DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 2/1932 str. 56     <-- 56 -->        PDF

KNJIŽEVNOST


A. SCHAEFFER, A. QAZIN I A. D´ALVERNY: SAPINIERES.
Le jardinage par contenance (Méthode du contrôle par les courbes). Ouvrage


publié par la Société des Amis et anciens Eleves de l´École Nationale des Eaux et


Forets. Paris 1930., 100 str. Cena 20 frs.


Jedan ozbiljan rad, koji zaslužuje svaku pažnju i koji ne srne da ostane neza


pažen. I to s jedne strane zbog autora, kojih imena svakako nešto znače u francuskoj


uređajnoj literaturi i koji su zajedničkim radom pokušali da unesu nešto novoga u ure


đivanje prebirne šume. Ta zajednička saradnja može se smatrati uspelom, jer je i


pored izvesnih poteškoća ovakovog rada delo jedinstveno po zamisli, obradi i idejama,


koje iz njega struje.


S druge strane delo zaslužuje našu pažnju i zbog toga, što s puno razumevanja
nastoji da vrati u život, ako i ponešto modificiran, G u r . a u d-ov kontrolni postupak,
preko kojega je francusko oficijelno šumarstvo do sada šuteći prelazilo. Posle Biol ley-
ovog i Borel-ovog rada ovo je, u razmerno kratkom vremenu, novo samostalno
delo, koje nastoji da što bolje objasni principe i način provedbe kontrolnog postupka.
Izvodi autora naročito su ubcdljivi, jer je izloženi metod s uspehom primenjivan u
nekoliko šuma, od kojih su neke znatne površine. Izlaganje autora bazira u prvom
redu na tradiciji Ouniau d-a, osveženoj radovima B r e . o t-a i L i o c o u r t-a.
Naposletku izloženi metod, po recima autora, nije daleko ni od Biolley-evi h radova.
Od osnovnog Gurnaudovog postupka, pored jednostavnosti, razlikuje se ovim
dvema osobinama: napuštanjem operisanja s procentom prirasta, zatim upotrebom krivulja,
koje prikazuju stanje sastojine.


Delo je posvećeno »a mémorie de notre ami, le maitre forestier, Françoi s
de Lallement de Liocourt (1860´—1928)«. Taj akt pijeteta posve je na mestu,
jer je posvećen uspomeni jednog invencioznog trudbenika, čiji su radovi mnogo doprineli
poznavanju uslova normaliteta jelove prebirne sastojine u pogledu broja stabala.


Premda je Biolle y svojim magistralnim radom, koji obuhvata nekoliko decenija,
mnogo doprineo pravilnom rešenju pitanja o uređivanju prebirne šume, to ipak
još uvek postoji izvesno nepoverenje prema kontrolnom) postupku. Mnoge odbijaju
opsežna i česta inventarisanja. Druga, još teža zamerka, bila bi u tome, što predviđanje
prihoda bazira isključivo na tečajnom prirastu, koji je promenjiv. Zbog toga i regulisanje
prihoda jedino pomoću toga faktora ne može da u punoj meri obezbedi trajan
prihod (raport soutenu). Da bi uklonili te nedostatke, autori teže, da direktnim istraživanjima
prirast prilikom prvog uređivanja, a zatim da budu precizniji pri određivanju
idealnog stanja (l´équilibre, B i o 11 c y-ev »étale«), kome treba težiti, kao jednom od
ciljeva gospodarenja.


U tom cilju naročitu pažnju posvećuju studiju broja stabala. Konkretno stanje
sastojine upoređuju s idealnim, koje se sa dovoljnom pouzdanošću može kontrolisati
.. osnovu rezultata Li o cou r t-ovih i Brenot-ovih istraživanja o koeficijentu
povećanja broja stabala svakog susednog tanjeg debljinskog razreda. Ti su koeficijenti,
prirodno, različni za razne nadmorske visine, bonitete stojbine i ciljeve gospodarenja.
Ti se podaci prikazuju i grafički, što autori smatraju naročitom osobinom izloženog
metoda. U tom se pogledu oseća uticaj Schaff e r-ov, koji je još odavna (191i2!) u
svom malom radu : Interprétation des Graphiques de peuplements
(Besançon) ukazivao na prednosti takovog metoda. Na taj način broj stabala, na kome
počiva i jedan od Hufnaglovih metoda određivanja prihoda prebirne sastojine, dolazi
do većeg značenja. Ta ideja međutim i nije tako nova. Već je Feket e Lâjo s
pomoću broja stabala svojih sinhroni h dcbljiuskih razreda (srednja stabla prelaze


118




ŠUMARSKI LIST 2/1932 str. 57     <-- 57 -->        PDF

u jednakom vremenu iz jednog debljinskog razreda u drugi; stoga su klase debljine
različite širine — intervala) pokušavao, da odredi prirast, a prema tome i prihod prebirne
sastojine. Kod izloženog metoda masa i nadalje ostaje osnovicom uređivanja, ali
i broj stabala i njihova raspodela pridolazi kao neki putokaz odnosno korektiv pri
raznim obračunima i ocenama. Doduše i prvobitni je G u r n a u d-ov postupak operisao
sa brojem stabala pri studiju uraštanja u sastojinu (passage a la futaie) i vremena prelaza
iz kategorije u kategoriju (temps de passage), samo što je taj duhoviti ali zamršeni
obračun upotrebljavan izuzetno kod izvesnih odeljenja odnosno serija-U tom se pogledu
ovaj metod razlikuje od dosada poznatog kontrolnog, jer se ovaj u svom najjednostavnijem
obliku (prema Knuchel u Qraubündnerski metod) ograničava samo
na drvnu masu. Ovom je evolucijom kontrolni metod, tako barem izgleda, izgubio od
svoje elementarne jednostavnosti, ali je zato produbljeno naše poznavanje unutarnjih
odnosa i ekonomskih potreba prebirne sastojine. Naposletku autori dolaze do zaključka,
da je to jedini način, po kome se može doći do jasne predodžbe o stanju sastojine i
pravom postupku s njome.


Nedostatak kontrolnog metoda prilikom prvog uređivanja žele ukloniti opsežnim
ispitivanjem prirasta stabala u debljinu pomoću Presslerovo g svrdla. Tako se
upoznaje vreme prelaza (temps de passage), odakle se dalje izvodi veličina godišnjeg
prirasta. Brojeći godove na 25 m/m poluprečnika, određuje se ovome! potrebno za
prelaz u sledeći jači debljinski razred širine 5 c/m (na pr. od 47.5 — 52.5 = 50 c/m u
kategoriju od 55 c/m). Iz diferencije prečnika, a time i mase po tarifu, može se bez
većih poteškoća odrediti prirast srednjeg stabla, a time i čitavog debljinskog razreda
n izvesnom otseku vremena. Broj tih bušenja treba da je znatan (100—20O), da bi se
došlo do pouzdanih prosečnina za pojedine debljinske razrede. Bolje je detaljno proučiti
jednu valjano odabranu površinu, nego raditi s podacima sakupljenim na rasejanim
stablima. Ako se nije provelo toliko bušenja, koliko je potrebno za pouzdan obračun
prirasta po debljinskim razredima, ali bi se iz sakupljenih podataka ipak moglo zaključiti
o snazi vegetacije, može se seča izuzetn o regulisati pomoću procenta iskorišćavanja,
držeći pri tom u vidu, da je isti obratno razmeran vremenu prelaza (temps de
passage). Tako procenat iskorišćavanja može iznositi 3%, ako za prelaz jedne kategorije
široke 5 cm treba 11 godina; 2´.% kod 13 god., a 2% kod 16 ili 17 godina. Kod
tih ocena treba voditi računa i o gustoći (densité) sastojine, umanjujući označeni procenat
kod šuma slabog inventara. Puna 3% mogu se iskorišćavati samo kod inventara
iznad 3001 sv. (silva) po 1 ha. Kombinjući ove faktore pogodiće se prava mera, ne prelazeći
pri tom 3% kod prvog uređivanja.


Da bi se još bolje upoznala evolucija sastojine i način raspodele prirasta, autori
preporučuju još naročitu analizu prema originalnom postupku iz god. 1878., ili medificiranom
postupku J o b e z-a, B i o 11 e .-. ili Bor e 1-a. Ovom se analizom upoznaje,
koliko je stabala prešlo u viši debljinski razred odnosno koliko ih je stagniralo. Od
naročite je važnosti upoznati broj stabala, koja su urasla u sastojiun, a koja kod ranijih
inventarisanja nisu dolazila u obzir zbog premalenog prečnika.


Ideje, kojima izlažu smer uređivanja (direction d´aménagement) magistralno su
izložene. Oseća se, da su nikle iz brojnih i temeljitih opažanja u samoj šumi. To je
ujedno najzanimiviji deo knjige- Razrađuje pitanje gustoće sastojine, uraštanja u sastojinu,
strukture mase (gradation) i naposletku idealne krivulje ravnoteže (la courbe
d´équilibre), kojoj na duhovit način određuju početak, svršetak i tečaj (strminu), kao
i potreban broj stabala. Ujedno pomoću brojnih grafikona o broju stabala objašnjavaju
razne slučajeve abnormalnosti konkretne sastojine i potrebu specijalnog postupka
s njome. Da bi bolje prikazao rezultate njihovih istraživanja, donosim tabelu za nekoliko
tipova uravnoteženih sastojina:


119




ŠUMARSKI LIST 2/1932 str. 58     <-- 58 -->        PDF

P r e č n i k
«....
II
dl.35
III
«1.40
IV
đl.50
Napomena :
(16)
20
(90)
69
(105)
78
(120)
86
(150)
100
25
30
35
53
41
32
58
43
32
61
44
31
67
44
30
Struktura mase prema grupisanju
Gurnaud-a :
40 24 24 22 20
45
50
19
14
18
13
16
11
13
9
Tipovi : 1 II III IV
55
60
65
70
11
9
7
5
10
7
5
4
8
6
4
3
6
4
3
2
Tanki materijal
Srednji „
Jaki „
17
34
49
21
37
42
26
39
35
34
42
24
75
80
4
3
3
2
2
2
1 Sveg a 100 100 100 100
85 2 2 1
90 2 1
95 1
Svega N
Masa, sv. :
286
409
300
358
297
310
299
254
Bez stabala đeblj. razreda od
15 cm
Srednje stablo: 1.4 av 1.2 1.04 0.85
Temeljnice na
1 ha, ma: 37 33 30 26 Sa stablima kategorije od 15 cm


Sastojine, koje se prema raznim autorima smatraju mormalnima :


P r e č n i k A . c D E F
cm Riolley Cuif de Liocourt Brenot Alpos Forez


(15) (115?) (126) (115) (103) (160?) (150)
20 82 90 91 82 119 78
25 53 60 70 64 75 57
30 36 43 53 51 54 43
35 26 30 39 40 39 32
40 19 22 29 30 28 22
45 15 17 20 22 19 14
50 11 13 14 15 13 10
55 9 9 9 10 8 7
60 7 7 6 6 5 4
65 6 5V, 4 4 1 3
70 5 4 2 2 1 1


75 4 3 1 1


— —


80 3 2 1 1


— —


85 2 IV, 1 — — —


90 1 1


— — — —


95 1


— — — —


Svega N 280 308 340 328 362 271
Masa sv. : 355 351 340 338 301 244
Srednje stablo : 1.26 sv. 1.14 1.00 1.03 0.83 0 9
Temeljnice po 1 ha: m2 33 33 33 32 31 25


Izlaganja autora imaju se smatrati ozbiljnim prilogom za uređivanje prebirne
šume. Izloženi se postupak u cclosti može upotrebiti jedino kod veoma intenzivnog


gospodarenja, na razmerno manjim površinama i u već evolucionisanim sastojinama.


120