DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 20 <-- 20 --> PDF |
su puni zabrinutosti usled krize, koja je sa šumske industrije prešla na ćelu šumsku privredu.1 Pred tim činjenicama Ekonomski komitet Društva naroda nije mogao ostati ravnodušan. Zato na svojoj januarskoj sednici donosi zaključak, da preko jedne konferencije eksperata iz zainteresovanih zemalja dođe do tačne orijentacije o situaciji na drvnom tržištu i da na taj način dade inicijativu za pronalaženje mera, kojima bi se ta situacija mogla popraviti. Tako je došlo do konferencije od 25.—28. aprila o. g. u Ženevi, na kojoj je i naša država učestvovala sa svoja četiri delegata. Pre nego što pređemo na sam izveštaj o radu te konferencije, bacićemo kratak pogled na momente, koji su izazvali današnju krizu i koji su usled toga bili odlučni u rešavanju ovog pitanja. Pre rata svetska trgovina drvetom razvijala se putevima, kojj su bili utrti dugotrajnom razmenom dobara, baziranom na prirodnim uslovima i odnosima zemalja proizvodnje prema zemljama potrošnje. I onda je bilo privrednih kriza, koje nisu prošle bez upliva na svetsku proizvodnju i potrošnju drveta, ali su te krize bivale u stalnoj vezi sa konjunkturalnim oscilacijama. Rat je stubokom promenio i poremetio ove odnose, sankcionisane kroz decenije, često kroz stoljeća razvijanim napornim radom na učvršćivanju dobrih trgovinskih veza. Pored tražnje i ponude javlja se ćeli niz novih faktora, koji sad u većoj sad u manjoj meri vrše upliv na razvitak međunarodne trgovine drvetom. Tu su poteškoće valutame prirode s naglim oscilacijama naročito za vreme inflacione periode, nesređene saobraćajne prilike sa celim nizom komplikovanih tarifskih pitanja, nesigurni platežni odnosi, skupoća ili nestašica kredita, neuređeni trgovinski odnosi, nesigurne političke prilike i t. d. Evropska trgovina drvetom savlađuje sve te poteškoće i ponuda gotovo ne može da zadovolji tražnju zahvaljujući u prvom redu jednoj okolnosti, što najveći predratni liferant drveta, Rusija, prvih godina iza rata nije bila u mogućnosti, da baci iole znatnije količine drveta na evropsko tržište. Ta okolnost stvorila je period vanredno povoljne konjunkture za evropske zemlje proizvođače, ali je u isto vreme u njoj sadržan i početak sadašnjeg teškog stanja. U želji da zauzmu mesto Rusije, evropski proizvođači drveta otišli su predaleko u postavljanju svojih kalkulacija. Mesto da se produkcija poveća kratkoročnim aranžmanima, stvaraju se šumska preduzeća udešena na dugoročnu eksploataciju. Pored toga broj preduzeća, i to preduzeća bez potrebne diferencijacije, raste do mere, koja nije bila ni u kakvom skladu s trajnim kapacitetom drvnog pijaca niti je vodila računa o trajnosti šumske proizvodnje. Dolazi do hipertrofije šumskih preduzeća i do trošenja šumskog kapitala, daleko preko granice normalnog godišnjeg prirasta. Poteškoće stvorene ovim stanjem javljaju se odmah, čim su poratne ogromne potrebe bile zadovoljene, a izvesne pojave počele otežavati situaciju. Te su pojave: 1.) racionalizacija šumske industrije, koja je dovela do usavršavanja i modernizacije instalacija i pogona; 2.) pronalaženje raznih surogata za drvo, usled čega se također znatno smanjila tražnja za drvetom. Ipak ove okolnosti ne bi imale tako osetljivih posledica, da se nije javio treći faktor. Ma pozornici svetskog drvnog tržišta pojavila se ponovo Rusija i to s početka u podnošljivoj meri, ali docnije, provodeći svoj petgodišnji plan, s tako velikim količinama drveta, da je usled toga ruski izvoz drveta 1 »La politique forestiere des États a l´égard des forets privées.« Extrait de la Revue internationale d´Agriculture, décembre 1930. »La crise des produits forestiers: mesures d´ordre politique pour la surmonter.« Extrait de la Revue intern. d´Agriculture, février 1932. »Mesures d´ordre cultural pour surmonter la crise des produits forestiers.« Extrait de la Revue internationale d´Agriculture, mars 1932. 2 Société des Nations. Comité économique. Ho officiel E 777, 426 |