DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 45 <-- 45 --> PDF |
ćelija, jer se u toj shemi nalazi zaista samo jedan jedini red kambijalnih ćelija, a sa obe strane su, kao što to tvrdi i sam g. Đ-, svršene ćelije like odnosno drveta. O tome citatu već je bilo reći ovde pod II, 1). Prema tome, ostaje i dalje u važnosti moja zamerka iz kritike, da je tvrđenje g. D. apsurd, kada kaže da ćelije jednoslojnog kambijuma ( = 1 red) mogu biti poredane u više redova. VI. — U cilju da se odbrani od grešaka u knjizi g. Đ. u svome odgovoru upada u nove i teže greške, ma da se iz starih nije uspeo izvući. Zato smo već naveli primere pod ., III, IV. Ovde ćemo ukratko samo pobrojati neke od njegovih grešaka. Nova je greška da se drvo sastoji iz mrtvih ćelija (tač. 3. odbrane); da vlaknaste trahe´ide i drvena vlakna pripadaju osnovnom tkivu (u vezi sa tač. 4. odbrane, pošto je osnovnu masu identifikavao sa osnovnim tkivom); da se kambijum deli stvarno po shemi Q. Bonnier-L. du Sablon (tač. 9. odbrane); da se kod Clematis vitalba obrazuju po 6—8 međusnopića između svaka dva susedna snopića lisnih tragova (tač. 11. odbrane), jer se, kao što ćemo to docnije raspraviti, u te biljke obrazuje samo po 1 medusnopić; da je periferni deo osnovnog tkiva primarnog drveta drvo!! (tač. 13. odbrane); da je primarno debljanje stabla ili korena isto što i primarno debljanje ćelije (tač. 17. odgovora); da se tuđi tekstovi smeju prepisivati baš i tektuelno, (i ipak staviti sebe kao autora!) (tač. 22. odbrane); itd. itd. O tome da je strane autore g- Đ. vrlo pogrešno shvatao i da ih je citirao bez ikakve veze sa onim što tvrdi g. Đ.. bilo je dovoljno reci ranije. VII. — G. Đ- je od samog početka stavio svoju knjigu na pogrešnu osnovu, na staro gledište koje je u Dcndrologiji napušteno, jer ne odgovara faktima. G. D- o novim činjenicama nema ni pojma, jer se u svome odgovoru brani citatom i autoritetom autora sa starim gledištem. G. D. naziva insinuacijom moje tvrđenje u kritici da »g. Đ. još uvek živi u idejama pisaca od pre 70 godina«. O tome je već bilo reci ovde pod III, 2). Rekli smo da je to apsolutno tačno, a sada to isto i ponavljamo, da g. Đ. sa svojim poznavanjem mnogih botaničkih fakata živi u idejama botaničke prošlosti. U tač. 11. svoga odgovora g. Đ. citira Bremera (jednog od autora dendrologije g. D.) i misli da je time uspeo da dokaže savremenost svoje knjige- G. D. misli, ako je Bremerov odeljak (članak) »Hölzer« iz 1928 godine, da je eo ipso stvar dokazana! I g. D. kao odličan poznavalac (?) literature iz oblasti Botanike smatra da je Bremerovo delo »najmerodavnije« u svojoj vrsti. Zaista, priznajemo da je to delo od velike vrednosti uopšte. Ali je u opštim izlaganjima gde se raspravlja o sudovnim snopićima, formiranju i radu kambijalnog prstena i to delo staro- Mogao je g. Đ. u svoju odbranu navesti ne samo Bremera, već i sve poznate botaničke autoritete i klasičare, kao što su: Sachs, de Bary, Nägeli, Strasburger etc.; mogao je tako isto prepisati ćelu Lajpcišku ili koju bilo drugu veliku svetsku biblioteku sa zaključno 1921. godinom — pa mu to ipak ne bi ništa koristilo. Ja imam veliko poštovanje prema velikanima klasične Botanike, ali sam uveren, kada bi oni danas bili živi, da ne bi tako mislili i pisali kao u svoje doba. Tu nedavno je (31 oktobra, 1931 g-) profesor fizike Max Plank, u svome članku »Neue Erkenntnisse der Physik«, ovako pretstavio današnje (moderno) i staro doba: »Würde Newton oder ein anderer Meister der klassischen Physik heute auferstehen, er würde vielleicht glauben, dass entweder er oder die modernen Physiker verrückt geworden seien. So sehr wurde das Weltbild verändert«. Pred faktima se imaju pokloniti svi autoriteti. Razlike medu botaničarima mogu postojati samo u filosofskom gledištu na svet i u tumačenju fakata, ali u faktima nema niti može biti razlike. Moderna su istraživanja pokazala i utvrdila upravo ono, što sam i ja u svojoj kritici izneo. Što Brehmer (1928) i pored toga donosi staro gledište, to dolazi svakako otuda, što nije hteo dirati u plan jedne stare (u svoje doba odlične) knjige koja je skoro nepromenjena ostala kroz tri izdanja od 1900 g. do 1928 g. Uz to valja napomenuti. 43 |