DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 42 <-- 42 --> PDF |
Za mednjaču se kaže da je samo saprofitnog karaktera i da napada samo panjeve posečenih stabala, stara i jako potčinjena stabla. Mi smo videli da mednjača može imati i parazitni karakter, te se razvija i kod sirovih stabala Tu činjenicu potvrđuje i Dr. Josifović (bilj. pat. str. 119), koji dokazuje, da se parazitna glivica (A. Melleus) u oslabljenom hrašću intezivno razvija, i potpomognuta, vrlo često, insektima, zadaje im smrtni udarac. Usled čistih seča, dotle zasenjeno i vlažno tle gubi svoja dobra svojstva, te pošumljavanje poljskim gospodarstvom pojačava disharmoniju u faktorima zdrave produkcije, i šume postanu omiljene stanice parazita. Način proreda u tim šumama favorizirao je hrast, tako da su te šume ostale bez potčinjenog sprata. Pašarenje takođe štetno utiče na zdravstveno stanje tih šuma. Nivo Save je usled neregulacije podignut, usled čega su poplave sve češće, a voda se zadržava sve duže i duže i stagnira stvarajući omočvarenje, koje je u raznim delovima napredovalo. U čisto močvarnoj sredini našem hrastu lužnjaku nema mesta. Voda je nesumnjivo, neobično, važan negativan faktor u oslabljenju, u primarnom obolenju, kao začetnik jedne akutne anemije u našim hrastovim sastojinama. Tle je mestimično kiselo, što potvrđuju mnogo brojne asosiasione biljke pratilje; takvo tle prelazi u treset i močvar, te je hrast u punoj degeneraciji. Hrast ne ide na izrazito kisela tla. Jedno šumsko tlo ne može večito proizvoditi jednu istu vrstu, jer postoji prirodna naizmeničnost i zasićenost tla sa jednom vrsti drveta, kao što je to slučaj i u poljoprivredi. Naše hrastove sastojine su preopterećene brojem stabala. Profesor Petar Đordević (rasprava o sušenju hras. šuma u Slavoniji 1926 str. 5.): Usled velike otpornosti i sa velikom životnom snagom hrasta lužnjaka, teško je pretpostaviti, da će ga jedan ili više napada gusenica ubiti, ma oni bili praćeni i napadajem medljike. Neposredan uzrok naglom sušenju hrastovih stabala, a često i čitavih sastojina su micelije armilaria mellea (str. 13). Crvena boja lišća posmatranih hrastova u Merolinu, zaraženi gljivom ceratostomella merolinensis direktno je posledica oskudice vode u krunici napadnutih stabala (rasp. 1930. g. str. 21), pa se suši ne samo list, već i stablo. Naglašava da je štetno za okolnu, prividno još zdravu hrastovu sastojinu, naglo uklanjanje hrastovih sušaca, a naročito kada sastojinu čine samo hrastova stabla i kada se po uklanjanju sušaca sklop sastojine i suviše proredi, (str. 22). Naglo uklanjanje sušaca, kao i nagle prorede povećavaju transpiraciju razređenih stabala, izaziva relativnu suvoću u sudovima stabala, jer suvoća potpomaže razvijanje gljiva. Nije nam poznato u koliko bi naglim vađenjem sušaca bila povećana transpiracija, pa se nemislimo upuštati u polemiku sa g. profesorom. Znamo da su šušci lišeni svake životne energije, a pritom su legla mnogih parazita i od dva zla moramo birati manje. T. j . sušce moramo uklanjati, da nebi stvorili prirodna legla i skrovišta mnogobrojnim parazitima. Ne samo što kvare estetski izgled šume, već nisu ni od kakve koristi da ih zadržavamo u šumi, obično s njih kora otpada, malo jači vetar im otkida grane, lišća nemaju, te tlo mogu zaštititi smo svojim deblom. Raspravom iz 1921 prelazi na bakteriozu Slavonskih hrastika. Tipičnu bakterijozu je konstatovao na hrastovom stablu u srezu Blata okrž. 4. sek. 1 dana 2. X. 1930 god., uzgred budi rečeno stablo je pronašao pisac ovih redova. Taj je hrast s vrha krošnje imao 2/. dužine crveno — svelo suvo lišće, a za 1/. debla zeleno sveže. Kolutovi, dobiveni prerezivanjem, pokazali su slojeve bakterija. Prerezani koturovi su fotografisani, te su primerci ispitivani mikroskopski. List toga hrasta nije bio bršten, niti je bilo tragova medljike. Na pojedinim žilama u korenu vidjeni su tragovi truloće. Dve hrastove izvale, na koje je pisac ovoga članka naišao, prilikom uništavanja gubarevih legla Marta 1931, davale su interesantan slučaj, te je g. profesor na naš poziv došao u srez Blata. Na tim izvalama list je bio potpuno svež, deblo zdravo i sirovo, grane sirove, a glavne žile korena i mnoge druge bile su već trule, napadnute armilla 448 |