DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1931 str. 6 <-- 6 --> PDF |
obnove. Ne mogu se upuštati u nabrajanje svega onoga, što se ovdc može upotrebiti. Stvar je taksatora, da to oceni i odredi. Ipak moram da skrenem pažnju na neke vrste. Veoma pogodna za ovaj posao izgleda mi smreka i to Juniperus oxycedrus za delove, u kojima se oseća utica] iriediterana, dakle blaže klime, a J. communis za ostala mesta. One mogu da izdržavaju dobro zasenu hrasta, a vrlo je povoljan njihov nizak uzrast. Za krajeve sa blažom klimom moglo bi se pokušati i sa zelinikom (Buxus sempervirens), jer ona odlično podnosi zasenu, samo treba pri tome voditi računa, da je to prvenstveno krečna biljka. Od Koraba i Prokletija na sever biće osobito preporučiva bela jova (Alnus incana) zbog svoje osobine, da zemljište obogaćuje azotom. Južnije od Koraba ne nalazi se ona prirodno pogotovu u hrastovom pojasu, pa zato tu i ne dolazi u o´bzir. Za taj deo J. Srbije bilo bi dobro potražiti neku grugu biljku, koja ima ovu osobinu kao i bela jova. U području bele jove dolazi u obzir i bukva u gornjem hrastovom regionu. Najzad! bi se tu mogao upotrebiti i sam hrast. Kod ovih poslednjih vrsta drveta morala bi se možda upotrebiti ona mera, koja je ranije spomenuta za suzbijanje uzrasta. A sada da vidimo, kako stoji stvar sa samom sečom i njenim vođenjem. Pre svega da vidimo, kolik će biti etat. I ovde je najzgodnije, da se on odredi po površini, t. j . da ona bude osnova za njegov proračun. Kod visoke šume iznosiće godišnji etat u-tl deo površine, dakle dobiče se, kada se celokupna površina podeli sa obrtom .^ ~"-^^ Etat po masi dobio bi se zatim, kada bi se etat po površini pomnožio sa masom na jedini površine. Tačno bi se ovo moglo odrediti tek iz plana seča, u kome bi se videlo, kada koji deo prispeva za seču. Kod određivanja etata za kresanje mora se prethodno odrediti, od koje starosti uopšte ima da počne kresanje drveta. S obzirom na činjenicu, da uređeno lisničko gazdovanje teži, da i pored kresanja stvori drvo što bolje kakvoće, to je jasno, da se sa kresanjem ne treba da počne suviše rano. Mora se dati drvetu mogućnost, da izraste do izvesne visine i debljine. Svakako, što se docnije počne sa kresanjem, u toliko je bolje. Ipak mi i 1 slim, da ispod ^- odnosno ^ obrta ne treba silaziti. Kod najboljih boniteta uzeo bi se najranije početak, a kod najgorih najdocnije, kao što i pokazuju navedene granice. Navedene granice odgovaraju otprilike trećinama visine, što ih sastojine dostižu na kraju obrta kao nelisnička visoka šuma (prihodne tablice). Šta će se uzeti, ima da odluči taksator prema veličini šume, broju stoke i potrebi za stočnom hranom. Etat za kresanje ima da se odredi po površini, a količina kresanog granja i lišća ima da se odredi tek po planu kresanja, u kome će biti određeno po godinama, koje sve površine dolaze do seče. Za proračunavanje etata ne može se uzeti cela površina šume, pošto onaj najmlađi deo ne dolazi u obzir za secu. Prema tome godišnji etat za kresanje imao bi da se od redi po obrascu-Ë; :== , i^de .^ znači etat za kresanje, F celokupnu površinu šume, ih obrt za kresanje i n kolik deo zbog svoje mladosti ostaje -nekresan. Tako ako je F ^ 500 hekt., .. =^ n, n = 4, to bi bio ... |