DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 65 <-- 65 --> PDF |
čito o mogućnostima razvitka lova iza donosa novog Zakona o lovu. Pre prelaza .. samu temu, potrebno je raščistiti jedno pitanje o kojemu su kod nas još podvojena mišljenja. Kad je reč o lovu odmah se kod nas stvaraju dva tabo´ra ljudi, koji sasvim različito posmatraju lov. Jedni vele, da je to samo obični sport a drugi se naprežu dokazujući, da lov nije samo sport već i važna grana narodne privrede. Za rasvetljenje ovog pitanja morati ćemo zaci malo u istoriju. Ako se vratimo u najstarija vremena čovečieg života vidimo, da mu je na tom primitivnom stepenu glavno zanimanje lov. On lovi da se obrani od divljih zveri, da si od ulovljenih životinja spremi hranu i odeću ili da od kostiju izradi prva sredstva za svoju bezbednost, svoje oružje. Svu svoju umetnost skoncentrisao je pračovek na usavršavanje svog primitivnog oružja i na izmišljanje načina, kojima će nadmudriti opreznu, a od sebe jaču zverad. Na tom primitivnom stepenu ljudskog života lov dakle služi za podmirivanje najpotrebnijih životnih namirnica. Kad je čovek docnije uhvatio i pripitomio prvu divljač i kroz to položio kamen temeljac stočarstvu, lov ne gubi mnogo od svog prvotnog značaja jer je još uvek bilo potrebno obnavljati i povećavati brojno stanje domaćih životinja i braniti se od zveradi Istom kroz napredak kulture, kad nomadski život zamenjuje miran život poljo privrednika vezanog uz vlastitu grudu, počinje lov po malo gubiti svoj privredni značaj. Divljač je rimskom pravu smatrana kao »res nulius« koju je svako mogao loviti i pri svajati. U srednjem veku, postao je lov sastavnim delom viteštva. Kad znamo da je u to vreme efikasna upotreba oružja zavisila od telesne snage i hrabrosti, lako je pojmiti da je lov, po tradiciji klasičnog doba, smatran junačkom vežbom, kojom se telo spre malo za teške ratne podvige. Docnije se lov razvijao sve više na štetu širokih narodnih slojeva i konačno postao zabavom i dokolicom moćnog plemstva. Seljak je isključen cd ove monopolisane zabave, koja ga staje velikih materijalnih žrtava, jer ne samo da sam nije smeo loviti već nije smeo ni plašiti divljač, koja mu je činila silne štete po usevima, niti tamaniti zverad, koja mu je uništavala stoku. Nije onda čudo, što su agrarni pokreti toga veka među ostalim peticijama sadr žavali i povratak starih pravica na lovljenje divljači. I kad su sredinom XIX. veka popucali lanci feudalizma i seljak postao opet gospodarem na svojem posedu, postade i lov slobodan i pristupačan svakome. Ne srne nas čuditi, da je od iskona prirođeni a veštačkim sredstvima kroz vekove potiskivani instinkt za lovljenjem sada probio vehe mentnom snagom, mašajući se sa osećajima mržnje na divlač, koja je za vreme feuda lizma više cenjena od čoveka. Za kratko vreme uništena su bogata lovišta naročito visoke divljači (jeleni, srne, divokoze, divlje svinje) tako, da se na mnogim mestima posledice ove katastrofe nisu nikad više izležile. Od toga vremena počinje nova epoha u razvitku lovstva. Došlo se do ubeđenja, da neograničena sloboda može. imati štetnih posledica u dva pravca: 1. U pogledu javne bezbednosti i 2. U satiranju narodne imovine. Državna vlast kao čuvar narodnog imetka nije mogla dozvoliti, da se s jedne strane neoprezno barata s ubojnim oružjem, a s druge da sasvim presuši jedan izvor narodnog prihoda i to u vremenu, kad je razvitak ekonomskih i tehničkih nauka držav noj vlasti pokazao pravi put i način za iskorišćivanje prirodnih bogastva pojedinih na roda. Donose se zakoni o lovu, koji su slobodi pojedinaca stavili izvesne ograde u obliku lovno-policijskih odredaba, a razvitak nove nauke o lovu udario je temelje da našnjoj lovnoj ekonomiji i lovnoj politici. Lov poče dobivati privredni značaj ako i ne u nekadašnjem, prvotnom obliku, kada je još služio isključivo ishrani čovečanstva, a ono svakako u obimu, u kojem se u mnogim državama lovstvo stavlja u isti red s drugim sporednim granama narodne privrede kao što su ribartvo, čelarstvo, živinarstvo i t- d. Taj značaj, prirodno zavisi od obilja divljači dot. od prirodnih uslova i uložene energije za potpuno iskorišćavanje danih prilika. 471 |