DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Iza dulje rasprave došlo se do zaključka, da se može regulisati samo ona količina drveta, koja je namenjena izvozu i to na taj način, da se izvoz kontingentira u visini, koja odgovara kapacitetu godišnje tražnje importnih zemalja. Prem a tom e se izvoz eksportnih država mora ravnati prema smanjenoj potrošnji uvoznih zemalja. Ovo bi bila jedina mogućnost za momentanu pomoć u tom pravcu. Međutim pitanje dovođenja u sklad proizvodnje sa godišnjim prirastom i prema tome spašavanje šumskog kapitala svakako je pitanje prvog reda, koje ima također upliva na krizu šumske privrede. Da se tome pitanju, koje zahteva ozbiljan i opsežan studij, uzmogne posvetiti dostojna pažnja, odlučeno je zamoliti Međunarodni institut za agrikulturu u Rimu, da prouči pitanje o mogućnosti stvaranja jedne međunarodne konvencije sa ciljem, da se u svim zemljama šumske proizvodnje zavede racionalna eksploatacija šuma. Iza toga pristupilo se proučavanju mogućnosti međunarodnog regulisanja izvoza drveta. Konstatovano je, da u normalno vreme samo slobodna trgovina može osigurati prosperitet internacionalna tržišta, ali u doba krize neograničeni izvoz drveta dovodi do poremećaja ravnoteže, obaranja cena, nagomilavanja štokova i dezorganizacije tržišta. Došla je do izražaja težnja, da se postigne baza za sporazum između zemalja eksporta i importa, da se u trgovini drvetom dođe do neke stalnosti, te se u buduće uklone iznenađenja sa raznim kontingentiranjem i drugim zaprekama za slobodan uvoz. Za rešavanje ovog pitanja postojale su dve mogućnosti: 1.) da se kontingentira izvoz i 2.) da se pored toga kontingentira i uvoz, te ustanovi plan reparticije za svaku pojedinu državu prema prirodnim tržištima. Druga kombinacija je odmah odbačena kao nepotrebno sapinjanje i kočenje trgovine, pa se ostalo na proučavanju mogućnosti kontingentiranja izvoza pojedinih zemalja. Tu je bilo potrebno ustanoviti: 1.) vrsti drveta i Sortimente, koji dolaze u obzir za kontingentiranje; 2.) ključ za podelu izvoza među pojedine države izvoznice i 3.) instituciju za kontrolisanje izvoza. Svi su se prisutni složili principijelno u tome, da bi trebalo naći mogućnosti za jedan sporazum u tom pravcu. Kako je evropsko drvno tržište podeljeno u glavnom u dve interesne sfere, to su obrazovane dve sekcije, koje su samostalno raspravljale pitanja u vezi s regulisanjem tržišta, a docnije su se ovi ponovo sastali u plenumu. Severne i baltičke države s Rusijom koje su države zainteresovane u pretežnoj meri na engleskom, nemačkom, francuskom, belgijskom i holandijskom tržištu, većale su zasebno, dok su opet na drugoj strani sve ostale države — evropski centar — tražile bazu za međusobni sporazum. Severne države nisu se mogle sporazumeti u detaljnom određivanju kvota i zaključile su, da se pregovori na čisto komercijalnoj bazj nastave za kratko vreme u Berlinu. Države evropskog centra (Poljska, Čehoslovačka, Jugoslavija, Austrija i Rumunija) vodile su pregovore s većim uspehom. U pogledu vrsta drveta, koje će se kontingentirati, svi su davali prednost četinarima, ali je na zahtev naših, rumunjskih i poljskih delegata zaključeno uzeti u obzir i hrastovo i bukovo drvo i to kod svake vrsti samo testerisano i tesano. Glede ključa predlagane su1 razne poratne godine: 1925—31, 1927—29. U plenumu su sovjetski delegati bili protiv toga, jer da se njihov izvoz tek zadnjih godina počeo razvijati. Delegati nordijskih država upozorili su, da je kod njih ograničenje proizvodnje dostiglo već stepen, ispod kojega ne mogu silaziti, izuzev da se na taj način mogu postići povoljne cene. Što se tiče institucije za kontrolu izvoza, to je kod svih država konstatovano, da bi se takva institucija mogla osnovati, ukoliko već ne postoji (Poljska, Čehoslovačka, Italija, Francuska, Švedska, Finska), pa je zaključeno, da se poradi na što skorijem osnutku nacionalnih eksportnih organizacija. Države evropskog centra su za ćelo vreme konferisanja složno nastupale. Izrečena je želja, da se u pogledu mekog drveta nađe 429 |