DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 39 <-- 39 --> PDF |
su izgubila . godišnjeg prirasta., belo drvo nije bilo jako napadnuto; u branjevinama nije kvar počinjen. Popust u plaćanju poreza nemoiže se tražiti, jer se nezna šteta. Primećujemo da je 1915, 1916 g. bila velika poplava, koja se zadržala u šumama do Jula meseca 1916 g., isto talko 1917 g. vlada velika poplava. Na raspis Ministarstva Šuma i Rudnika šumske uprave podnose ovakve izveštaje: Jasenovac, 1923 g. gusenice na lisnatom drveću, u baštama i voćnjacima; 1924 g. gubarevih legla, ne u prevelikoj množini na stablima. Nemci 1922 g. vladala velika navala gusenica; Vrbanja, 1923 g- nema gusenica; 1924 g. mestimično. Lipovljani: Gubareva gusenica sa zlatokrajem već tri godine hara (od 1921—1923)., 1924 g. u slaboj meri. N. Gradiška: 1924 g. nema gusenice. Morović: u 1923 g. gusenice dosta retke. Županja: 1923 g- primećena jajašca mestimično u gomilama. 1927 g. Jamenska uprava izveštava, da je s jeseni 1926 bilo gubarevih legla u srezu Smogva na površini od 300 č. hv., N. Gradiška da je bilo mestimično brštenja lista, a šteta neznatna. Morovićka šumska uprava: s jeseni 1926 bilo je gubarevih legla u znatnoj množini, u srednje dobnim sastojinama sreza Blata* a tečajem 1927 list je obršten u istim sastojinama (od 40—80 g. okruž. IV, XVI, XVII i XXI. Jaja su strugana četkama na zemlju. Isti slučaj s leglima je bio u srednje dobnoj sastojini susedne šume P. I. 0-, gde nije ništa rađeno, pa ipak gusenica 1927 nije bilo u velikoj množini Iza brštenja u navedenim okružjima došla je pepelnica. 1928. g. u svima, uprava gusenice, kao i legla u neznatnoj množini. 1929 g. N. Gradiška javlja, da je na Bobarnskom Psunju okr. IV- viđeno jedno gubarevo leglo na bukvi, na nadmorskoj visini 750 metara. Ostale uprave izveštavaju, da nema gubara; 1930 g. Lipovljani javljaju, da ima gubarevih legla; Nemačka uprava izveštava o polaganju gubarevih legla u svima srezovima u sredne dobnim sastojinama; N. Gradiška šum. uprava takode izveštava o gubarevim leglima u srezu Prašniku i Ljeskovaoi; kod 2upanjske uprave zaraza gubara u srezu Slavir i Loža; Morovićka o neznatnoj množini u srezu Blata i Topolovcu. S jeseni 1931 god- invazija gubarevih legla u svima sastojinama po starosti i smesi, oko bara, prošeka, na rubnim stablima može se naći do 150 legla na stablu. Ako vremenske prilike budu uticale povoljno na razvitak gusenica s proljeća 1932 može se očekivati najjači napad gusenica. Prelazimo sada na mišljenja istaknutih radnika na polju ispitivanja o uzrocima sušenja. Iznoseći ta mišljenja mi se nećemo osvrtati na entomološku stranu gubara, zlatokraja, suznika i ostalih insekata, jer o tome govore entomolozi. Oni su šta više dobro opisali razvitak i kretanje tih insekata kod nas. Direktor P- Manojlović, koji je od šum. stručnjaka uložio veliki trud, dokazuje da sušenja nije bilo pre 1909 g. t. j . pre vremena kada se pojavila pepelnica kod nas (P. st- str. 378). Na osnovu pregleda mnogih sastojina i izveštaja velikog broja stručnjaka donosi zaključak: Zemljište nije uzrok sušenju, isto tako ni voda; gusenica sama nemože biti također; dakle je pepelnica glavni i primarni uzročnik sušenja hrastovih sastojina, a gusenica indirektni uzročnik. Njegova tvrdnja, izgleda, da je ostala osamljena. Da bi ta tvrdnja imala dokaznu moć, potrebno je bilo sve izveštaje proveriti i sem toga veliko je pitanje, da li se je baš pepelnca pojavila kod nas tek 1909 g. Kaže se da je pepelnica odkrivena u Evropi 1907; no da li je nje bilo ranije, pa je tek 1907 odkrivena nismo našli i potvrde. Važno je pitanje znati od kada datira nauka o gljivama i dali je ta nauka naišla na pepelnica ranije ili tek pošto se primetilo njeno štetno dejstvo u šumama Sem toga i sama tvrdnja da sušenja nije bilo pre 1909 nije sigurno; mi nemamo sigurne podatke o našim starim hrasticima, pa je odviše smelo tvrditi, da sušenja ranije nije bilo. Profesor Langhoffer je najviše pisao o sušenju naših hrastovih sastojina u glasnicima za šumske pokuse 1926 i 1927, zatim u mnogim brojevima šumarskog lista. Sa članovima Zagrebačke komisije pregledao je 34 šume 1925, i 1926; sem togä je pribavio mnogobrojne izveštaje i mišljenja naučnaka, stručnjaka i čuvarskog osoblja. U tim člancima dao nam je i entomološku stranu gubara, zlatokraja, kukavičjeg suznika I ostalih štetnika; što je pri tom važno opisao nam je razvitak i daljnji život gubara i 445 |