DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 48 <-- 48 --> PDF |
drugi, onda tu ima još uvek načina da se to istakne: bilo u naslovu knjige, bilo stavljanjem tih tekstova pod navodnice i upućivanjem na izvore (autora i delo). Najzad, ako je neko rekao ili napisao o nečemu nešto što je do danas najbolje i najiscrpnije, onda se takav pisac mora naročito istaći. Prema tome, g. D. je odmah došao u sukob sa svojom teorijom, time što je mesto uzimanja činjenica iz tekstova stranih autora uzimao same njihove tekstove. I to ne samo one tekstove, u kojima se izlažu botaničke činjenice, već čak i one tekstove u kojima pisci daju slikovite pretstave poredenjem sa stvarima i odnosima iz običnog života! Tako npr. na str. 10., da bi se dala prestava o rasporedu i toku sržnih zrakova, g. D. prevodi od reöi do reci upoređivanjc tih odnosa sa kolskim točkovima iz Bremera (vidi o tome uporedni pregled tesktova na str. 497. moje kritike). G. D. ima svoj osobiti roetod u uzimanju tuđih tekstova. On vrlo često nije išao baš istim redom u izlaganjima kao što je to kod stranog pisca. Sem toga, pod istim poglavljem nalazimo u knjizi g. D. pasuse uzete od dva, tri, pa i četiri pisca. Pri tome je katkad počinjao tekstom iz sredine ili s kraja jednog pisca, pa se onda navraćao na početak istog pisca ili nastavljao sa umetanjem pasusa iz drugog pisca. Tim premetanjem, izbacivanjem i umetanjem g. D. je u veliko promenio red u izlaganjima stranih pisaca, i opet došao u ozbiljan sukob sa svojom teorijom. Ne samo što je izmenio red u izlaganjima stranih pisaca, već je time pokušao i da utre trag porekla originalnih tekstova, tako da se bez naročitog traganja od strane stručnjaka ti tekstovi ne bi mogli lako dešifrovati: čije je šta i odakle uzeto- Najzad, g. D. je mnoga izlaganja stranih autora sasvim pogrešno i naopako razumcvao i pogrešno prevodio (primere za to vidi ovde pod 11). Uz to je činio i mnogobrojna skraćivanja tekstova i rečenica, i ta je skraćivanja vršio sasvim ad libitum. Prema tome, g. D. je i time došao u sukob sa svojom teorijom, jer je tuđe tekstove izopačavao i tako mnogima je utro ne samo trag već i svaki smisao uopšte. Za ta moja tvrđenja evo jednog primera (str. 16. knj. g. Đ.): g. Dordević: Razni autori: Sklerenhimska ili drvena vlakna jesu Die Sklerenchymfasern sind schmal tanke, vretenaste i vrlo izdužene ćelijice spindelförmige, sehr langgestreckte Zelsa zašiljenim vrhovima i pukotinastim len mit zugespitzten Enden und mit spärprostim porama, koje su koso poredane lichen schräg aufsteigenden, spaltenför po ćelijičnim duvarovima (Fitting, str. migen Tüpfeln (Fitting, str. 44.)44.). .. . mit meist stark vedickten Wän Njihovi su zidovi jako zadebljah den (Hempel-Wilhelm, str. 13), mit meist (Hempel-Wilheml, str. 13), lumen im je fast verschwindenden Innenräumen (Brevrlo mali (Brehmcr, str. 1143), bez pro-hmer, str. 1143), entbehren des plasmatoplazmatičnog su sadržaja (Neger, sti. tischen Inhaltes (Neger, strp. 222), und 222) i u poprečnom^ preseku poliedrične haben polygonalen Querschnitt (Fiting, su (Fitting, str. 44). Sklerenhimska str. 44). Manche Sklerenchumfasern, z. vlakna nekojeg drveća (Mahagoni i B- die der Mahagonihölzer, des Teakholteak- drvo) izdeljena su poprečnim zizes erscheinen durch dünne Querwände dovima (si. 11. c) (Brehmer, str. 1143). gefächert (Abb. 17 C) (Brehmer, str. Sklerenhimskih vlakana nema kod 1143). Sie kommen nicht bei jeder Holzsviju vrsta drveća, ali gde ih ima, art vor, ihre Gegenwart erhöht die Feona povećavaju čvrstoću drveća (Hem-stigkeit des Holzes (Hempel - Wilhelm, pel-Wilhelm, str. 13). Sklerenhimska str. 13) . . finden sich Sklerenchymfavlakna nalaze se samo kod mnogih sern nur bei vielen Laubhölzern und ... lišćara, a kao pratioci sudovnih snopića u als Begleiter der Gefässbündel in monostablima monokotilnih biljaka (Brehmcr, kotylen Stämmen (Brehmer, str. 1143). str. 1143). Drvenastih vlakana nema u Die Holzfasern fehlen im Holz der 46 |