DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1931 str. 2 <-- 2 --> PDF |
On dakle treba da bude uređen po godinama- Određivanje,- pojedinih delova za seču ima da se vrsi s pogledom na same prilike šume, transport i zamišljeni budući oblik šume (red seča). Kulturni plan, dakle plan pošumljavanja, pravice se samo onde, R"de ima nepošumljenih površina, koje treba pošumiti. U tom slučaju on će se praviti, kako je to već uobičajeno. Međutim biće slučajeva, da se izvesno pošumljavanje vrši i na dobro pošumljenoj površini. To će biti onde slučaj, gde se neka vrsta hrasta bude želela da iskoreni, na pr. cer. Prilikom čiste seče morače se on da iskrči ili na koji drugi način da uništi, a na njegovo mesto da se posadi ili zaseje ona vrsta hrasta, koja se želi. Za ovo pak nije potrebno praviti neki naročiti plan. Kako će taj posao da se vrši naporedo sa sečom, putokaz za to bio bi sam plan seČa. 0 potrebi pak ovoga rada ima načelno da se raspravi i odluči, što će se izneti u opštem izveštaju. Prema ovome, što je napred izneto, potpun privredni plan za lisničku nisku šumu sadržavao bi osnovnu kartu i kartu seča, pregled površina, opis sastojina, opšti opis šuma, plan seča, eventualno kulturni plan i opšti izveštaj. Osim toga bi tu bili još i podaci geodetskog premera i 0 drvnoj masi i Ušću sa primernih površina. U opštem će se izveštaju izneti razlozi i potreba uređenja, obrazloženje uzetoga obrta, plana seča, pošumljavanja kao i načina budućeg vođenja evidencije o gazdovanju, odnosno provođenju piivrednoga plana. Ovo vođenje evidencije od osobite je važnosti. Uglavnom će se voditi, kako je to uobičajeno, Obrasce za knjige treba ustrojiti tako, da se lako mogu unositi podaci seča u pogledu drvne mase i lišća. Cela pak evidencija mora težiti takovom sabiranju podataka, koje će pri docnijoj ponovnoj izradi plana mnogo olakšati posao procene i gotovo zamenit? ponovno uzimanje primernih površina. Iz tih sakupljenih podataka svakako treba da se vidi, koliko granja i ]išča ide u jedan lisnik (stog), koliko se prenosi jednim konjem, kolima ili kako već bude, koliko se gubi po težini usled sasušivanja, koliko stoka pojede i tome slično. Prikupljanje prihodnih podataka neobično je važno za vođenje nadzora o budućoj prihodnoj sposobnosti zemljišta. Revizija privrednog plana s pogledom na dužinu obrta bespredmetna je. Međutim obnova privrednog plana jma da se vrši krajem svakoga obrta. Nova izrada plana može, pa dakle i treba, da se izradi brzo i jeftino, jer će se uglavnom raspolagati sa svim potrebnim podacima. Geodetski će premer otpasti, a tako isto i uzimanje primernih površina. M.ogla bi se eventualno izraditi sastojinska karta u smislu, kako je napred izneto. Uglavnom kao potpuno nov izradio bi se plan seča. Već posle prvoga obrta postiglo bi se normalno stanje u smislu ovoga gazdovanja, pa bi dalje gazdovanje i izrada planova iŠU gotovo automatski. Uređenje visokih lisničkih šuma predstavlja već jedan složeniji posao. Ima tu osnovnih stvari, na kojima treba da počiva ćelo uređenje, pa te stvari treba dobro pretresti i doneti zreli zaključak. 1 ovde će osnovno načelo za gazdovanje biti težnja, da šuma da najviše i najvrednijeg onog materijala, zbog koga se uređuje i zbog koga se gazduje. Taj je materijal i ovde — kao i kod sitne šume — lišće i pupoljci za ishranu stoke, ali još osim toga i drvo za ogrev ili, rekao bih, drvo za gradu. Ovo mora biti težnja gazdovanja, pa ono prema tome ima i da iznalazi potrebne puteve za postignuće uspeha. Današnje lisničke šume uglavnom 516 |