DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1931 str. 4 <-- 4 --> PDF |
Ovo će biti sredstvo, da se proizvodi više drvne mase na kraju obrta visoke šume. Može se i inače očekivati, da lisnička šuma daje više drvne mase, računajući tu i granje, za vreme svoi^a trajanja, nego ^čista visoka šuma. Povećavanjem broja drveta samo će se ovo još´, više osigurati. To povećavanje broja sasvim je pak moguće, imajući u vidu širine kruna» Koliko treba da ostane drveta na hektaru, ne može se ovde, razume se, reći, jer to zavisi s jedne strane sasvim od mesnih prilika, a s druge strane stvar je, koja tek ima da se utvrdi ispitivanjem ili tokom samoga gazdovanja. Suviše gusto pak neće se smeti držati iz obzira prema drugom zadatku ovakovih šuma, t. j . proizvodnji lišća i pupoljaka. I ovde se mora težiti postignuće najveće proizvodnje, što će ići uporedo sa povećavanjem broja drveta, ali samo donekle. Suviše stešnjenei krune neće biti u stanju da se razviju u svojoj punoj meri. Zato se mora dobro odmeriti, do koje još mere zgušćavanje povoljno utiče na razvitak krune. ili do koje joj mere još ne smeta. Ovo ima da oceni samo onaj, koji sprovodi gazdovanje i to prilikom proreda. Prorede će se svakako činiti, jer će se kod mlade Šume imati mnogo više drveta, nego što je za docnije potrebno. Koliko sve proreda i u kojim godinama treba da ima, ne može se tačno reći iz razloga, koji su već ranije izneti. To se mora ostavljati umešnosti onoga, koji šumom gazduje. Načelo toga pak može se utvrditi. Polazna taćka ima pri tome da bude sklop šume. Treba težiti, da sklop uvek bude najbolji, što je jasno prema onome, što je maločas rečeno, ali osim toga i zbog zemljišta. Samo svojim krunama neće lisnička šuma nikada moči potpuna da štiti zemljište, ali zato se ipak ne smemo odreći zaštite do najveće moguće mere. Dakle i radi te zaštite zemljišta treba držati što bolji sklop. Sam izbor drveta ima da se vrši kao i obično, dakle starajući se, da ostaju najbolja drveta, što znači ona, koja će^ davati najviše lišća, najviše drvne mase i biti najboljeg oblika. Način samoga kresanja mora se tako isto odlučiti. Prema srpskom zakonu 0 šumama ´(cl. 58) smelo se granje kresati samo u donjoj polovini krune, a prevršivati se nije smelo. To isto načelo ušlo je i u novi zakon 0 šumama {§. 39). Međutim to nam ne izgleda opravdano, pošto se ovde radi o čisto lisničkim šumama, a pomenute mere, mislim, odnose se na druge šume, koje samo izuzetno ima da se krešu za lisnik. ´Kod lisničkih je šuma glavno Hsnik, pa je on prvenstveno i merodavan za kresanje. Sa druge strane mora se paziti, da to kresanje nanosi što manje štete i drugim prihodima, koje treba da pruži lisnička šuma. Mora se štediti samo drvo i to radi što bolje proizvodnje drvne mase i što bolje njene kakvoće. S toga gledišta ne može se dopustiti prevršivanje, jer se time onemogućava pravilno raščenje u visina. Treba dakle raditi s onim drugim, mnogo obazrivijim načinom lisnika. Što se tiče obima kresanja krune, mislim, da se pomenutom zakonskom odredbom mnogo ne postiže. Da li će se kresati cela ili pola krune ili ma koji njen deo, zavisi od veličine potrebe za lisnikom, što je zavisno od broja stoke. koja treba da se hrani tim lisnikom. Ako se ta količina ima da zadovolji upravo kresanjem celih kruna, onda je nepravičan, a gotovo i neizvediv zćilitev, da se kreše samo polovina, jer se ovde radi o lisničkoj šumi. Ako pak šume ima više, nego što je sadanja, pa i buduća potreba, onda opet ne vidim- zašto bi bilo korisnije sva drveta kresati i svem drveću nanositi one štete, koje proizlaze već od samoga lisnika po sebi. Izgleda 61S |