DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 11/1931 str. 10     <-- 10 -->        PDF

mi.lirn dl niie Dotrebno ovde govoriti. Ovom prilikom treba utvrditi


Z^n^ori ifao i procenat gubitka prilikom obaranja (..., iverje).


Priraštaj ima takođe da se odredi. Kako se to ima da radi, mislim


takođe . nije potrebno ovde da objašnjavam. Obhcne brojeve treba


takođe odrediti već i interesantnosti radi. ^ ^ _


h ovih podataka sa primernih površina kod vecih suma moci ce


taksator ustrojiti makar najprivremenije prihodne tablice, po kojima ce


ceniti drvnu masu sastojina ili odelenja.


U zao-lavlju »napomene za buduće gospodarenje« staviće taksator,
šta treba raditi prvenstveno radi nege zemljišta( podšumjjavanje) i eventualno
nege sastojine. Ovde treba naročito obratiti pažnju.


Pored određivanja drvne mase moraće , da se odredi masa lišća


odnosno lisnika. Kako se to ima da učini, već je opisano kod niske sume,


Plan seča treba praviti za visoku šumu i zasebno za lisničku seču.
Obično je, da se plan seča u višoj šumi pravi za razdoblje od 10 godina.
Međutim ovde imamo i plan kresanja, čiji obrt može biti obično 4, 5 i
6 godina, pa bi prirodno plan seča imao da se pravi na kraju obrta. Ovo
neslaganje nije baš najzgodnije za gazdovanje, te izgleda pojmljiva težnja,
da se planovi seča prave za isti period vremena. U ovakovom Slučaju
ili bi se plan seča za visoku šumu imao da pravi takođe na kraju
obrta za kresanje, ili bi se plan kresanja imao prilagoditi planu seča u
visokim šumama ; to bi značilo, da plan kresanja obuhvati vreme od dva
lisnička obrta. Kakogod se uzme, za obrt kresanja najzgodnije je da
bude petgodišnji, jer se inače neće on slagati sa planom seča, niti bi se
pak, ako bi se ovaj prilagodio planu kresanja, on slagao sa obrtom. Neka
žrtva u tom pravcu ima da se učini svakako. Ako se pak to ne bi htelo,
onda bi se plan seča pravio za 10 godina, a plan kresanja početkom svakog
svog obrta, bez obzira na plan seča. U tom bi slučaju to značilo
poskupljavanje gazdovanja, pa bi se zato tom prilikom morao praviti
samo onaj plan, ostavljajući sprovođenje revizije prilikom nove izrade
plana seča. Ipak je najbolje složiti ova dva plana, što je dobro i s pogledom
na broj postojećeg šumarskog osoblja.


Plan seča, kao i kresanja, ima da se pravi već po uobičajenom
formularu, koji treba da nam pokaže, kada se koja sastojina seče i kreše
i koliko će drvne mase i lisnika tom prilikom pasti. Za ovo će se uzeti
podaci iz opisa sastojina i primernih površina.


M.ožda će se pojaviti potreba i za pravljenjem plana sporednih
iskorišćavanja. Ta sporedna iskorišćavanja mogu ovde doći od podšume,
ako je ona od neke vrste drveta, koja se mora saseći posle nekoga
vremena (hrast, bukva, bela jova). Kod prvih uređenja, istina, to neće
biti slučaj, nego tek znatno docnije, kada se gazdovanje uredi, ustali,
podsuma stvori i ova dostigne neku izvesnu starost. Međutim plan podsumljavanja
možda će biti dobro da se napravi. Takav plan može odmah
mati primene, jer velik deo sadanjih lisničkih šuma treba da se podšumi.
Uvo podsumljavanje, dakle čuvanje zemljišta, jedan je značajan izraz
racionalnijeg i naprednijeg gazdovanja sa lisničkom šumom, pa se svaba^.
.. tn´iitf .f´^^^ ,´´^"^´"´´ "^´^^^«^^ izvršenje osigurati. Da li će
no.t, 1.^.. . . "/´´^" ´´\´´ ´" ^« l^repustiti slobodnoj volji i umes


Seći^pritaT"´"´^" ^´""´ ™^^^ p´-«^^"^ ^^´^-^«^ p-"^- p


5.