 2 izdanih »Uputstava« ispušten je procenat građevnog drva, što je svakako jedan nedostatak »Uputstava za uređivanje državnih šuma«. Nebi bilo na odmet, da se u »Uputstvima« spomenulo i to, da inventar šume valja iskazati u brojevima, a predočiti ga tabelarno i grafički, kako je to medu ostalim određeno za prebirnu šumu. Odviše točno prikazivanje sastojinskih odnosa vodi do detaljnog izlučivanja i suvišnog isticanja najmanjih osobina sastojina, koje nemaju znatnije gospodarske važnosti. Tu činjenicu valjalo je u »Uputstvima« istaći zbog toga, što se najmanja greška kod izlučivanja tih odnosa lako uveća kod određivanja mase i prirasta sastojine po prihodnim tablicama, koje ne daju apsolutno tačne rezultate. Takav suviše detaljni posao je nepotreban, a njegova je greška tim veća, što su nesigurniji podaci prihodnih tablica za određivanje boniteta sastojine prema visini i debljini. Kod opisa sastojina valjalo je u »Uputstvima« predviditi mere, po kojima se kvalitet sastojine diže. To u prvom redu zavisi o bonitetu tla. Zbog toga je valjalo u »Uputstvima« predvideti i glavne mere, kako da se digne bonitet tla sastojine. Pošto proizvodnu snagu šumskog tla najbolje čuva i diže potstojno drveće i grmlje, koje raste ispod glavne sastojine, to je valjalo u »Uputstvima« odrediti, da se gospodar skom osnovom predvidi veštačko podizanje toga drveća i grmlja, koje zaštićuje tlo od sunca, korova, jakih oborina, vetra i dr. Jednaku zadaću zaštite tla ima i sve ono drveće i grmlje, koje samo po sebi raste ispod proređene starije sastojine, kao na pr. grab i bukva ispod hrasta, smreka, bukva i hrast ispod bora, jela ispod smreke, smreka, jela i bukva ispod ariša i si. Sve su se te činjenice i okolnosti morale u »Uputstvima« spomenuti tim više, jer se baš tome kod nas ne poklanja nikakova pažnja. Osobito veliku važnost ima potstojno drveće i grmlje u sastojinama hrasta, * Šumarski list 1931. g., str. 100. ** Mitteilung der Schweiz. Centralanstalt für das forstl. Versuchswesen 15 Band, Heft 2, 1931). 535 |