DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 19 <-- 19 --> PDF |
......; 4) ............... ........ .....; 5) ............... ......... .... .. ........ . .......... ..... ........ .... .... .... je ..... . ........ .. ....... .......... ...... ........... .......... ...... ....... ...... ....... y ......... ......., .... ce ....... .. .. .... .... ........ UITO ce .... ............... ........ ..... — a . ....... .. .. .. ce ...... .... y .......... ........ ..... ....... ...... .. ...... . ......... ..... — ........ .. ...., .. ....... ...... .......... ............ (.......) ............... ...... ..... ...... ........ ........ . ..... y ............... ........ ....., .... .. ....... .... y ....... ... .. ..... ..... .. ... ........... ........ .. ....... .. ..... ........ ......, ...... .......... ....... . ............. ..... Résumé. Quelques pensées et propositions ayant le but de résoudre d´ une maniere efficace la crise sur le marché au bois. IZVJEŠTAJI IZVJEŠTAJ O KONFERENCIJI EKSPERATA, ODRŽANOJ OD 25.—28. APRILA 1932. U EKONOMSKOJ SEKCIJI DRUŠTVA NARODA U ŽENEVI U CILJU PROUČAVANJA SITUACIJE NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU DRVETA. N.ije ovo prvi slučaj, da se Ekonomski komitet Društva naroda bavi pitanjem trgovine drveta. Još pre tri godine, kada se mislilo, da se olakšanje privredne depresije može postići međunarodnim sporazumom u pogledu smanjenja carinskih barijera, sakupljen je opsežan statistički materijal o svetskoj proizvodnji -i potrošnji drveta. Taj je materijal sabran u publikaciji Društva naroda br. E 519 pod redakcijom biv. poljskog Ministra g. Dolcžala. Tadašnja akcija pokazuje veliku zabrinutost radi položaja, u koji je dospela šumska proizvodnja usled neracionalne seče šuma. Isti slučaj, koji se opaža još na pariškom šumarskom kongresu 1902. godine, kada je Mélard upozorio na opasnost, da se više troši drveta nego li ga prirašćuje i da svet ide brzim korakom katastrofa, koja će jedanput doći do izražaja u nestašici drveta. I sada se u ekspozeju Ministra Doležala ukazuje na okolnost, da godišnji prirast šuma celog sveta iznosi oko jedne milijarde m3, a godišnja potrošnja oko poldrug milijarde — dakle za jednu trećinu više, pa se preporuča ceo niz mera u cilju racionalizacije proizvodnje i potrošnje drveta, te više palijativnih mera za regulisanje trgovine drvetom. Ne ulazeći u pitanje tačnosti navedenih stat. podataka niti zaključaka donetih iz tih premisa, mi želimo samo podvući činjenicu, da sadašnja situacija pokazuje donekle izmenjenu sliku. Dok je pređašnja prekomerna eksploatacija šuma odgovarala velikoj posleratnoj tražnji drveta, danas je nastao velik preokret u tom pravcu. Usljed smanjene tražnje došlo je do superprodukcije i preterane ponude drveta, koja je svojim pritiskom oborila cene pijačnim sortimentima na tržištu drveta, te izazvala paničnu psihozu, a u šumskoj proizvodnji izazvala stanje, koje je pokolebalo staru veru i u samu rentabilnost šumskog gospodarstva. »Problem drveta, kako se veli u ekspozeju D. N. br. E 777, prestao je usled toga da se smatra ekonomskim pitanjem čisto nacionalnog značaja, te postade internacionalnim problemom.« Internacionalni institut za agrikulturu u Rimu publikovao je u zadnje vreme više članaka, koji sadrže izvatke mnogobrojnih studija iz stručnih listova celog sveta, koji 425 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 20 <-- 20 --> PDF |
su puni zabrinutosti usled krize, koja je sa šumske industrije prešla na ćelu šumsku privredu.1 Pred tim činjenicama Ekonomski komitet Društva naroda nije mogao ostati ravnodušan. Zato na svojoj januarskoj sednici donosi zaključak, da preko jedne konferencije eksperata iz zainteresovanih zemalja dođe do tačne orijentacije o situaciji na drvnom tržištu i da na taj način dade inicijativu za pronalaženje mera, kojima bi se ta situacija mogla popraviti. Tako je došlo do konferencije od 25.—28. aprila o. g. u Ženevi, na kojoj je i naša država učestvovala sa svoja četiri delegata. Pre nego što pređemo na sam izveštaj o radu te konferencije, bacićemo kratak pogled na momente, koji su izazvali današnju krizu i koji su usled toga bili odlučni u rešavanju ovog pitanja. Pre rata svetska trgovina drvetom razvijala se putevima, kojj su bili utrti dugotrajnom razmenom dobara, baziranom na prirodnim uslovima i odnosima zemalja proizvodnje prema zemljama potrošnje. I onda je bilo privrednih kriza, koje nisu prošle bez upliva na svetsku proizvodnju i potrošnju drveta, ali su te krize bivale u stalnoj vezi sa konjunkturalnim oscilacijama. Rat je stubokom promenio i poremetio ove odnose, sankcionisane kroz decenije, često kroz stoljeća razvijanim napornim radom na učvršćivanju dobrih trgovinskih veza. Pored tražnje i ponude javlja se ćeli niz novih faktora, koji sad u većoj sad u manjoj meri vrše upliv na razvitak međunarodne trgovine drvetom. Tu su poteškoće valutame prirode s naglim oscilacijama naročito za vreme inflacione periode, nesređene saobraćajne prilike sa celim nizom komplikovanih tarifskih pitanja, nesigurni platežni odnosi, skupoća ili nestašica kredita, neuređeni trgovinski odnosi, nesigurne političke prilike i t. d. Evropska trgovina drvetom savlađuje sve te poteškoće i ponuda gotovo ne može da zadovolji tražnju zahvaljujući u prvom redu jednoj okolnosti, što najveći predratni liferant drveta, Rusija, prvih godina iza rata nije bila u mogućnosti, da baci iole znatnije količine drveta na evropsko tržište. Ta okolnost stvorila je period vanredno povoljne konjunkture za evropske zemlje proizvođače, ali je u isto vreme u njoj sadržan i početak sadašnjeg teškog stanja. U želji da zauzmu mesto Rusije, evropski proizvođači drveta otišli su predaleko u postavljanju svojih kalkulacija. Mesto da se produkcija poveća kratkoročnim aranžmanima, stvaraju se šumska preduzeća udešena na dugoročnu eksploataciju. Pored toga broj preduzeća, i to preduzeća bez potrebne diferencijacije, raste do mere, koja nije bila ni u kakvom skladu s trajnim kapacitetom drvnog pijaca niti je vodila računa o trajnosti šumske proizvodnje. Dolazi do hipertrofije šumskih preduzeća i do trošenja šumskog kapitala, daleko preko granice normalnog godišnjeg prirasta. Poteškoće stvorene ovim stanjem javljaju se odmah, čim su poratne ogromne potrebe bile zadovoljene, a izvesne pojave počele otežavati situaciju. Te su pojave: 1.) racionalizacija šumske industrije, koja je dovela do usavršavanja i modernizacije instalacija i pogona; 2.) pronalaženje raznih surogata za drvo, usled čega se također znatno smanjila tražnja za drvetom. Ipak ove okolnosti ne bi imale tako osetljivih posledica, da se nije javio treći faktor. Ma pozornici svetskog drvnog tržišta pojavila se ponovo Rusija i to s početka u podnošljivoj meri, ali docnije, provodeći svoj petgodišnji plan, s tako velikim količinama drveta, da je usled toga ruski izvoz drveta 1 »La politique forestiere des États a l´égard des forets privées.« Extrait de la Revue internationale d´Agriculture, décembre 1930. »La crise des produits forestiers: mesures d´ordre politique pour la surmonter.« Extrait de la Revue intern. d´Agriculture, février 1932. »Mesures d´ordre cultural pour surmonter la crise des produits forestiers.« Extrait de la Revue internationale d´Agriculture, mars 1932. 2 Société des Nations. Comité économique. Ho officiel E 777, 426 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 21 <-- 21 --> PDF |
postao najvažnijim faktorom na drvnom tržištu. Ovo naročito s razloga, što je provođenje petgodišnjeg plana palo baš u vreme, kada je usled svetske krize i smanjene konjunkture tražnja drveta u velikoj meri re´ducirana. Tako je pao uvoz mekog testerisanog drveta: 1928. 1929. 1930. 1931. god. u Englesku sa: 9,137.000 8,633.000 7,608.000 m3 „ Nemačku „ 7,930.000 5,008.000 2,845.000 tona „ Italiju „ 1,545.126 1,635.487 1,542.008 1,140.947 „ Godine 1931. penje se izvoz ruskog drveta već na 955.000 standarda što čini 20% svetskog eksporta drveta. Pritisak ruskog izvoza oseća se najviše na severnom tržištu, ali ni južni centar nije poštedilo ovo drvo, što se lepo vidi iz sledećeg primera na našem najbližem tržištu u Italiji: Prema službenoj talijanskoj statistici uvezlo se onamo iz: 1928. 1929. 1930. 1931. god. Austrije 523.732 627.359 584.010. 410.918 tona Jugoslavije 758.723 714.500 637.910 404.036 „ U. R. S. S. — 29.699 42.937 127.315 „ Celokup. uvoz Italije 1,545.126 1,635.487 1,542.008 1,140.947 tona Dok je dakle uvoz našeg i austrijskog drveta pao za kojih 40%, uvoz sovjetskog drveta popeo se za 400% ( Prirodna posledica ove pojave očitovala se u tome, da su eksportne države počele naglo svoditi svoj izvoz na prirodnu, predratnu meru. To je lakše išlo onde, gde se porast izvoza očitovao u koncentrisanju višegodišnjih sečina, nego li u zemljama, gde se pristupilo eksploataciji putem dugoročnih ugovora, pa je smanjivanje produkcije bilo vezano uz razumljive poteškoće. Nadalje je mnogo lakše provedeno u zemljama, gde je produkcija šta više i prerada u državnim šumama većim delom etatizirana, nego li tamo, gde je i sama produkcija drveta prepuštena privatnoj inicijativi, a ova pored toga ostala još potpuno neorganizovana. Stedeće brojke pokazuju, kako su eksportne države smanjivale svoju hipertrofi ranu proizvodnju. Dve najjače eksportne države reduciraju svoj izvoz mekog teste risanog drveta: 1913. 1927. 1929. 1930. 1931. Finska 851.000 1,278.000 — 900.000 780.000 stand. Švedska 1,006.000 1,007.732 1,181.000 996.000 729.000 „ U isto vreme pada izvoz i kod zemalja evropskog centra. U Poljskoj pada izvoz drveta sa 3,960.000 m3 u 1927. g. na 1,992.000 u 1931. god. U Jugoslaviji izvoz svih privreda šumarstva sa 2,451.961 tone u 1928. g. na 1,290.824 t. u 1931. god. Slični su odnosi u Čehoslovačkoj, Austriij i Rumuniji. Unatoč ove redukcije izvoza ipak su naglo padale cene šumskim proizvodima. Ovo s razloga, što je ponuda drveta na svetskom drvnom tržištu bila stalno iznad tražnje. Ova okolnost nije ostala bez posledica na šumsku privredu pojedinih zemalja. Šumska taksa se srozala, licitacije ostaju bez uspeha i vlasnici šuma ne mogu da dođu ni do najnužnijih prihoda za pokriće režije. Državni fiskus trpi gubitak pored šumske takse još na porezima, raznim taksama, na željezničkim i drugim prevoznim tarifama. Usled obustavljanja pogona velik broj radnika ostaje bez posla povećavajući i onako mučnu situaciju nastalu usled agrarne i privredne krize. Pokraj svega toga nazadovanje izvoza vrši štetan upliv i na aktivnost trgovinskog bilansa, što teško pogađa sve one agrarne zemlje, koje su, poput naše upućene u tolikoj meri na izvoz drveta, da nazadovanje ovog izvoza baš usred agrarne krize može imati vrlo štetnih posledica za ćelu narodnu privredu. 427 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 22 <-- 22 --> PDF |
Razni pokušaji, da se ovo teško stanje leci palijativnim merama ili regionalnim sporazumima, nisu doveli do rezultata, koji bi pokazali neki napredak u rešavanju ovog komplikovanog pitanja. Razni kongresi održani zadnjih godina u Bratislavi (1923. i 1929.), Lionu (19(24.), Rimu (1926.), Parizu i Varšavi (1931.) konstatovali su, da se pitanje krize u šumskoj privredi može resiti samo na taj način, ako mesto dosadašnje dezorganizacije na polju ove privredne delatnosti nastupi izvesna međunarodna kolaboracija, te se rešavanje izvesnih pitanja od vitalne važnosti za šumsku privredu postavi na što širu bazu i ako na mesto dosadašnje anarhije u proizvodnji i prometu robe nastupi rad po izvesnom planu. Međutim svi su se ti kongresi svršavali s rezolucijama i lepim željama, a do provedbe nije dolazilo iz jednostavnih razloga, što je veoma heterogene interese velikog broja šumskih preduzeća bilo teško staviti pod kapu jedinstvenog planskog gazdovanja i u granicama jedne nacionalne zajednice, a kamo li postići bazu sporazuma na jednoj internacionalnoj osnovici, gde pored čisto ekonomskih i trgovinsko-političkih pitanja stvar komplikuju još i razna pitanja političke prirode. Zato se s velikim interesom očekivala ženevska konferencija, za koju je uzelo inicijativu samo Društvo naroda preko svog ekonomskog komiteta. Interes je povećavala okolnost, što su na konferenciju najavljeni i delegati Sovjetske Rusije. Oslanjajući se na rezultate dosadašnjih kongresa kao i na predloge stručne štampe, ekonomski komitet je u svojem ekspozeju postavio težište rasprava na dva pitanja: 1.) međunarodni sporazum za ograničenje seče šuma i 2.) međunarodno regulisanje izvoza drveta. Svi su delegati bili pozvani, da u svojim ekspozejima pored opšteg prikaza situacije na dot. drvnom tržištu dadu odgovor na mogućnost provedbe ovih mera u njihovoj zemlji dot. na mogućnost međunarodne saradnje u istaknutom pravcu. S naše strane predložena su dva referata. Na samoj konferenciji uzele su učešća sledeće države: Austrija, Kanada, Finska, Francuska, Velika Britanija, Italija, Letonija, Holandija, Nemačka, Poljska, Rumunija, Švedska, Čehoslovačka, Sovjetska Rusija i Jugoslavija. Predsedao je član komiteta g. Dr. Šuler. Pošto su prilike pojedinih zemalja i svetskog tržišta drvetom iz predloženih referata i ekspozeja bile dovoljno poznate, prešlo se odmah na raspravu o glavnom pitanju : kako se može međunarodnom s a radnjom 1 popraviti situacija? Kao prva tačka došlo je na red pitanje o mogućnosti ograničenja seče. Prvi uslov za to je ujedno i osnovica razumnog šumskog gazdovanja, koje traži, da se godišnja seča dovede u sklad s godišnjim prirastom i da se sečom ne dira u šumski kapital. Neki su delegati tražili, da se ograničenje seče provede na toj bazi putem međunarodnog sporazuma, ali je to odmah zabačeno s razloga što bi ovakav zaključak zadirao u državni suverenitet pojedinih naroda, a pored toga bi doslovno provođenje ovog principa još većma otežalo situaciju. Istina je doduše, da mnoge države (u prvom redu Sjed. Amer. Drž.) sečom u svojim šumama oštro zadiru u drvni kapital, ali je s druge strane poznato, da na pr. Sovjetska Rusija seče samo 40% godišnjeg prirasta, pa bi povećanje seče do potpunog kapaciteta šuma lako dovelo evropski pijac drveta u još težu situaciju.3 Ne srne se zaboraviti, da cela nacionalna proizvodnja drveta nije namenjena eksportu, već se velik deo troši kod kuće. Tako je sovjetski delegat u svojem ekspozeju naglasio, da je proizvodnja porasla prema predratnoj, ali je ipak procentualni iznos izvoza prama celoj produkciji pao sa 21% u 1913. g. na 5% u 1931. god. Oni su odmah izjavili, da nisu nikako u mogućnosti da bilo u kojem pravcu smanje kapacitet proizvodnje drveta u svojim šumama. 3 Prema podacima sovjetskog delegata g. Brona U. R. S. S. sekla je u godini 1931. 205 mil. m3 drveta i puni kapacitet god. prirasta od 510 mil. m3 kane postići istom u toku drugog petgodišnjeg plana. 428 |
| ŠUMARSKI LIST 7/1932 str. 23 <-- 23 --> PDF |
Iza dulje rasprave došlo se do zaključka, da se može regulisati samo ona količina drveta, koja je namenjena izvozu i to na taj način, da se izvoz kontingentira u visini, koja odgovara kapacitetu godišnje tražnje importnih zemalja. Prem a tom e se izvoz eksportnih država mora ravnati prema smanjenoj potrošnji uvoznih zemalja. Ovo bi bila jedina mogućnost za momentanu pomoć u tom pravcu. Međutim pitanje dovođenja u sklad proizvodnje sa godišnjim prirastom i prema tome spašavanje šumskog kapitala svakako je pitanje prvog reda, koje ima također upliva na krizu šumske privrede. Da se tome pitanju, koje zahteva ozbiljan i opsežan studij, uzmogne posvetiti dostojna pažnja, odlučeno je zamoliti Međunarodni institut za agrikulturu u Rimu, da prouči pitanje o mogućnosti stvaranja jedne međunarodne konvencije sa ciljem, da se u svim zemljama šumske proizvodnje zavede racionalna eksploatacija šuma. Iza toga pristupilo se proučavanju mogućnosti međunarodnog regulisanja izvoza drveta. Konstatovano je, da u normalno vreme samo slobodna trgovina može osigurati prosperitet internacionalna tržišta, ali u doba krize neograničeni izvoz drveta dovodi do poremećaja ravnoteže, obaranja cena, nagomilavanja štokova i dezorganizacije tržišta. Došla je do izražaja težnja, da se postigne baza za sporazum između zemalja eksporta i importa, da se u trgovini drvetom dođe do neke stalnosti, te se u buduće uklone iznenađenja sa raznim kontingentiranjem i drugim zaprekama za slobodan uvoz. Za rešavanje ovog pitanja postojale su dve mogućnosti: 1.) da se kontingentira izvoz i 2.) da se pored toga kontingentira i uvoz, te ustanovi plan reparticije za svaku pojedinu državu prema prirodnim tržištima. Druga kombinacija je odmah odbačena kao nepotrebno sapinjanje i kočenje trgovine, pa se ostalo na proučavanju mogućnosti kontingentiranja izvoza pojedinih zemalja. Tu je bilo potrebno ustanoviti: 1.) vrsti drveta i Sortimente, koji dolaze u obzir za kontingentiranje; 2.) ključ za podelu izvoza među pojedine države izvoznice i 3.) instituciju za kontrolisanje izvoza. Svi su se prisutni složili principijelno u tome, da bi trebalo naći mogućnosti za jedan sporazum u tom pravcu. Kako je evropsko drvno tržište podeljeno u glavnom u dve interesne sfere, to su obrazovane dve sekcije, koje su samostalno raspravljale pitanja u vezi s regulisanjem tržišta, a docnije su se ovi ponovo sastali u plenumu. Severne i baltičke države s Rusijom koje su države zainteresovane u pretežnoj meri na engleskom, nemačkom, francuskom, belgijskom i holandijskom tržištu, većale su zasebno, dok su opet na drugoj strani sve ostale države — evropski centar — tražile bazu za međusobni sporazum. Severne države nisu se mogle sporazumeti u detaljnom određivanju kvota i zaključile su, da se pregovori na čisto komercijalnoj bazj nastave za kratko vreme u Berlinu. Države evropskog centra (Poljska, Čehoslovačka, Jugoslavija, Austrija i Rumunija) vodile su pregovore s većim uspehom. U pogledu vrsta drveta, koje će se kontingentirati, svi su davali prednost četinarima, ali je na zahtev naših, rumunjskih i poljskih delegata zaključeno uzeti u obzir i hrastovo i bukovo drvo i to kod svake vrsti samo testerisano i tesano. Glede ključa predlagane su1 razne poratne godine: 1925—31, 1927—29. U plenumu su sovjetski delegati bili protiv toga, jer da se njihov izvoz tek zadnjih godina počeo razvijati. Delegati nordijskih država upozorili su, da je kod njih ograničenje proizvodnje dostiglo već stepen, ispod kojega ne mogu silaziti, izuzev da se na taj način mogu postići povoljne cene. Što se tiče institucije za kontrolu izvoza, to je kod svih država konstatovano, da bi se takva institucija mogla osnovati, ukoliko već ne postoji (Poljska, Čehoslovačka, Italija, Francuska, Švedska, Finska), pa je zaključeno, da se poradi na što skorijem osnutku nacionalnih eksportnih organizacija. Države evropskog centra su za ćelo vreme konferisanja složno nastupale. Izrečena je želja, da se u pogledu mekog drveta nađe 429 |