DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 48     <-- 48 -->        PDF

drugi, onda tu ima još uvek načina da se to istakne: bilo u naslovu knjige, bilo stavljanjem
tih tekstova pod navodnice i upućivanjem na izvore (autora i delo). Najzad, ako
je neko rekao ili napisao o nečemu nešto što je do danas najbolje i najiscrpnije, onda
se takav pisac mora naročito istaći. Prema tome, g. D. je odmah došao u sukob sa
svojom teorijom, time što je mesto uzimanja činjenica iz tekstova
stranih autora uzimao same njihove tekstove. I to ne samo one
tekstove, u kojima se izlažu botaničke činjenice, već čak i one tekstove u kojima pisci
daju slikovite pretstave poredenjem sa stvarima i odnosima iz običnog života! Tako
npr. na str. 10., da bi se dala prestava o rasporedu i toku sržnih zrakova, g. D. prevodi
od reöi do reci upoređivanjc tih odnosa sa kolskim točkovima iz Bremera (vidi o tome
uporedni pregled tesktova na str. 497. moje kritike).


G. D. ima svoj osobiti roetod u uzimanju tuđih tekstova. On vrlo često nije
išao baš istim redom u izlaganjima kao što je to kod stranog pisca. Sem toga, pod
istim poglavljem nalazimo u knjizi g. D. pasuse uzete od dva, tri, pa i četiri pisca.
Pri tome je katkad počinjao tekstom iz sredine ili s kraja jednog pisca, pa se onda
navraćao na početak istog pisca ili nastavljao sa umetanjem pasusa iz drugog pisca.
Tim premetanjem, izbacivanjem i umetanjem g. D. je u veliko promenio red u izlaganjima
stranih pisaca, i opet došao u ozbiljan sukob sa svojom teorijom. Ne samo što
je izmenio red u izlaganjima stranih pisaca, već je time pokušao i da utre trag porekla
originalnih tekstova, tako da se bez naročitog traganja od strane stručnjaka ti
tekstovi ne bi mogli lako dešifrovati: čije je šta i odakle uzeto- Najzad, g. D. je mnoga
izlaganja stranih autora sasvim pogrešno i naopako razumcvao i pogrešno prevodio
(primere za to vidi ovde pod 11). Uz to je činio i mnogobrojna skraćivanja tekstova i
rečenica, i ta je skraćivanja vršio sasvim ad libitum. Prema tome, g. D. je i time
došao u sukob sa svojom teorijom, jer je tuđe tekstove izopačavao i tako mnogima je
utro ne samo trag već i svaki smisao uopšte. Za ta moja tvrđenja evo jednog primera
(str. 16. knj. g. Đ.):
g. Dordević: Razni autori:
Sklerenhimska ili drvena vlakna jesu Die Sklerenchymfasern sind schmal
tanke, vretenaste i vrlo izdužene ćelijice spindelförmige, sehr langgestreckte Zelsa
zašiljenim vrhovima i pukotinastim len mit zugespitzten Enden und mit spärprostim
porama, koje su koso poredane lichen schräg aufsteigenden, spaltenför


po ćelijičnim duvarovima (Fitting, str. migen Tüpfeln (Fitting, str. 44.)44.).
.. . mit meist stark vedickten Wän


Njihovi su zidovi jako zadebljah den (Hempel-Wilhelm, str. 13), mit meist
(Hempel-Wilheml, str. 13), lumen im je fast verschwindenden Innenräumen (Brevrlo
mali (Brehmcr, str. 1143), bez pro-hmer, str. 1143), entbehren des plasmatoplazmatičnog
su sadržaja (Neger, sti. tischen Inhaltes (Neger, strp. 222), und


222) i u poprečnom^ preseku poliedrične haben polygonalen Querschnitt (Fiting,
su (Fitting, str. 44). Sklerenhimska str. 44). Manche Sklerenchumfasern, z.
vlakna nekojeg drveća (Mahagoni i B- die der Mahagonihölzer, des Teakholteak-
drvo) izdeljena su poprečnim zizes
erscheinen durch dünne Querwände
dovima (si. 11. c) (Brehmer, str. 1143). gefächert (Abb. 17 C) (Brehmer, str.
Sklerenhimskih vlakana nema kod 1143). Sie kommen nicht bei jeder Holzsviju
vrsta drveća, ali gde ih ima, art vor, ihre Gegenwart erhöht die Feona
povećavaju čvrstoću drveća (Hem-stigkeit des Holzes (Hempel - Wilhelm,
pel-Wilhelm, str. 13). Sklerenhimska str. 13) . . finden sich Sklerenchymfavlakna
nalaze se samo kod mnogih sern nur bei vielen Laubhölzern und ...


lišćara, a kao pratioci sudovnih snopića u als Begleiter der Gefässbündel in monostablima
monokotilnih biljaka (Brehmcr, kotylen Stämmen (Brehmer, str. 1143).
str. 1143). Drvenastih vlakana nema u Die Holzfasern fehlen im Holz der


46