DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 54 <-- 54 --> PDF |
Najzad navodimo i primere, iz kojih se vidi, da g. Dordević ne shvata tekstove stranih autora i daje pogrešni prevod: g. Dordević (str. 25) : W i e s n e r - B r e h m e r (str. 1189) : Ima drveta koja mirišu vrlo karakte- Viele Holzarten besitzen einen eigenristično i intenzivno, na pr. drvo ljubičice tümlichen charakteristischen Duft. So (Acacia homalophylla, A. Cunn.) iz Juž- zeigen z. B. ... während das tropische ne Australije, ružino drvo (Physocalym- »Veilchenholz« und manche »Rosenhölma scaberrimum Pohl) iz Brazilije« zer« ihrem Duft ihren Namen verdanken« Q. Dordević greši, kad prevodi »Veilchenholz« sa »drvo ljubičice«, a »Rosenholz« sa »ružino drvo«. Pod takovim nazivima svaki bi razumeo iz knjige g. Đorđevića, da je tu reč o drvetu naše ruže ili ljubičice. Međutim to apsolutno nije. To su trgovačka nemačka imena za sasvim druge vrste biljaka, a data su, da označe boju ili miris izvesnih drveta, koja podsećaju na boju ili miris ruže ili na miris ljubičice. Što se tiče »ružinog drveta«, koje navodi g. Dordević i za koje kaže, da ima »karakterističan i intenzivan miris«, slučajno stvar stoji sasvim drugače. To »ružino drvo« (Physocalymma scaberrimum), za razliku od svih ostalih drveta iz grupe »Rosenhölzer «, nema nikakovog mirisa. Wiesner (str. 1536) naročito naglašava: »Es ist geruchlos. Der Name »Rosenholz« bezieht sich auf die Färbung«. Dakle naziv tome drvetu (»Rosenholz«) dat je ne po »karakterističnom i intenzivnom mirisu«, kako to tvrdi g. Dordević, već po boji drveta!! Navešćemo samo još jedan primer pogrešnog prevođenja: g. Dordević (str. 64): Wiesner-Breh mer (str. 1464): Drvenasta vlakna, koja čine osnovnu Holzfasern bilden die Grundmasse, sie masu drveta, prilično su široka i nemaju sind ziemlich weitlumig und tragen kleioukotinaste pore na svojim radijalnim ne schiefspaltenförmige Tüpfel auf den zidovima« : Radialwänden. Prevod navedene rečenice bio bi i suviše verati svome originalu, da je g. Dordević malo bolje zagledao u rečnik. Tada se njemu ne bi moglo desiti, da nemačku reč »kleine« smatra za »keine« i time potpuno izvrne smisao originala. Ovaj nam primer u isto vreme pokazuje, kako g. Dordević »stručno« greši, i to na materijalu, koji je 10 godina pokazivao svojim studentima (tiče se kiselog drveta, pajasena). Ovakovih i sličnih primera mogli bismo navesti mnoštvo, ali i ovi će biti dovoljni, da ilustruju način prevođenja i pisanja g. Đorđevića. 24) U predgovoru g. Dordević ne spominje ni jednom reci knjigu L. Karamana »Anatomsko obilježje drveća«, premda je u literaturi navodi. Red je bio, da g- Dordević dade ocenu te knjige, da istakne razlike između svoje i njegove i pokaže, u čemu se sastojala prešna potreba, koja ga je naterala na štampanje. Mi ćemo ovde staviti nekoliko paralela između jedne i druge knjige, ali možemo već odmah reći, da to upoređenje ide u prilog knjige Karamanove. Podela materijala potpuno je ista kod obaju pisaca, a dolazi iz istoga izvora, Hartiga. Broj opisanih vrsta gotovo se podudara (129 :130´), ali s tom razlikom, da se kod g. Đorđevića nalaze mnoge egzotične vrste, koje Karaman ne donosi. Prema tome broj vrsta drveća i šiblja, što se kod nas nalaze, veći je u knjizi Karamanovoj. Karaman opisuje samo one karaktere drveta, koji se mogu zapaziti prostim okom ili lupom, g. Dordević naprotiv pored ovih karaktera donosi i one, koji se mogu zapaziti jedino na mikroskopu. Po tome bi knjiga g. Đorđevića bila potpunija, da on upravo tu nije napravio jednu zbrku. Brehmer je osobine drveta stavio u dva odeljka. One, koje se zapažaju prostim okom ili lupom, stavio je u odcljak »Holzcharakteristik«, a one, za čije je opažanje potreban mikroskop, u odeljak »Anatomische Merkmale«. G. Dordević je ova dva odeljka pobrkao. Cesto je puta tako krpio rečenice, da bi jedan 500 |