DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1931 str. 8 <-- 8 --> PDF |
će se UDOtrebiti i jedan i drugi način. Kod sadnje imace taksator da odredi me ^d e ć biti rasadnik. Ako se pokaže potrebnim, nnace on jos da Sdi ´ . vreme sađenja ili setve (jesen, proleće, pa i z^m^a) eventualno na^´n izvođenja. Odrediće zatim i vrstu hrasta ^.. u Juznoi Srbiji postoje od hrastova, koji dolaze u obzir za lisnik, Quercus pedunculata, sessiliflora, pubescens, conferta i cerris. Obično ce doci u obzir prva dva i treći, ostala dva naročito za veće nadmorske visme. A sada možemo da se pozabavimo samim izvođenjem uređenja. Kao i inače kod uređenja šuma, prvo ima da se prikupe podaci o šumi od samoga sopstvenika i da se izvrši pregled šume i terena kako .. to uobičajeno pa prema tome se nećemo ovde tim radom m baviti. Oranice poseda obično neće biti jasno ni trajno obeležene, pa ce se i to imati da izvrši po mogućnosti. Za »opis opštih prilika« biče pored ostaloga običajnoga od osobite važnosti utvrditi, kolik broj i kakove stoke ima šuma da ishranjuje sada i koliko će doći u obzir u budućnosti. Ovi su podaci neobično važni za određivanje površine, koja se mora bezuslovno uzeti za lisničko gazdovanje. Za ovo bi se morali uzeti oni podaci, koji su navedem kod sitne šume, jer nam za visoku šumu nedostaju sigurni podaci. Ti bi podaci imali da se prikupe uređenim ispitivanjem. Međutim izgleda, da će visoka šuma, bar dok je mlađa, dati više lisnika na jedinici površine nego sitna lisnička šuma. Za geodetsko snimanje vredi ono, što je rečeno kod niske šume. Međutim će ovde biti prilike ipak nešto teže, jer je šuma viša. Pored osnovne i terenske karte moći će se ovde da izradi i sastojinska. Kod prvoga uređenja neće možda šuma uvek biti tako jednolika, kao što će biti docnije. Ipak će sastojinska karta imati u glavnom da tonovima boje obeleži razne starosti sastojina. Opis sastojina već će pružiti više raznolikosti nego kod sitnih šuma. On ima da se vršipo običajnom obrascu. Tu postoji i jedna velika teškoća u bonitiranju sastojina. Bonitet je relativna stvar i izraz je jednog uslov- Ijenoga i usvojenoga načina shvatanja, koje nalazi izraza u prihodnim tablicama. Prema tome onde gde postoje prihodne tablice, nije teško odrediti bonitet. Mi svojih prihodnih tablica nemamo, ali se možemo pomoći stranima. Međutim kod lisničkih šuma ne možemo se ničim pomoći, jer prihodnih tablica za ovakove šume, koliko znam, nema. A ipak bonitet treba odrediti kod svake sastojine, jer bi on uglavnom i služio za izlučivanje sastojina kao takovih. Inače bi se one mogle jednostavno uzeti kao odelenja. Najneprijatnije je kod toga, što se ovde visina kao najsigurnija i najlakša oznaka boniteta ne može upotrebiti. Ovo će gotovo biti redovno slučaj kod prvoga uređenja šuma, jer su današnje lis.... sume gotovo sve prevršivane. Pa i kad ne bi bile prevršivane, ipak se sama visma ne bi mogla upotrebiti za određivanje boniteta u poređenju sa nekom prihodnom tablicom za hrast, jer je visina drveta ovde izraz ne samo zemljišta, već i samoga postupanja sa drvetom, t. j , kreint f t"fV ""!! ?.°"´^ ^´^´""^ ^^´ ´^´´^ ^´sničke šume moraju imati svoju mnr^,^r f ´^.^ i´^^^^ ´ ´7°^^ prihodne tablice. Kako takovih nema, to . d...m^^. i Tčv-"´^. r određivanje boniteta. Ti osloni mogu dehhtn H^.fn. ´^´^´"´^ ´^´^´*´^ ^^´´ ^^^ "i^´e ^... siguran znak, jer debljina 1. drvna masa mogu u istoj starosti i pri istom bonitetu biti raz ôââ |