DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 38 <-- 38 --> PDF |
Klenačka šumska uprava: gubar je primarni uzročnik, a pepelnica sekundarni, na pad gusenica redovan, rede perijodički (1923—1928 jači, 1929—1931 slabiji). Gubar re dovno praćen pepelnicom, gubara bez pepelnice nije bilo, sušenje nastalo posle više kratnog brštenja. Na sušenje hrasta utiče: Stagnirajuća voda leti, prekid sklopa, na bijanje zemlje marvom, te vlaga neprodire u zemlju, a leti vlage nestane. Ogarska šumska uprava: Oubar sa zlatokrajem i suznikom je primarni, a pepel nica je kao sekundarni uzročnik; napad gusenica od 1925—1928 periodički; 1926 g. najjači; napada mlade sastojine veštačkim načinom stvorene i starije. Oubar se javlja u obliku invazije, a praćen je redovno pepelnicom. U poplavnom području kao uzroč nici sušenja jesu stagnirajuće vode, a u gornjim šumama sniženje podzemne vode. Šumska uprava u Otoku (izveštaj od 30. VIII. 1931) primarni uzročnik sušenja su gusenice u vezi sa napadajem medljike na ponovo isteralo mlado, neotporno lišće. U istom izveštaju stoji d ovo: »Može se ustvrditi, da je medljika kao sekundarni štetnik opasniji i od same gusenice. Medljika zdravom i već otvrdelom hrastovom listu uopšte ne škodi — ako je sastojina bolesna, a list kržljav, žut, stradaće, a da nije pre medljike obrštena. Primarni uzročnik je gubar, zlatokraj, a sekundarni medljika.« U zapisniku skupštine činovnika Brodske I. 0. od 8. VIII. 1931 u Vinkovcima, na lazimo mišljenja sadašnjih šefova šumskih uprava te Direkcije: »Da sušenja nema ili se pojavljuje u manjoj mjeri, ako nema medljike, prema tome su uzrok sušenju gusenice u vezi sa napadajem medljike na ponovo isteralo mlado neotporno lišće. Pre nego što pređemo na podatke iz naše domaće literature ili drugih izveštaja do kojih smo došli o sušenju Slavonskih hrastika, radi ilustracije* kako su ta mišljenja o uzrocima, često puta nesigurna, neproverena, može biti, dovela do pogrešnih zaključaka » a kako je trebalo ceo taj posao organizovati i izvesti, navešćeno mišljenje dvojice profesora naših šumarskih fakulteta, jedan Zagrebačkog, drugi Beogradskog. Profesor Ugrenovdć (šum. list 1924 str. 506): »Šta treba uzeti u obzir kod ispitivanja o sušenju hrastovih sastojina«, podelio je taj rad u tri dela: A sistem, B metod i C centralizacija. Za sistem rada veli da je teoretski i praktičan. Metod rada treba da je induktivan i komparativan. Centralizaticiju rada poveniti jednoj ruci, jer je samo na taj način moguće metodički i kriti.čki osvetliti čitavo ovo pitanje. Uredništvo (S- L. 192´J str. 200—206) čiji, je urednik onda bio profesor Ugrenović povodom istog pitanja preporučuje, da je teorija bez prakse mrtva, isto i praksa ako nema čvrste teoretske podloge. Državna vlast je od 1924 g. počela pitanje sušenja hrastovih sastojina rešavati anketama. Profesor P. Dordević (Š. L. 1927 str. 117—121) preporučuje strogo naučno istraživanje- Za dokaz o uzroku sušenja, direktno i stalno posmatranje, na oglednim poljima, dovodi do pozitivnih rezultata. U članku: »Metode istraživanja sušenja hrastovih šuma« (S. L. 1927. str. 383—384) navodi, da su izneta, većinom na osnovu nedovoljno proverenih posmatranja u šumi, najrazličitija mišljenja o tome predmetu, i skoro je toliko uzročnika toj pojavi pronađeno, koliko je autora obrađivalo tu temu. Iz ovoga se vidi, da niti naučnici mogu sami bez stručnjaka, niti stručnjaci bez naučnika, rešavati ovako krupno pitanje. Pada nam u oči podela rada profesora Ugrenovića, i ne samo kao posmatrač u pitanju iztraživanja uzroka o sušenju naših hrastika, već i kao stručnjak, koji se bavi tim istraživanjem od 1925 god., došli smo do uverenja, da se do sada nije vodilo mnogo računa niti o sistemu, niti o metodi, a najmanje o centralizaciji rada. Razume se po sebi, da ima izuzetaka. Iz izveštaja Nadsurrarskog" Ureda u "Vinkovcima Br. 3.225 od 14. VII. 1915 Ministarstvu u B. Pešti vidimo, da se krajem Aprila i početkom Maja 1915 pojavila gusenica glavatog gubara (ocnerio dispar) i cheimatobia brumata, u većoj množini, u donjim šumarijama (Županja Vrbanjat Morović, Jamena, Nemci) na hrastovim stablima i na drugim vrstama stabala u srednje dobnim sastojinama. List ponovo izbio u polovini Juna. Invazija gusenica je zahvatila ukupnu površinu od 18.580 jutara. Napadnuta stabla éM |