DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 41 <-- 41 --> PDF |
Kod političko-trgovačkih pregovaranja sa stranim državama treba uvijek obraćati potrebnu pažnju na naše šumsko i drvarsko gospodarstvo, koje neka ne bude žrtvovano drugim interesima. Naročito neka ne bude dozvoljeno, da susjedne države uvoze k nama drvo uz mnogo povoljnije uslove, nego ga mi u njih izvozimo. Šumski se kapital i za normalnih prilika ukamaćuje samo sa jedan do dva procenta. Zato šumsko gospodarstvo ne može raditi sa skupim zajmom, te hoće li se njegovo postojanje uzdržati, mora mu se pribaviti jeftin zajam za investicije, te za ukamaćenje i amortizaciju dugova. Prema zakonu o izravnim porezima iz 1927. god. kod velikog iskorištavanja uslijed elementarnih nepogoda oporezuje se brutto-prihod, a ne čisti prihod. Upravo je iza poslednjih kalamiteta ta praksa postala nesnosna. Zato mora biti odredba o oporezivanju velikih iskorištavanja tako izražena, da bi se oporezovao samo stvarni čisti prihod ili pak mora šumskom gospodarstvu biti dozvoljeno, da si stvara rezerve za pokrivanje nužnih deficita u godinama zapaženog kalamitetnog velikog iskorištavanja. U debati se naročito upozorilo na zdvojnu situaciju u Slovačkoj i Potkarpatskoj Rusiji. Bilo je preporučeno pregovarati sa ministarstvom željeznica za veću nabavku ogrijevnog drveta i njegovu upotrebu za grijanje lokomotiva. Moguća bi nadalje bila izrada drvnog uglja, briketa i sirove celuloze. Bila je dana inicijativa za udruživanje proizvođača u svrhu zajedničkog istupanja u domaćoj i eventualno stranoj trgovini. Naročito je bilo naglašavano to, da su prihodi privatnih šumoposjednika od prevrata stalno padali, prošle godine razmjerno već nisu bili nikakvi, a ova će godina pokazati velike deficite, negledajuć na sveopću zaduženost šumoposjednika. Prednost upotrebe domaćeg drveta u raznim gospodarskim granama mora se najenergičnije propagirati. Osobita je dužnost države, da omogući upotrebu drveta u graditeljstvu uvedenjem građevnog reda i propisa za pružanje jamstva za građevne zajmove, da bi se mogle u većoj mjeri izvoditi jeftine gradnje iz drveta. Preveo sa češkog I. J. KNJIŽEVNOST Prof. Dr. Đuro Nenadić: Istraživanje prirasta hrasta lužnjaka u šumi »Žutici^ (Glasnik za šumske pokuse br. 3., Zagreb 1931., strana 1—27). U zadnjoj — trećoj — svesci Glasnika za šumske pokuse, koja je nedavno izašla u Zagrebu, medu ostalim studijama nalazi se i studija pod gornjim naslovom od g. profesora Nenadića. Kako´ Glasnik nije toliko pristupačan širem krugu stručnih čitalaca kao Šumarski List, bićemo slobodni da prikažemo ovu studiju. Prikazujući u kratko istorijat sušenja hrastovih šuma u Posavini g. Dr. Nenadić spominje i rezimira u kratko važnije radove na tom pitanju, te ostavljajući po strani uzroke sušenja on prelazi na ispitivanje strukture izabrane sastojine (šuma Žutica, predeo zvan Mlada Oštra), njenu gustinu, broj stabala po jedinici površine, razmak jednog od drugog, oblik i razvijenost krošnje, zatim visinski, debljinski, ptošnigromadni prirast. Opšti izgled tih sastojina g. dr. Nenadić karakteriše ovako: »Promatrajući hrastova stabla ove sastojine upalo mi je u oči, da su ona mjestimice vrlo gusta, tako da grane krošnje jednog stabla zadiru u krošnje drugog stabla. Zbog te su gustoće krošnje kod velikog broja stabala vrlo nepravilno razvijene. Ta 259 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 42 <-- 42 --> PDF |
nepravilnost ide često tako daleko, da se debla velikog broja stabala na vrhu završuju deformiranom krošnjom od nekoliko grana, pa imaju više izgled smrekovih nego hra stovih stabala sa pravilno razvijenom´ krošnjom.« (Strana 3). Zatim dalje: »Najposle valja istaći i to, da su stabla prosječno među sobom vrlo blizu, t. j . tek po par metara jedno od drugog udaljena, i da nije postojala samo borba medu krošnjama za svijetlo, nego da je jednako postojala borba između žilja i korijenja, koje se međusobno plete i prepliće.« (Strana 4). Ukazujući zatim na preteranu gustinu sastojine i na velik broj stabala po hek taru, veli: »Taj veliki broj stabala ja«no pokazuje, da je na potpuno obrasloj površini (gdje se ne uzima obzir na jarugu i zamočvareni dio) bilo po hektaru od prilike dva puta više stabala, nego što bi po prihodnim tabelama u toj dobi trebalo da bude.« Preterana gustina sastojine sa slabim i deformiranim krošnjama umanjila je njenu otpornost prema parazitskim navalama. »Ta brzina sušenja hrastovih stabala u kratkom vremenu od nekoliko godina dokazuje, kako je navala uzročnika sušenja na njihov oslabljeni organizam bila jaka, a njihova otporna snaga veoma slaba, te kako su ta stabla provodila kroz cio svoj vek ..... tegotan život u vrlo gustom sklopu.« (Strana 5). Tome je uzrok nedostatak nege i prorede u tim sastojinama. »Šumska uprava nije u prošlosti šumu Žuticu proređivala i tom važnom uzgojnom faktoru po klanjala nužnu pažnju. Nije se međutim tome ni čuditi, jer bivša mađarska šumska uprava nije imala zato razumevanja, a ni patriotskog osjećaja, da se mnogo vrijednim među prihodima od proreda pomogne materijalno našem seljačkom svijetu.« Razvrstavajući krune po njihovoj punoći, obliku i površini u četiri razreda, t. j . */*i 8/«i 2U, V* normalno razvite krošnje, te izražavajući dobiveni rezultat u procentima 4A — 20%, 3A — 36%, »/« — 29%, V« — 15%). G. Dr. Nenadić podvlači tako dobivene cifre ovim recima: »Taj veliki broj stabala sa slabo razvijenom krošnjom, kojih ima blizu polovine svih stabala u sastojim, najbolje dokazuje, da su u dugoj nesmiljenoj borbi za život kroz cio svoj vijek mnogo vrijedna stabla prelazila u razred lošijih stabala. To je dokaz, da su ona izgubila mnogo otporne snage za život i zbog toga bila izvrgnuta jačem propadanju.« (Str. 7). Imajući u vidu fiziološku važnost krune g. profesor nastavlja: »Uz dobro razvitu krošnju imaju svakako stabla i jače razvito korenje. Stabla snabdevena sa ta dva normalno razvita životna faktora bila bi sigurno otpornija protiv svih vanjskih napadaja, a posledice sušenja, ne bi u tom slučaju bile tako teške, kao što u istini jesu.« (Strana 7). Iz analize stabala, te visinskog, debljinskog, plošnog i gromadnog prirasta vidi se naročito nepravilnost tih prirasta stabala slabe krošnje, -velike gustine celog predela Mlada Oštra kao i žestoka borba stabala za svjetlost. U zaključku između ostalog kaže se sledeće: »U šumarskoj je nauci utvrđeno, da proizvodna snaga zemljišta direktno zavisi od dobrog i valjanog gospodarenja sa šumama. Ta naime snaga raste i pada prema tome, da li se šumom dobro gospodari ili ne.« Zatim malo dalje: »Zbog čestih poplava voda je gotovo svake godine u njima stagnirala, a time su se sve to više pogoršavali u tlu biološki uslovi za rast sastojine, što je svakako u velikoj mjeri doprinelo slaboj otpornosti hrastovih stabala protiv mnogih vanjskih štetočina.« — »Tu je invaziju štetočina potpomagala bivša mađarska šumska uprava svojom nebrigom i nerazumevanjem koristi valjanog negovanja šuma u pravo doba, kao i puštanjem iz vida prednosti, koje pruža uzgajanje mješovitih sastojina.« (Strana 13). U francuskom rezime-u rezultat ove studije još se mnogo reljef ni je ističe: »Te fotografije kao i rezultati analiza pokazuju vrlo poučno, da nisu samo insekti i gljive prouzrokovali katastrofu u našim hrasticima, nego i način njihovog uzgoja i eksploatacije, koji nije odgovarao prirodi hrasta. Pisac dolazi do zaključka, da bi posledice 260 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 43 <-- 43 --> PDF |
šteta, koje su počinile gusenice i dr., bile mnogo manje, da su naši hrastici u prošlosti bili uzgajani (proredivani) kao što to godi jednoj vrsti, koja zahteva mnogo nege i svetlosti.« (Strana 14). Naveli smo nešto više citata, da bi se videlo jasnije, kako se ovaj problem sušenja sa čisto šumarsko-naučnog gledišta može promatrati jedino na ovaj način, t. j . vršeći detaljne analize i organizujući sistematska naučna osmatranja na izabranim objektima, ulazeći do u tančina u strukturu sastojina, ispitivajući je u svima njenim oblicima i funkcijama, kako u šumsko-tehničkom tako i u biološkom pogledu. Potrebno je dakle konstatovati objektivni sastav tih formacija, njihov karakter, gustinu, uzrast, površinu i oblik kruna, njihovu lisnatu armaturu, visinu, priraste (sve četiri vrste), karakteristiku tla i zatim ono, što je neosporno vrlo važno: istorijat i život tih sastojina. Kada se pođe putem ovakvih stručnih analiza tih elemenata, onda se — ma kako se pošlo sa različitih stanovišta i ma kako se u detaljima variralo — dolazi uvek do rezultata istog smisla i karaktera. Nezavisno i odvojeno vremenski i prostorno od svih drugih ispitivanja u tom pravcu g. Dr. Nenadić je preduzeo šumarsku analizu jedne hrastove sastojine, verovatno ni sa kakvom unapred utvrđenom idejom i namerom, već sa jednom jedinom, da ima što objektivniju sliku te sastojine i što tačniju istoriju njenog života, unutrašnjih borbi njenih podanika, stremljenja, rivalstva i takmičenja za prostor, svetlost, životni opstanak. Kad kažemo »sa nikakvim unapred utvrđenim idejama«, hoćemo time da kažemo »sa nikakvom utvrđenom namerom i predubeđenjem, sa nikakvim unapred spremljenim zaključkom, da treba dokazati jednu izvesnu tezu, već dati tačan snimak svih šumarsko- stručnih elemenata i dijagnozu nađenog stanja«. Ako bi u ovom pogledu moglo biti kakve pretpostavke o predubeđenjima, to bi one mogle biti samo u suprotnom smislu od onoga, u kojem je rezultat. Ne treba zaboravljati, da je 1929. god. na jednoj konferenciji, kojoj je prisustvovalo deset članova Upravnog Odbora Jugoslovenskog Šumarskog Udruženja, nekoliko šumara iz Zagreba i par studenata, prisustvovao i g. profesor Dr. Nenadić. »Pošto su saslušani gg. profesori Dr. Petračić i Dr. Nenadić i g. Madarević«, prisutni su dali pravo gg. profesorima i osudili način pisanja Drvotršca od 10. decembra 1929. god. pod naslovom Sušenje hrasta lužnjaka u šumama Hrvatske i Slavonije.« G. Dr. Nenadić je u to vreme, kako se da zaključiti iz onoga, što se čitalo i čulo o toj konferenciji, bio dakle sasvim drugog mišljenja i nije se slagao sa rezultatima i zaključcima naših ispitivanja o problemu sušenja hrastika u vezi sa uzgojem i postupanjem tih sastojina u prošlosti i sadašnjosti. Predubedenja, ako ga je uopšte bilo i ako ga srne biti kod jednog naučnog radenika, moglo je biti samo i u suprotnom smislu: da je dosadašnji uzgoj naših hrastovih sastojina idealan, da je sa njima postupano onako, kako to biološka priroda hrasta zahteva, da je zdravlje i otpornost tih sastojina normalna, ali da je naišla jedna epidemija, koja ne štedi ni najotpornija biljna društva kakva su naši hrastici. U toliko su onda značajniji rezultati dobiveni putem objektivne analize jedne primerne sastojine. Ne možemo propustiti, a da ne naglasimo, da se ti rezultati potpuno poklapaju sa onima, koje smo i mi dobili prilikom naših ispitivanja na opitnim poljima Instituta za Šumarska Istraživanja u Beogradu, a koje smo delimično objavili (1929.) u knjizi »Sušenje hrasta lužnjaka u šumama Hrvatske i Slavonije«.* Ti rezultati potvrđeni su i dokumentovani ciframa, koje smo dobili našim kasnijim ispitivanjem tokom 1929. i 1930. godine, što smo izložili u jednom elaboratu pomenutom Institutu, koji je na jednoj * Ing. Ljubomir Marković — Ing. Milan Manojlović: Sušenje hrasta lužnjaka u šumama Hrvatske i Slavonije — Beograd 1929. 261 |
| ŠUMARSKI LIST 4/1932 str. 44 <-- 44 --> PDF |
svojoj sednici još 1930. god. odlučio da ga štampa, ali to ni do danas nije stigao, verovatno usled preopterećenosti sa drugim publikacijama. Da bi reljefnije istakli, koliko se rezultati, koje je g. profesor Nenadić dobio, poklapaju sa našima, navešćemo nekoliko primera. Analize g. Dr. Nenadića obuhvataju razvoj i oblik krošnji, gustinu sastojina, visinski, debljinski, plošni i gromadni prirast. — Rezultati tih analiza izloženi su maločas doslovnim citiranjem najvažnijih mesta. 0 formaciji krune, veličini njenoga prečnika, punoći oblika i aktivnoj lisnatoj masi, koju ona nosi, mi raspravljamo na strani 78—86 pomenute knjige. Uporedujući normalni pokrov krune proračunat na osnovu Algan-Šeferove formule sa stvarnim (prema procent na devet raznih oglednih polja) dobijamo ove procente ispod normale: 43.9%, 42.2%, 70.5%, 61.5%, 67.8%, 41.6%, 30.3%, 60.3%, 28.2%. Razvrstavajući krune po obliku i formaciji u sedam raznih razreda (jednostrana, normalna, slaba, prevršena, račvasta i suhovrha), te navodeći neke primere dolazimo do zaključka, »da su vretenaste i slabe krune, uzev zajedno, uvek preko polovine od svih sastojinskih kruna«, dakle iznad 50%. »Sa malim varijacijama to je odnos, koji postoji od Blate do Žutice: Izrazitiji u mladim i srednjodobnim sastojinama, povoljniji u starijim.« Ove cifre, kako u pogledu površina krunskih pokrova tako i u pogledu njihovih oblika, ne moraju imati apsolutnu vrednost, one mogu u detalju oscilirati za koji procenat na više ili na niže, ali od svog osnovnog stava ne mogu izgubiti ništa.« (Strana 84). Kao što se vidi iz citiranog rezultata na pokusnoj plohi u šumi Žutici, a u predelu Mlada Oštra (strana 5 i tabele 1 i 2 strana 15 i 16), g. Dr. Nenadić dolazi skoro do identičnog krajnjeg rezultata: »Taj veliki broj stabala sa slabo razvitom krošnjom, kojih ima blizu polovine svih stabala u sastojim« ... O gustini naših hrastovih sastojina i o preopterećenosti njihovoj govorimo na strani 71 do 78. I ako su ta polja, na kojima su vršena osmatranja, ne krivicom našom, bila birana većinom u centru zaraza, ipak se naši krajnji rezultati podudaraju sa rezultatima g. Dr. Nenadića, t. j . »da se u našim hrastovim sastojinama postizava koeficijent gustine Vu i Vio. koji je karakterističan za četinjare (strana 77).« Preopterećenost naših hrastovih sastojina mi smo isto tako dovoljno istakli i analizirali. Kada su se ti rezultati podudarali u pogledu strukture sastojina, sasvim je razumljivo, da su i naši pogledi na dosadašnji uzgoj, eksploataciju i postupak sa tim šumama istovetni, pa i zaključci na čitav problem sušenja — jednorodni. Da ne bi duže zloupotrebljavali strpljivost čitaoca ponavljajući iste stvari, podsećamo na naša izlaganja o uzgojnim metodama, eksploataciji starih šuma, načinu eksploatcije i podmladenja, uređajnim metodama, koje su snazi, o proredama i njihovom faktičnom1 izvođenju, o higijeni za posavske šume, o organskim slabostima slavonskih hrastika (strana 42—47, strana 71, strana 93—94). Isto su tako podudarne konstatacije o degradaciji tla usled ovako opisanog postupanja s tim šumama kao i negativni uticaj omočvarenja pojedinih delova slavonskih šuma. I mi smo 1930. (Šumarski List, April 1930.) naglasili, da su ovako gospodarenje, koje ne godi fiziološkoj prirodi hrasta, uveli Mađari, »da taj sistem! nije nikakva naša narodna umna tekovina, da ga moramo tako uporno braniti.« Pominjemo još naše zaključke (strana 49—53 i 94—100). Studija g. Dr. Nenadića predstavlja jedan događaj u našoj stručnoj javnosti i ima dvostruku vrednost. Ona je pre svega metodičan i koristan naučni posao jednog savremenog i za našu šumarsku privredu uvek važnog i aktuelnog problema. Taj posao dostojan je jednog od veterana naše šumarske nauke, koji korača sa savremenim težnjama i metodama rada, unoseći u njih svu staloženost i odmerenost, kao i bogatstvo praktičnog i naučnog iskustva. S druge strane ta studija predstavlja preokret i udar, od strane jednog od najstarijih predstavnika naše šumarske nastave i nauke, na 262 |