DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 21 <-- 21 --> PDF |
postao najvažnijim faktorom na drvnom tržištu. Ovo naročito s razloga, što je provođenje petgodišnjeg plana palo baš u vreme, kada je usled svetske krize i smanjene konjunkture tražnja drveta u velikoj meri re´ducirana. Tako je pao uvoz mekog testerisanog drveta: 1928. 1929. 1930. 1931. god. u Englesku sa: 9,137.000 8,633.000 7,608.000 m3 „ Nemačku „ 7,930.000 5,008.000 2,845.000 tona „ Italiju „ 1,545.126 1,635.487 1,542.008 1,140.947 „ Godine 1931. penje se izvoz ruskog drveta već na 955.000 standarda što čini 20% svetskog eksporta drveta. Pritisak ruskog izvoza oseća se najviše na severnom tržištu, ali ni južni centar nije poštedilo ovo drvo, što se lepo vidi iz sledećeg primera na našem najbližem tržištu u Italiji: Prema službenoj talijanskoj statistici uvezlo se onamo iz: 1928. 1929. 1930. 1931. god. Austrije 523.732 627.359 584.010. 410.918 tona Jugoslavije 758.723 714.500 637.910 404.036 „ U. R. S. S. — 29.699 42.937 127.315 „ Celokup. uvoz Italije 1,545.126 1,635.487 1,542.008 1,140.947 tona Dok je dakle uvoz našeg i austrijskog drveta pao za kojih 40%, uvoz sovjetskog drveta popeo se za 400% ( Prirodna posledica ove pojave očitovala se u tome, da su eksportne države počele naglo svoditi svoj izvoz na prirodnu, predratnu meru. To je lakše išlo onde, gde se porast izvoza očitovao u koncentrisanju višegodišnjih sečina, nego li u zemljama, gde se pristupilo eksploataciji putem dugoročnih ugovora, pa je smanjivanje produkcije bilo vezano uz razumljive poteškoće. Nadalje je mnogo lakše provedeno u zemljama, gde je produkcija šta više i prerada u državnim šumama većim delom etatizirana, nego li tamo, gde je i sama produkcija drveta prepuštena privatnoj inicijativi, a ova pored toga ostala još potpuno neorganizovana. Stedeće brojke pokazuju, kako su eksportne države smanjivale svoju hipertrofi ranu proizvodnju. Dve najjače eksportne države reduciraju svoj izvoz mekog teste risanog drveta: 1913. 1927. 1929. 1930. 1931. Finska 851.000 1,278.000 — 900.000 780.000 stand. Švedska 1,006.000 1,007.732 1,181.000 996.000 729.000 „ U isto vreme pada izvoz i kod zemalja evropskog centra. U Poljskoj pada izvoz drveta sa 3,960.000 m3 u 1927. g. na 1,992.000 u 1931. god. U Jugoslaviji izvoz svih privreda šumarstva sa 2,451.961 tone u 1928. g. na 1,290.824 t. u 1931. god. Slični su odnosi u Čehoslovačkoj, Austriij i Rumuniji. Unatoč ove redukcije izvoza ipak su naglo padale cene šumskim proizvodima. Ovo s razloga, što je ponuda drveta na svetskom drvnom tržištu bila stalno iznad tražnje. Ova okolnost nije ostala bez posledica na šumsku privredu pojedinih zemalja. Šumska taksa se srozala, licitacije ostaju bez uspeha i vlasnici šuma ne mogu da dođu ni do najnužnijih prihoda za pokriće režije. Državni fiskus trpi gubitak pored šumske takse još na porezima, raznim taksama, na željezničkim i drugim prevoznim tarifama. Usled obustavljanja pogona velik broj radnika ostaje bez posla povećavajući i onako mučnu situaciju nastalu usled agrarne i privredne krize. Pokraj svega toga nazadovanje izvoza vrši štetan upliv i na aktivnost trgovinskog bilansa, što teško pogađa sve one agrarne zemlje, koje su, poput naše upućene u tolikoj meri na izvoz drveta, da nazadovanje ovog izvoza baš usred agrarne krize može imati vrlo štetnih posledica za ćelu narodnu privredu. 427 |