DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1931 str. 5 <-- 5 --> PDF |
mi prirodnije, da se za zadovoljenje potrebe odvoji onoliko sume, koliko je potrebno s obzirom na kresanje ćele knuie, a ostali deo šume podvrći redovnom ili običnom .ii:azd()vanJLi sa visokom šnmom. Prema tome mislim, da kod lisničko^r R´azdovanja treba raditi samo sa kresanjem ćele krune. Ovo već proizlazi i iz težnje, da se ima što veći broj drveta na hektaru, a ovo uslovljava, kao što je već rečeno, što uže krune. Za polpnno rešenje ovo^a pitanja trebalo bi eventualno znati i odnos proizvedenoir lišća na ovaj i na onaj način. Što se tiče same tehnike kresanja, možda bi se i tu moglo nešto odlučiti i preporučiti, što bi bilo od koristi u smislu postavljenoj^ zadatka iisnicke šume. Ovde mislim na ostavljanje patrljaka. Svakako bi trebalo ispitati, da li drvo daje više lišća — odnosno izdanaka, kada se g:rane skrešu sve do debla, ili više, kada se ostavlja patrljak izvesne dužine sa nomerom, da izdanci izbiju iz to^a patrljka. (3vaj drui{i način izgleda mi povoljniji po samu kakvoću debla. Pored štete od kresanja u tehničkom pogledu postoji i šteta — ili se bar može očekivati da postoji — i zboK gubitka u priraštaju. Taj gubitak treba da bude najveći u prvoj godini posle kresanja. Docnije, kada već postoji kruna, taj gubitak treba da je znatno manji. Proučavanje priraštaja putem analize debla može dati vrlo dragocene podatke u ovome pravcu. Uređeno gazdovanje mora da se odlikuje još i zaštitom zemljišta. Kod visokih lisničkih šuma zemljište je znatno otkriveno, što može biti od vrlo štetnih posledica, kad je zemljište nagnuto. U takovom slučaju zemljište podleži lako ispiranju i degenerisanju. Na ravnim, mestima to neće biti štetno, nego čak i korisno. Usled svetlosti, koje ima prilično u ovim šumama, može se u njima razviti dosta trave, koja će dobro doći za pašu stoke. To je jedna okolnost, koja se može iskoristiti radi smanjivanja potrebe za lisnikom, pa i za lisničkim šumama. To je pak i jedna okolnost, koja se opet srećno može iskoristiti kod pošumljavanja Ovčeg Pblja i Tikveša, koji treba da služe kao glavna mesta zimske popaše za stoku sa prostranih suvata. Kod onih zemljišta, koja su podložna ispiranju, mora se predvideti i izvesti zaštita od toga. To se ima da izvrši pošumljavanjem. Ovde treba odrediti vreme, kada ima da se počne, sa pošumljavanjem, čime ima ono da se izvrši i kada eventualno da se obnovi. Ne može se ovde tačno reći, kada treba početi, jer će to zavisiti od mesnih prilika (zemljište, klima). To najbolje može da odredi samo onaj. koji gazduje sa šumom i koji je ima neprestano pred očima. Oko polovine obrta verovatno će već biti potrebno pribeći ovoj meri. Što se tiče vrste biljke, možemo samo ponoviti staro i utvrđeno pravilo, da to^ treba da bude ona vrsta, koja može da izdrži postojeću zasenu, ako i ne stalno, a ono bar onoliko vremena, koliko nam je potrebno. To može biti grmolika kao i džbunasta vrsta, samo pod uslovom, da ne sme rasti mnogo visoko. Lisničko će drvo imati krunu dosta nisko nasađenu, pa zbog njenog nesmetanog razvoja potšuma srne da dopire samo do nje. Zbog toga mi džbunje izgleda povoljnije, jer bi se grmolika potšuma posle izvesne starosti morala ukloniti i novom zameniti ili bi se rašćenje u visinu ma na koji način suzbilo, što predstavlja znatnu teškoću. Ako bi se već obnavljalo, onda bi se trebalo starati, da to bude ona vrsta drveta, koja će omogućiti davanje ma kakove koristi prilikom svoga uklanjanja, bilo svojim lisnikom, bilo svojim drvetom — makar toliko, da se pokriju troškovi 519 |