DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 35 <-- 35 --> PDF |
sem retkih izuzetaka mešovitih sastojina. Što je naročito važno današnje srednje dobne sastojine nemaju podstojnu sastojinu, niti ikakvo grmlje i šiblje, nemaju dakle donji sloj ili što Francuzi nazivaju sous-étage, tako, da nam je moguće hodati kroz te sastojine kao kroz kakav park. Do pretvaranja starih mešovitih šuma u nove čiste hrastike došlo se ! veštačkim pošumljavanjem, posle čistih seča time, što su posečene površine pošumljene sadnjom žira ili hrastovih biljaka na redove, na žalost još i danas imamo primera da se pošumljavanje izvodi tako zvanim šumsko-poljskim gospodarstvom, gde se vrši setva žira hrasta, a ostale se vrste izbegavaju ili im se ne poklanja nikakva pažnja. Da je takva razlika u smesi između starih hrastika i sadanjih potvrđuje i profesor Ivan Tuszon iz B. Pešte, koji je ispitivao sušenje hrastika u donjim šumsikim upravama vinkovačke Direkcije godine 1915—1917. On tvrdi, da je u starim Slavonskim šumama bilo po rali jedva više od 40—50 hrastova, ostalo »belo drvo«. Prahrastici, prepušteni prirodi, sačinjavali su mešovite šume, dok od 30—40 godina Slavonski hrastici su pretvoreni u velike čiste hrastove sastojine (mlađe branjevine) koje potpomažu epidemičke bolesti. To isto potvrđuju odgovori šumarskih stručnjaka na pitanje profesora za uzgajanje šuma Zagrebačkog šum. fakulteta Petračića, koji kažu da najviše naših osušenih hrastovih šuma nemaju podstojnc satojine (glasnik šum. pokusa 1926 str. 119). I mi smo tu činjenicu zapazili odmah po dolasku na jamensku šumsku upravu, ali od naših stručnjaka prvi je podigao svoj glas protivu gajenja čistih hrastovih sastojina naš drug Lj. Marković i protivu vršenja proreda na dosadašnji način (Š. L. 1927 179—180). Pošto hrast čini glavnu sastojinu u sadanjim našim posavskim šumama, logično je, što se njegovom sušenju i obratila glavna pažnja u svekolikoj našoj literaturi, na svima konferencijama i kod svih anketa stručnjaka i naučnika. Međutim ne suši se samo hrast, već se suše i druge vrste drveta, tako na primer uočeno je, da se od 1927 god. počeo sušiti i brest, A ako ne katastrofalno, jer takvog sušenja ne može ni biti, pošto nema čistih brestovih sastojina sa većim površinama. Kao uzrok brestovom sušenju navode se razni potkornjaci, među kojima prvo mesto zauzimaju Skolityde. Od 1929 god. se suši * jasen i to u masama. Kao razlog tome sušenju naveo se izvanredno jaki mraz sa ledom po nizinama i barama, a zatim hilezinus. Međutim 1930, 1931 nema ni leda. niti velikih hladnoća, a jasen se i dalje suši i to ne samo po barama, već i po gredama u sklopu, suše se i deblja stabla. Isto tako se primećuje sušenje i klenova i ako sporadično. Što je najvažnije suši se i topola (jasika), što je zapaženo u srezu Topolovcu još 1930 god., a ove godine 29. II. videli smo u XXVI. okr. istog sreza osušenih topola u priličnom broju (150—200 stabala). Pri tome napominjemo, da ih nisu napadale ni gusenice, niti medljika, jer 1928—1930 nije bilo u tom okružju tih štetnika. Da je sušenje bresta zapaženo još 1915 god. nalazimo potvrde u izveštaju nemačke šumske uprave broj 460/15, poslan ondašnjem nadšumarskom uredu u Vinkovcima, gde se kaže: »hrastova stabla se posušila usled napada medljike, dočim usled gusenice sušenje se neopaža, potrebno je suhare izrađivati, jer u protivnom niti za gorivo neće biti sposobni, to isto vredi i za suhe brestiće«. Na području poverene nam šumske uprave suši se prosečno, godišnje, oko 50 brestovih ne samo podstojnih, već i dominantnih stabala. Želimo istaći ovu činjenicu, a sasvim je jasno, da se sušenju bresta, jasena i topole obraća manja pažnja, jer brest i jasen dolaze u smesi 01—02, dok je topola i onako nepoželjna vrsta drveta u srednje dobnim sastojinama. Odmah ćemo naglasiti, da je baš ta okolnost, što se obraća velika pažnja samo sušenju hrastovine, može hiti, i dovela do pogrešnih zaključaka u pronalaženju pravog uzročnika. Po našem mišljenju biće zajednički uzrok sušenju hrasta, bresta, jasena i topole. Profesor Beogradskog šum. fakulteta Petar Đorđević, izgleda, da traži zajedničkog uzročnika sušenju hrasta i bresta. Prema podatcima P. Manojlovića (pola stoleća šumi. 372—385) sušenje u većoj meri zahvata dve periode; 1909.—1912 i od 1922—1925 god., i to u gornjoj grupi šuma, gde se osušilo 11.900 m3 na 441 |