DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 51 <-- 51 --> PDF |
zaraze bio je i u susednoj šumskoj upravi P. I. Opštine, koja graniči sa srezom Blata, a u kojoj ništa nije rađeno na uništavanju, starost sastojina u Blatima drž. uprave i u srezu Neprečava je skoro ista. Očistili smo, površinu od 850 jutara sa troškom nešto preko 40.000 dinara. Napad gusenica gubara i zlatokraja tokom 19127., bio je mestimičan, jači napad u redim i pretežno u čistim hrastovim sastojinama (okr. 4, 5, 16, 17), pepelnice je takođe bilo. Isti takav slučaj bio je i u susednom srezu Neprečava I. O. Sušenje hrasta i bresta neprestaje, ali umerena pojava. Zatim smo sproveli uništavanje gubarevih legla od 22. I. do 2. II. 1930. god. i to na onim površinama sreza Blata, gde smo primetili gubareva legla (oko 600 jutara). Upotrebili smo struganje četkama u kesice sa spaljivanjem jajašaca, a premazivanje katranom i petrolejom izveli smo na površini od 14 jutara. Ukupan trošak bio je 14.000 dinara. U susednoj šumi I. O. legla nisu uništavana. Tokom 1930 g. napad je gusenica mestimičan u koncentričnim krugovima i to u redim sastojinama, gde je sklop prekinut i u pretežno čistim sastojinama, inače relativno slab. Isti slučaj smo videli i u susednoj šumi P. I. Opštine. S jeseni 1930. god. gubarevih legla, u srezu Blata je bilo, poprilici, 10—15% od količine iz 1926/27., nešto više ih je bilo u srezu Topolovcu. Po ispitivanju stručne komisije o množini gubarevih legla, izvršili smo uništavanje gubarevih legla od 15. I. do 30. III. 1931. Struganje četkama u kesice vršeno je na površinama, gde je legla bilo u malom broju (570 jutara u srezu Blata, 70O jutara u srezu Topolovcu), a premazivanje katranom i petrolejom vršeno je u srezu Blata, oko bara i nizina, gde je bio veći broj legla. Celokupan trošak iznosi 17.023 dinara. Struganje košta po jutru u srezu Blata 18, a u srezu Topolovcu 25 dinara. Primetili smo da su nam ostala legla iznad visine 10 metara 15—20´%. Tokom proleća i leta 1931. brštenje je bilo slabo, sem u jako proređenoj sastojini sreza Blata okrž. 4. Qubarev leptir je primećen 20. VI. 1931., posle nekoliko dana bilo ga je u masama, takva množina gubarevih legla nije bila ni 1926. g. Bez razlike na starost i smesu. šta više i u branjevinama ima mnoštvo legla. Oko bara, nizina, na rubnim stablima može se nabrojati po 200 legli. Od 15. I. 1932-. imali smo nameru, radi opita, sprovesti uništavanje gubarevih legla u srezu Blata i to kombinovanom metodom, struganje strugačima u kese na visini do tri metra, zatim spaljivanjem legla na vatri. Premazivanje bi vršili od 3—10 metara visine. Struganjem smo očistili površinu od 489 jutara, a sa premazivanjem 29 jutara u srezu Blata. Iznad visine od 10 met. legla su ostala. Troškovi struganja, premazivanja, nabavka materijala i nadzor iznosili su 12.721 dinar. Dnevnica za struganje iznosila je 15, a za premazivanje 16 dinara. Struganje nas košta 22, a premazivanje 72 dinara po jutru. Da smo nastavili posao, obzirom, što smo imali materijala, premazivanje bi nas koštalo, nešto ispod 68 dinara po jutru. Usled nestašice kredita rad smo morali obustaviti. Kako smo napred istakli Vinkovačka Direkcija Šuma je od 1926. do danas utrošila 720.000 dinara na uništavanju gubarevih legla, a Brodska Imovna Opština, samo 1930/31. utrošila je 426.970 dinara. Ma i kod slabih zaraza gubarevih legla, kada bi se nastavilo veštačko uništavanje u današnjim srednjodobnim sastojinama, došli´ bi na ogromnu cifru troškova, a da pri tome ne postignemo pozitivan rezultat, jer se sva legla nemogu uništiti. Primere, koje nam citira profesor Langhoffer, da je u nekojim sastojinama izvedeno uništavanje gubarevih legla dalo dobre rezultate, primamo, ali ti rezultati su relativno, a ne apsolutno tačni. Može biti, da u godini iza uništavanja gubarevih legla nije ni bila jaka navala gubarevih gusenica, kako u sastojinama gde je vršeno uništavanje, tako i u onima gde nije vršeno, ili su pak sastojine, gde uništavanje provedeno izolovane i dosta udaljene od onih gde uništavanje nije provedene. Ostale bi nam na raspolaganje kulturne i biološke metode, koje nam preporučuje profesor Langhoffer, a naročito Dr. 2eljko Kovačević. Inače veštačke metode, pahemijska metoda sa aeroplanom, prouzrokovale bi nam tolike troškove, da se i samo šumsko gospodarstvo nebi rentiralo. Čitanjem literature, a i slušanjem od drugih došli 457 |