DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1932 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Zaista je originalan argumenat »Prema tome, kao što vidimo, ova rečenica ne može da znači prednju Levakovićevu jednačinu, jer tu je reč o »iznosima«, dakle više iznosa i to beskonačno mnogo iznosa onako, kako su oni grafički naneti na si. 2 str. 363, i kako sam ih docnije na str. 664 i 665 detaljnije izložio.« Taj argumenat naprosto ne veli ništa, što bi bilo u vezi sa gore citiranom rečenicom »i neka je...«. Da jasnije prikazem ništavnost ovog argumenta, citirat ću cijelu Maletićevu rečenicu sa strane 364, koja se odnosi na prva dva »falzifikata«, što mi ih pripisuje g. Maletić. Ta rečenica glasi: »Kako smo u našem posmatranju uzeli beskonačan broj stabala, to ga možemo izraziti sa iznosima po apscisnoj osi, i neka je cela dužina odstojanja između dve krajnje ordinate => GH, a dužina apscisnog intervala za svako naneto stablo neka je i, čiji je opet iznos na sredini apscisne ose ravan iznosu gh od rs (.. srednjeg stabla, biće Z==—.~.« Prvi dio ove rečenice, t. j. »kako smo u našem posmatranju uzeli beskonačan broj stabala, to ga možemo izraziti sa iznosima po apscisnoj osi« sadrži misao sasvim odijeljenu od misli, koje slijede iza nje. U njoj se tek tvrdi, da se broj stabala (Z) može izraziti iznosima po apscisnoj osi. Nastavak gornje skupne rečenice, sve do kraja, ima sad da dokaže, da je to zbilja moguće, pa sadrži u tu svrhu tri premise sa zaključkom. Prva premisa glasi: »i neka je cela dužina odstojanja između dve krajnje ordinate = GH«; druga glasi: »a dužina apscisnog intervala za svako naneto stablo neka je i«; treća pak glasi: »čiji je opet iznos na sredim apscisne ose ravan iznosu gh od srednjeg stabla«; zaključak napokon C TT glasi: »biće Z——.—.« Tu su dakle samo sve tri premise jedna s drugom misaono povezane, dok misao, koja prethodi prvoj premisi, nije ništa drugo već tvrdnja, koja ima da se na osnovi tih premisa tek dokaže i to _ GH jednadžbom L——.-. I ta misao ne obesnažuje stoga ni najmanje prvu premisu, kojom se jasno definira jednadžba GH=gnhn — g0h0. Dakle fraza »ova rečenica ne može da znači prednju Levakovićevu jednačinu, jer tu je reč o »iznosima« ...« dokazuje zapravo sasvim protivno od onoga, što je g. Maletić htio njome da dokaže. Ona dokazuje, da g. Maletić falzificira i sebe i mene, kad izvraća smisao svoje ranije izjave i napomenutu jednadžbu pripisuje meni. No g. Maletić ne samo da je gornju jednadžbu faktično postavio (citiranom rečenicom i priloženim dvjema slikama), on je čak dvaput naročito istaknuo njezinu ispravnost, kad je na strani 662 napisao: »Otuda je neozbiljan i navod g. Levakovića na strani 377 posljednji pasus da je neispravna moja supozicija da je odsečak na apscisnoj osi od c/o K do ffn hn jednak GH (koju tvrdnju g. Levaković istina ne dokazuje) «, pa kad dalje na strani 666 piše: »Prema ovome vidimo da su sva moja razmatranja, koja su u vezi sa si. 2, 3, 4 i 5 moga prošloga članka, potpuno ispravna, ma da g. Levaković kaže da nije, ali kao što rekoh ne dokazuje da nije, a bilo bi interesantno da on to dokaže«. Sada, nakon što sam ja u prošlom članku pokazao posvemašnju nelogičnost 310 |