DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 64 <-- 64 --> PDF |
Ha ....., ... ..... ...... .. ........ .... ce .... ...... . ..... ........ — ......: .. .. y ..... ..... ... y ........ ........ ...... ...... .. .......? .......... .. ... .... ... .. ....... ... ....... .... he ....... ... ......... ......... ........, y ........ .......... ...... ..... ...... .. .... .... . ....... ........., .. .... ............ .. ........... .............. . ............ .. ......... ........ .. ......, ..., ...., ... je ..... .. ... ......., . ... je — ...... ... — ......... .......; ..... . ... ......., ......... je. ......., ... ....; ....., ... je, ... .. y ... ......... ...... ... ... .., ..... .. ........... ........ .... ....... ........ . ........ ....... . ..... .. ........ .... .. y .... ... ce ....... .. ..... ......... ....... ...... ......... ..... ...... . ..... ...... ......., a .. je ......... .. ....... no .......... ........., . ... ce .. ...... .. .... .......... ...... ......... ..... ce ...... .......... ...... ..... .. ......: .. .. y ... ... ........ y ......... . ........ ........ .. .......? ..... ............ ........., ........... ...... ... ... .. . ... ..... .... ce ...... .. .... .......... ......... ......, y ..... ..... .... y ....., ... je ....... ..., .... y ......, ... .... ....., ...... .... ... ..... 100.000 ....... ... je .. ........ . .... .... ......... . .. ............. y ..... .... ....... ..... .......... .. ....... ......... .. 300 ...... ...... no ...... . ........ ........... .. 1%, ... .. 30,000,... .3 .... 300.000 .3, ... y ..... .... .. 3,000.000 . .... ......, — ........, ... ... ce .. .... ...... ...... ...., ... y ....... ........ .. .. ......... ........ .......... .... .. ....... ... ....... y ........... ........., . ...... ..... ..... . ........, .. ........., y ........ ........., .. ........... . .. ...... ..... ....... ... .. ..... ...... ....... .... ..... .........., ..... he .... ..... ....... .......... ...... ...., ... ... ce .. .. ......... . ....... . <.... ....: ........ .. ...... .. .. ....... .... .... y ........ .........* Ha ... ... ..... ..... ....... ........... ....... y ... ... .. ......... ....... ...... y ...... .. ... ..... ......... .... .. .. ..... .......... . ... ..... ........ ....... A .. ..... ... .. ..... .. ............ ..... no .......... ... ......... . ...... ......... ..... ce, ......, .. .... ........ ........... Dr. .. A. Monroy, Das Holz, 1929; Wolcott Foster, A Treatise on wooden triestle briedges, 1913; E. Mattern, Technische Wirtschafts-Verwaltungs und Verkehrslehre, 1925; H. Wanderzyd1 u. E. Minsart, Cours d´exploitation des chemins de fer 1922; Roll, Enzyklopädie des Eisenbahnwesens IX: Dr. E. Foerster, Simon-Spitzers Tabellen für die Zinseszinsen und Rentenrechnung, 1922; Baumann, Das Holz als Baustoff, 1930; .......... Hütte, Foerster, Melan-Bleich, €aruffa, . ........ ......... Dr Ing. MILAN MARINOVIĆ (Beograd). LOV KAO PRIVREDNA GRANA I NOVI ZAKON O LOVU. Zamoljen sam, da prilikom zborovanja Beogradske podružnice Jugoslavenskog Šumarskog udruženja održim jedno predavanje o privrednoj grani, koja je sa šumarstvom tesno vezana, naime o lovu i njegovoj ulozi u našoj narodnoj ekonomiji, a naro * Ha .......... .......... .. 22. XII. 1931. .......... ......... ........ ......... ........ je ..... ...... ....... ....... .. ......... .... .. ........ ....... — .... .... ... ce ....... .. ... ........ . .. .... ..... ....... 470 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 65 <-- 65 --> PDF |
čito o mogućnostima razvitka lova iza donosa novog Zakona o lovu. Pre prelaza .. samu temu, potrebno je raščistiti jedno pitanje o kojemu su kod nas još podvojena mišljenja. Kad je reč o lovu odmah se kod nas stvaraju dva tabo´ra ljudi, koji sasvim različito posmatraju lov. Jedni vele, da je to samo obični sport a drugi se naprežu dokazujući, da lov nije samo sport već i važna grana narodne privrede. Za rasvetljenje ovog pitanja morati ćemo zaci malo u istoriju. Ako se vratimo u najstarija vremena čovečieg života vidimo, da mu je na tom primitivnom stepenu glavno zanimanje lov. On lovi da se obrani od divljih zveri, da si od ulovljenih životinja spremi hranu i odeću ili da od kostiju izradi prva sredstva za svoju bezbednost, svoje oružje. Svu svoju umetnost skoncentrisao je pračovek na usavršavanje svog primitivnog oružja i na izmišljanje načina, kojima će nadmudriti opreznu, a od sebe jaču zverad. Na tom primitivnom stepenu ljudskog života lov dakle služi za podmirivanje najpotrebnijih životnih namirnica. Kad je čovek docnije uhvatio i pripitomio prvu divljač i kroz to položio kamen temeljac stočarstvu, lov ne gubi mnogo od svog prvotnog značaja jer je još uvek bilo potrebno obnavljati i povećavati brojno stanje domaćih životinja i braniti se od zveradi Istom kroz napredak kulture, kad nomadski život zamenjuje miran život poljo privrednika vezanog uz vlastitu grudu, počinje lov po malo gubiti svoj privredni značaj. Divljač je rimskom pravu smatrana kao »res nulius« koju je svako mogao loviti i pri svajati. U srednjem veku, postao je lov sastavnim delom viteštva. Kad znamo da je u to vreme efikasna upotreba oružja zavisila od telesne snage i hrabrosti, lako je pojmiti da je lov, po tradiciji klasičnog doba, smatran junačkom vežbom, kojom se telo spre malo za teške ratne podvige. Docnije se lov razvijao sve više na štetu širokih narodnih slojeva i konačno postao zabavom i dokolicom moćnog plemstva. Seljak je isključen cd ove monopolisane zabave, koja ga staje velikih materijalnih žrtava, jer ne samo da sam nije smeo loviti već nije smeo ni plašiti divljač, koja mu je činila silne štete po usevima, niti tamaniti zverad, koja mu je uništavala stoku. Nije onda čudo, što su agrarni pokreti toga veka među ostalim peticijama sadr žavali i povratak starih pravica na lovljenje divljači. I kad su sredinom XIX. veka popucali lanci feudalizma i seljak postao opet gospodarem na svojem posedu, postade i lov slobodan i pristupačan svakome. Ne srne nas čuditi, da je od iskona prirođeni a veštačkim sredstvima kroz vekove potiskivani instinkt za lovljenjem sada probio vehe mentnom snagom, mašajući se sa osećajima mržnje na divlač, koja je za vreme feuda lizma više cenjena od čoveka. Za kratko vreme uništena su bogata lovišta naročito visoke divljači (jeleni, srne, divokoze, divlje svinje) tako, da se na mnogim mestima posledice ove katastrofe nisu nikad više izležile. Od toga vremena počinje nova epoha u razvitku lovstva. Došlo se do ubeđenja, da neograničena sloboda može. imati štetnih posledica u dva pravca: 1. U pogledu javne bezbednosti i 2. U satiranju narodne imovine. Državna vlast kao čuvar narodnog imetka nije mogla dozvoliti, da se s jedne strane neoprezno barata s ubojnim oružjem, a s druge da sasvim presuši jedan izvor narodnog prihoda i to u vremenu, kad je razvitak ekonomskih i tehničkih nauka držav noj vlasti pokazao pravi put i način za iskorišćivanje prirodnih bogastva pojedinih na roda. Donose se zakoni o lovu, koji su slobodi pojedinaca stavili izvesne ograde u obliku lovno-policijskih odredaba, a razvitak nove nauke o lovu udario je temelje da našnjoj lovnoj ekonomiji i lovnoj politici. Lov poče dobivati privredni značaj ako i ne u nekadašnjem, prvotnom obliku, kada je još služio isključivo ishrani čovečanstva, a ono svakako u obimu, u kojem se u mnogim državama lovstvo stavlja u isti red s drugim sporednim granama narodne privrede kao što su ribartvo, čelarstvo, živinarstvo i t- d. Taj značaj, prirodno zavisi od obilja divljači dot. od prirodnih uslova i uložene energije za potpuno iskorišćavanje danih prilika. 471 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 66 <-- 66 --> PDF |
No ovaj privredni značaj lova dolazi do važnosti samo sa gledišta zajednice; za pojedince lov je samo u izuzetnim slučajevima izvorom materijalnog dobitka. Takvi su izuzetni slučajevi na pr. u severnim zemljama, gdje se lov razvija u profesiju sa ciljem lovljenja i zanatskog unovčavanja skupocenih krzna ili veštačkim farmama koje se bave uzgajanjem nekih vrsta divljači u zatvorenim prostorima sa istim ciljem. Iz toga ne sledi da pojedinci ne mogu imati iz svojih lovišta nikakvih materijalnih prihoda. To bi se protivilo i samoj naučnoj definiciji lovstva, pod kojim se razumeva nauka o upoznavanju, uzgoju, nezi, iskorišćavanju i upotrebi divljači. Sve ove radnje skopčane su s isvesnim izdacima i primicima, pa se i kod racionalne lovne ekonomije nastoji ne samo pokriti izdatke već i postići izvestan prihod, ali ti prihodi nisu i ne mogu nikad postati glavnim ciljem u lovu, niti je pravom lovcu svrha materijalno bogaćenje iz lova. Lovca, koji uzima lovište da ga iskorišćava u materijalne ciljeve stavlja se u isti red sa zverokradicom; jednom i drugom su nepoznati oni etički ciljevi, koji ispunjavaju dušu pravog lovca. Ispravnog lovca vodi u lov pored prirođene strasti još i ljubav prema uzgajanju i podizanju divljači oduševljenje prema prirodi, zdravstveni razlozi i si. motivi i za pojedinca, se lovna bilanca skoro uvek svršava s minusom. To vredi na prvom mesto za sopstvenike lovišta na visoku divljač, koja su skopčana s tako velikom režijom (u koju ulaze izdaci za zakup lovišta, čuvare, uređenje lovišta, izgradnju stanova, lovačkih koliba, puteva, nabavke divljači za oplemenjivanje krvi, ishrana preko zime, plaćanje otšteta za učinjene štete, porezi i t. d.) da ono malo prihoda od prodane žive divljači, mesa, krzna i t. d. ni izdaleka ne pokriva velike izdatke. Isti je slučaj i s onim mnogobrojnim lovcima, koji iskorišćuju svaki blagdan, da zbace sa sebe gradsko odelo i da odjure u božju prirodu, pa da daleko od uredske prašine i dnevnih briga prožive nekoliko dana barem nekoliko sati u Dianinom kraljevstvu. Oni se vraćaju obično telesno iznureni, često bez ikakve lovine ili ukoliko je i donesu, njena vrednost nije ni u kakvom srazmeru sa izdacima, jer bi se za taj novac kupilo mnogo više zečeva, jarebica i t. d. U svim ovim slučajevima ne ide se im ni za kakvom materijalnom dobiti, jer ovde glavni motiv leži u onim idealnim vrednostima lova, koje lov pruža u jačanju tela i duha, u čeličenju volje i karaktera, u duševnim emocijama, koje se u obliku nezaboravnih uspomena utiskuju u dušu čovečju, u slobodnom društvu najmilijih (prijatelja, u nežnom gajenju vekovnih tradicija i t- d. Sve su to vrednosti, koje se ne dadu naknaditi ni otkupiti novcem i koje ne nose nikakav privredni karakter. Motiv je samo jedan: »Plemeniti sport!« Pa gde je onda taj privredni karakter? upitaće nestrpljivi slušatelji. Rekli smo već napred, da taj karakter ne dolazi do izražaja kod pojedinaca već kod zajednice. Država ne izdaje svoja lovišta u zakup i ne prodaje otstrel pojedinih komada visoke divljači iz sportskih razloga već radi povećanja prihoda iz svojih šuma. Isti je motiv i kod opštine, koja izdaje svoje lovište u zakup; kod čuvara lova, kojemu spomenuta zabava lovaca daje hieb svakdašnji; kod trgovca, kojemu prodaja pušaka, municije i drugog pribora donosi prihod; kod štampara koji zarađuje na izdavanju lovačkih knjiga i časopisa i t. d. Ako sve te vrednosti saberemo, videćemo, da one nisu neznatne. To smo pokušali dokazati u svojoj knjizi »Privredni značaj lova u Jugoslaviji« pa smo dobili sledeće rezultate: Godišnje se ustreli kod nas plemenite divlači u vrednosti od kojih 30 milj. din. Kože korisne divljači vrede oko 8 mil. din. a kože zveradi oko 16,5 mil. din. Ako se ovamo pribroji još vrednost žive divljači, koja se izvozi ili šalje u dom. lovišta, zatim vrednost trofeja i t. d. — mogli bismo uzeti kao godišnju rentu iz lova oko 60 mil. din. iz čega sledi, da živi kapital naših lovišta prestavlja glavnicu od kojih 1,2 milijarda dinara. Pored toga ubire se na zakupninama u krajevima dominalnog sistema oko 5 mil. din. Fiskalni prihodi Min. šuma i rudnika, finansija i vojske (ovi poslednji za prodani barut) te ministarstva saobraćaja iznose godišnje oko 20 mil. din. Troškovi lovne ekonomije za izvršavanje i uređenje pojedinih lovišta (od toga samo čuvara lova ima 472 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 67 <-- 67 --> PDF |
u državi oko 6500) dolazi daljnjih oko 5"0 mil. din. u industriji (puške, municija, odeća, pribor i t. d.) donese oko 35 mil. din. Povećanje vrednosti proizvoda lova usled trgovačke radinosti oko 20 mil. din. Kod toga primećujemo, da je za prvi deset godina izvezeno oko 380 mil. din. vrednosti produkata lovstva. Uzevši još prihode od lovske književnosti i umetnosti, od kinologije, priređivanja izložaba i t. d. možemo mirne duše računati da se pored vrednosti mesa i krzna, koje pretstavljaju povećanje narodnog dohotka za 60 mil. din., usled lovne ekonomije stavlja u promet godišnje još oko 220 mil- din. = 280 mil. din. U toj cifri nije sadržana idealna vrednost lova kao ni one koristi koje se prinose time, što se tamani grabežljiva zverad. Poznato je naime, da godišnje strada samo od vukova domaćeg blaga u vrednosti oko 20 mil. din. (ovde su cene računate prema godini 1930.). Kad se uzmu u obzir navedeni podaci koji se temelje na opreznom računu i mnogobrojnih statističkih podataka, pa su pre maleni, nego li preterani. onda će nam biti jasna razlika između lova kao sporta gledanog očima pojedinog lovca i lova kao jedne grane narodne privrede, koja narodnoj imovini spašava mrtve kapitale. Ceneći u punoj meri taj značaj lovstva moderno zakonodavstvo svim, srestvima unapređuje lovnu ekonomiju nastojeći, da se broj korisne divljači poveća do granica, koje su dane prirodnim uslovima. Ako s te tačke gledišta posmatramo naše lovstvo videćemo da u sadašnjem broju divljači još ni izdaleka nisu iskorišćene mogućnosti dane nrirodnim uslovima. To ćemo najbolje videti iz jedne komparacije sa zemljama, u kojima je danas lovstvo na zavidnoj visini. Tako je po stat. podacima bilo: Nemačkoj:1 1925 Čehoslovačkoj: 2 1927 Nem. Austriji:´ 1927 Jugoslaviji:5 1930 Površina u ha: 46.871.770 14037.400 8.383.299 24 898.700 Jelena komada: 15-800 2.660 6.983 250 JelenaSrna: lopatara: 4 000 183.000 1.221 26015 392 43255 3 4525 Divokoza: 800 5.584 730 Divljih svinja: Zečeva: Fazana: Jarebica: 11800 3.500.000 190.000 800.000 4.000 801089154.5.44641.304 (1.507.000)4 ( 400.000) (I-500.000) 99 475.433 109.614 197-099 700 615.000 14.000 58.000 Ovo upoređenje pokazuje, da bismo mi. imajući u mnogo slučajeva još i povoljnije prirodne uslove od spomenutih zemalja, mogli ne samo dostići ih u pogledu brojnog stanja već kod izvesnih vrsta divljači i prestići. Brojno stanje moralo bi se kod visoke divljači povećati za 15—20 puta, a kod niske divljači za 100—500% (prema vrstama) pa da dostignemo približno brojno stanje divljači u spomenutim zemaljama. To bi onda značilo, da lov ne bi nosio već 200—250 mil. din. godišnje što bi od prilike odgovaralo srazmerno god. prihodu od lova u Nemačkoj (gde taj prihod iznosi 435 mil. din.). Kroz to bi se i godišnji obrt novca u vezi s lovnom ekonomijom podigao na okruglo jednu milijardu dinara. Lako je pretstaviti, što bi to značilo za nas naročito u ekonomskom socijalnom i trgovačkom (naročito u spoljno-trgovinskom) pogledu. Sada nastaje pitanje: kojima srestvima možemo postići unapređenje naše lovne ekonomije u tome pravcu, da se iskoriste u punoj meri povoljni prirodni uslovi i lovstvo postane doista važnim faktorom u našoj narodnoj privredi? Ovo se dade postići smišljenom lovnom politikom, kojoj u tom cilju stoje na raspoloženju zakonodavstvo, 1 Bieger : Die Deutsche Jagdwirtschaft. 2 Marchet: Vademecum. 3 Marinović : Privredni značaj lova u Jugoslaviji. * Po prof. Komareku za 1930473 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 68 <-- 68 --> PDF |
administracija, propaganda i privatna inicijativa. Polazna tačka je zakonodavstvo, Kod nas je u decembru 1931 g. donet nov zakon o lovu, kojim je konačno ujedinjeno naše lovno zakonodavstvo. Mesto devet dosadašnjih zakona došao je jedan pa nas sada interesuje pitanje, je li novi zakon dao mogućnosti za razvitak našeg lovstva u istaknutom pravcu ekonomsko« progresa i u kojem obimu? U dasadašnjim zakonima pored sve raznolikosti bila su zajednička dva sistema lovnog prava: regain; i dominalni. O nekoj lovnoj ekonomiji može se govoriti samo u d´Ominalnom sistemu, gde sopstvenik (ili zakupac.) lovišta ličnim interesom vezan uz napredak lovišta, gde je on isključivi gospodar i ne može mu se dogoditi, da mu teškim trudom zapaćenu divljač potuče drugi. Zato je prirodno, što je novi zakon principijelno uzeo za bazu dominalni sistem. Usled toga će po tem zakonu sostvenici teritorija od 200 i više ha u celoj državi imati pravo na sopstveno lovište, u kojem će moći divljač uzgajati i zaštićivati po svojoj volji naravno u granicama zakona. Zemljišta ostalih sostvenika udružuju se u pravilu u opštinsko lovište, koje se daje pod zakup. Od ovog principijelnog stanovišta zakon je napravio jedan izuzetak, dok je naime izdavanje sopstvenih lovišta obligatorno za ćelu državu, obrazovanje opštinskih lovišta i raspolaganje s njima je fakultativno. Zakon je naime za krajeve dosadašnjeg realnog sistema propustio autonomnim´ telima, Banskim većima, da u smislu čl. 90. ustava donesu odluku o tome, hoće li i kada će preći na drugi sistem. Ovo je sasvim ispravno stanovište i biv. bosanski i crnogorski zakoni isto su tako dali mogućnosti da se prede na moderniji sistem lovnog prava, ali taj sistem nije narodu naturivan. Treba naime pustiti narodu slobodu, da sam prosuđuje koristi jednog i drugog sistema, pa da se konačno sam odluči za onaj sistem keji mu se čini da je bolji. Viša etapa u lovstvu može se naime očekivati samo kao rezultat postepene evolucije. Bez obzira na to, za koji će se sistem narod odlučiti, ipak je i u krajevima regalnog sistema omogućena po novom zakonu racionalna lovna ekonomija. To vredi naročito za izdvojena lovišta, gde se pruža široko polje rada privatnoj inicijativi, a odnosi se u prvom redu na velike državne šume, u kojima bi se moglo po bosanskom uzoru stvoriti rezervate za visoku divljač, koju bi, kada se zavati u većoj meri, uz naplatu propisane takse mogli loviti i siromašniji slojevi naroda, koji nisu u mogućnosti da zakupljaju velike šumske posede niti imaju svoa; izlučenog lovišta. Ti bi rezervati nadalje služili za rasplodne svrhe, jer bi se iz njih kao iz rasadnika širila divljač i po ostalim krajevima. Da jedan ili drugi sistem postigne željeni uspeh potrebno je, da se svom strogošću provedu lovno policijski propisi, koji su u zakonu dosta strogi, zabranjeno vreme lova, regulisanje otstrela grabežljive i štetne divljači, održavanje hajki, zabrana lovljenja nelovačkim načinom, promet ulovljene divljači, izdavanje lovačkih karata, nadzor i čuvanje lovišta, zaštita od bespravnih lovaca, tamanjenje ipasa i mačaka skitnica, i t. d. sve su to propisi, koji su dobro pomoćno srestvo svake lovne ekonomije. Ali novi zakon pored ove pasivne delatnosti drž. vlasti sadržaje i dosta pozitivnih odredaba za unapređenje lovstva. Važna je odredba po kojoj se osniva lovački fond, kod banovina i kod ministarstva šuma, koji je do sada postojao samo u Slovenačkoj, a u kojem su predviđene pomoći za tamanjenje zveradi, sprečavanje zaraznih bolesti, održavanje tečajeva .. čuvarsko osoblje, pomaganje lovske literature i naučnih istraživanja iz oblasti lovstva, pomaganje lovačkih organizacija i t. d. Kad se znade, da su budžetska sredstva skučena i da nema mnogo izgleda za pomaganje lovstva ovim putem, jasno je da je osnutak ovog fonda veliki kulturni dobitak za unapređenje našeg lovstva. No i najbolji propisi ostaju samo mrtvim slovom ako organi, pozvani za provedbu zakona ne ispunjavaju svoju dužnost. Zato je potrebno upreti sve sile, da se svuda postigne poštovanje zakonskih odredaba i propisa. Tu čeka velika misija u prvom redu naše šumarske organe, kako one kod opštih upravnih vlasti, kojima je poverena provedba /...". — tako i one u šumarskoj ekonomiji, u čijim su rukama veliki kompleksi šumskih lovišta. Pored njih čeka važan zadatak i druge odgovorne faktore, a 474 |