DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1931 str. 3 <-- 3 --> PDF |
daiu drvo za j^orivo, ali ja mislim, da proizvodnja ovakovih drva ne može biti cilj gazdovanju. Drvo za gorivo daje i niska šuma, pa mi ne izgleda racionalno doći do toga drveta težim i napornijim putem, jer je visoka lisnička šuma teža za rad, u običnom fizičkom smislu rada, nego niska šuma —- također zato, što je i posao složeniji. Prema tome višak napora mora da se nadoknadi s jedne strane većom proizvodnjom drvne mase, a s druge strane većom tehničkom upotrebivošću, pa dakle i većom vrednošču te drvne mase. Ovo se ima postići zgodno određenim obrtima, obraslošću, proredama, načinom kresanja. Ovo je rečeno samo uopšte, jer tačno i za konkretan slučaj reći, koji je obrt najbolji, koja gustina, proreda i način kresanja najbolje odgovara, nije danas moguće, pošto u ovom pravcu nisu vršena nikakova ispitivanja, pa ne raspolažemo s nikakovim podacima. Za sada se može samo žeteti, da ispitivanja u ovom pravcu budu što pre preduzimana. Pored uvećavanja proizvodne snage gore mora svrha gazdovanja, naročito jednog uređenog gazdovanja, biti, da se sačuva, eventualno i poveća proizvodna snaga zemljišta. Ovo je jedno od osnovnih načela šumarske privrede, pa bi se moglo reći, da je izlišno ovde ga naročito navesti. M.eđutim to nije tako. Kad se zna, da visoke lisničke šume usled samog svog oblika degenerišu zemljište, onda nije izlišno naglasiti, da taksator kao osnovni zadatak ima da resi osiguranje proizvodne snage zemljišta. Već i sam ovaj zadatak mogao bi postojati kao svrha uređenja. Docnije ću navesti, kako mislim da se to ima postići. Obrt ima da se odredi za visoku šumu kao takovu radi proizvodnje drvne mase, a zatim još obrt radi proizvodnje lisnika, dakle obrt za kresanje. Tačno i sigurno odrediti, koji obrt odgovara najbolje postavljenom zadatku, nije danas moguće. Nauka u ovom slučaju ćuti, jer nema podataka. Empirija nam može reći, kako se gde radi, a da li je to i naj...1.., prećutkuje i ona. Na mnogim mestima nema uređenog gazdovanja, pa dakle obrtu nema ni traga. Šuma se često postepeno seče, kako postepeno i opada. Onde gde se kod manjih šuma odnosno zabrana određuje neka starost za seču, pre će biti, da je ta starost manja od one, koja bi možda bila najpovoljnija. Zbog toga će se pod ovakoAnm prilikama morati da odredi obrt prema dosadanjem iskustvu, uzimajući ga kao i kod visokih nelisničkih hrastovih šuma. Međutim potrebno je odmah u ovom pravcu organizovati ispitivanje u smislu iznalaženja onoga obrta, pod kojim se dobija najviše drvne mase i ....... lisnika, što ne znači i najviše lisnika uopšte. Taj obrt mora biti najbolji kompromis između ove dve težnje (drvna masa, lisnik). Lisnički obrt je znatno kraći. Obično će se uzeti kao i kod sitne šume. Ovo će se oceniti prema mesnim prilikama. Uređenost gazdovanja mora se izražavati u još jednom pravcu, naime u obraslosti. Kad se posmatraju današnje lisničke šume, dobija se utisak, da su one retke, razređene više, nego što su to inače visoke šume. To međutim vrlo često nije slučaj, nego je samo jedna, moglo bi se reći, optička obmana. Usled vrlo uzane krune, koje čak jedno vreme gotovo nema, sklop je nepotpun, pa se dobija utisak praznine. U stvari broj drveta na jednom hektaru svakako nije često ništa manji, nego kod obične visoke šume. No upravo ovu činjenicu možemo iskoristiti, da povećamo broj drveta na jednom hektaru, da dakle šumu uopšte držimo gušće. -517 |