DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 48 <-- 48 --> PDF |
skupljeni sa 50%, a pri tom su neizvedljivi u krošnjama. Pa i ovo vredi samo u srednje dobnim sastojinama od 50—80 godina; u sastojinama od 30—50 godina posao je otežan gustinom stabala, bio bi skuplji 100% i ne izvodljiv. Profesor Petračić, pored uzgojnih mera, preporučuje uništavanje jajašaca, uklanjanje suvih i polusuvih stabala (gl. 1926 str. 119). U glasniku 1927 (str. 67) preporučuje struganje čeličnim četkama. U Šum. listu 1926 (str. 328) iznosi nam rezultate opita ostruganih jaja: jaja strugana 20. II. gusenice su se izlcgle 20. IV., jaja strugana 15. III. gusenice se izlegle 2. IV. Ovaj opit, u vidu raspisa, dostavljen je šumskim upravama. Na osnovu ovoga opita ne preporučuje struganje, a naročito u kasno doba, kao što je to negde rađeno s proljeća. Nisu krivi oni, koji su to radili, već oni, koji su određivali struganje Februara i Marta meseca. Takav slučaj imamo 1931. g., kada je stručna komisija iz Ministarstva pregledavala veličinu zaraze Januara, a sa radom se počelo Februara i radilo se do kraja Marta; i ako je Vinkovačka Direkcija, baš na naš predlog, tražila anketu još Septembra 1930 godine. U mcsto struganja g. profesor zagovara premazivanje. Slažemo se sa g. profesorom, ali je premazivanje mnogo skuplji posao i za veće površine zahteva stotine hiljada dinara. Oospodin profesor nam nije rekao, kako je vršio taj opit; naime dali su ostrugana jaja bila, svako za sebe očišćena od svoga omota (gube), pa tako bila izložena svima vremenskim nepogodama, i Aprila meseca su se iz tih jaja izlegle gusenice, ili su jaja bila u svome omotu t. j . čitava legla skinuta sa stabala i tako bila izložena vremenskim nepogodama, pa su se gusenice izlegle. Neka nam g. profesor ne zameri, što mu postavljamo ovo pitanje, ali je ono vrlo važno za uspešan rad i za pojeftinjenje troškova kod struganja. Naglašavamo, na osnovu višegodišnjeg iskustva, da je struganje najbrži i najjeftiniji posao, a pri tom dosta efikasan. Mi smo se osvedočili, da su jaja u leglima dobro zaštićena od svake vremenske nepogode, vlage i najjačeg mraza. Da jajašca izgore na vatri, kada se ostrugana legla iz kesa sipaju na vatru, ova mora biti jaka; velika množina gasi vatru, te se mora praviti dobra vatra i neprestano čarati, da plamen i žar obuhvati sva legla kao i jajašca. Sasvim je razumljivo, ako su jaja sa svojim omotom bila izložena vremenskim nepogodama, što su se gusenice ipak izlegle. Dali bi se gusenice izlegle i iz jaja, koja su oslobođena od omota, strugana u jesen, pa tako prezimila pod udarom vlage i jakih mrazeva, u to sumnjamo. Premda smo videli, da je ljuska jajašaca prilično čvrsta. Ako se iz takvih jajašaca ne budu izlegle gusenice, onda je struganje efikasno i to čeličnim četkama, čiji zupci rastresu čitavo leglo i ako se četka dobro pritisne, da zupci dopru svuda u leglo, onda će na zemlju padati jajašca, ako ne potpuno oslobođena od omotača, a ono većim delom. Takav opit nam je potreban, jer se kod struganja čeličnim četkama, koje su pričvršćene na kraće i duže motke, može ići do 10 metara visine; dok se strugačima, kojima se legla skidaju, nemože ići dalje od tri metra, ako se želi, da sva jaja padnu u kesu; u protivnom veliki broj jajašaca padne izvan kese, te se za visine preko tri metra mora vršiti premazivanje. Mi smo takav opit izvršili januara meseca ove godine što smo veliki broj jajašaca, skoro sva oslobodili od omota, stavili na zemlju u šumi, te ćemo imati prilike, da vidimo hoće li se aprila meseca iz njih izleći gusenice, pod uslovom da nebude poplave, koja bi jaja odnela. Dr. Željko Kovačević u Šumarskom Listu 1928. (str. 182—192) veli da je sama priroda temeljito suzbijanje štetočina kao: ose najeznice, muve guseničarke, gljive, bolesti i nepovoljne klimatske prilike. Otuda periodicitet pojave gubara. Od suzbijanja veštačkim načinom i od neprijatelja gubarevih (ptice, insekti i bolesti) zavisi trajanje gubara. 1925. godine medu gusenicama se pojavila zaraza (Poliedrija) i uništila 99% gusenica. Gusenice ginu, usled nepovoljnih prilika, pojedinačno, ali u masama ne, jer takvo propadanje prouzrokuje bolest. Bolest pebrina (Plitoskora Schubergi) napada gusenicu, leptir, kukuljicu, te je opasna bolest za gusenice. Epidemične bolesti 454 |