DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
ŠUMARSKI LIST 1/1932 str. 44 <-- 44 --> PDF |
Moje primedbe o kori, unutrašnjoj i spoljašnjoj, ostaju i dalje u punoj važnosti, kao što su iznete i u kritici, i pored tač. 14. u odbrani g. D. Unutrašnja kora je u stvari sekundarno tkivo, pa se stoga još i naziva sekundarna kora. Ona je u drveća najvećim delom prozenhimatična. 0 sudelovanju likodrvenih snopića u sastavu sekundarne kore drveća i šiblja (predmet dendrologije g. Đ.) ne može biti ni govora, jer u njih, sa vrlo malim izuzetkom, i nema likodrvenih snopića u smislu samostalnih morfoloških elemenata (Kostytschew, 1922, 1924; Carstens, 1931). Kad je g. D. uzeo Aristolochia-tip kao osnov svoje knjige (ma da to apsolutno nije smeo uraditi da je iole pratio progres svoje nauke), onda neka nam odgovori na ovo pitanje: smatra li g. Đ. i one primarne delove snopića (floem) kao sastavne delove unutrašnje kore, kada tvrdi da unutrašnju koru sačinjavaju svi ličini snopići? Ali, uza ludno je ovde p´itati, jer je g. D. dovoljno dokazao da o mnogim faktima iz anatomije drveća i šiblja nema ni pojma. Spoljašna kora je u stvari primarna, zelena kora. Tvr đenje g. D- da je i pluta sastavni deo te kore, pogrešno je. Najzad treba znati, da kod starijeg drveća više i nema spoljašnje kore, jer se ona većinom pre ili posle odbaci plutom (feloidima) kao deo ritidome. 0 tome nam g. D. ništa ne odgovara. Sem ako nije ćutanje — priznanje! Citat koji navodi iz Hempel-Vilhelma ne dokazuje mnogo, jer njihovo dclo pripada starom shvatanju (1889 g.). G- D. bi daleko bolje uradio, da je izneo koji citat iz Büsgen-Münch: Bau und Leben unserer Waldbäume (1927) ´ili iz Münch: die Stoffbewegungen in der Pflanze (1931). Jest, ali bi g. ü. tada, na veliku svoju žalost, doznao da nema pravo i da zaista živi u botaničkoj prošlosti! V. — G. Đ. izvesnim terminima koji imaju u knjizi jedno značenje daje drugo značenje u svome odgovoru- Tako npr. ja sam u svojoj kritici napao tvrđenje g. Đ. da se između like i drveta sudovnog snopića nalazi jedan sloj živih ćelija, t. j . jedan red ćelija u smislu g. D. U svome odgovoru (tač. 8.) g- D. izvrće smisao svoga ´izraza (jedan sloj ćelija = jedan red ćelija) i tvrdi da je on pod jednim slojem podrazumevao više redova ćelija. Ja tvrdim i sada, da je g. D. tu i svuda u svojoj knjizi konsekventno pod jednim slojem ćelija podrazumevao samo jedan red ćelija, a ne 2 ili više. Evo dokaza: Na str. 30. svoje knjige piše: »Na tangencijalnom preseku vide se sržni zraci poprečno presečeni u obliku uskih i kratkih traka, jer su sagrađeni od jednog sloja ćelijica«. Na str. 4L: »Sržni zraci smrčenog drveta većinom su sagrađeni ođ jednog sloja ćelijica, i tada nemaju smonih kanala, koji se nalaze samo u višeslojnim sržnim zracima«. U drugom citatu je jasno, da su zraci »od jednog sloja ćelijica« ( = jednoslojni zraci) stavljeni nasuprot »višeslojnim sržnim zracima (== zraci od više slojeva ćelija). To se isto vidi i iz sledećeg citata sa str. 43.: »Sržni zraci mogu biti jednoslojni ili višeslojni...«. Na str. 132.: »Drveni parenhim proteže se u nepravilnim i valovitim1 tangencijalnim trakama od 5 slojeva na debljim, a 1—2 na užim mestima«. Na str. 18.: »Na tangencijalnom preseku stabla ili grane vidimo sržni zrak u poprečnom1 preseku, i to ili kao> jeda n re d uspravno poredanih ćelijica, ili kao grupu od viš e redov a okruglastih ćelijica u obliku vretena. U prvom slučaju sržni se zrak zove i e d n o s 1 o j n i m, a u drugom slučaju višeslojni m«, itd. Ne može se zamisliti, da jedan pisac na raznim mestima u istoj knjizi daje istom terminu različito značenje, a da to prethodno ne objasni Inače knjiga dobija karakter jedne zbirke zagonetaka i rebusa. Nevedeni citati iz knjige g. Đ. dokazuju, da je g. D. i za kambijum kazao da se sastoji iz jednog reda ćelija, kad je tvrdio da se sastoji iz jednog sloja ćelija. A da je g. D. zaista samo tako zamišljao kambijum, a ne kao što to hoće da popravi u svome odgovoru, ima i drugih dokaza. Pre svega, njegovo objašnjavanje rada kambijuma je jasan dokaz za to, da je g. D. pod jednim slojem kambijalnih ćelija smatrao jedan red kambijalnih ćelija. Citat koji sam navodi od G- Bonnier- L. du Sablon (tač. 9. odbrane) li uzimanje njihove sheme za stvarnost najrečitije govore, da je g. D. pod jednim slojem kambijalnih ćelija zamišljao samo jedan red tih 42 |