DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 53 <-- 53 --> PDF |
i značenje, g. Đordević je prosto uzimao bez naročitog kriterijuma i plana i redao ih u svojoj knjizi na »svoj« način. Time je izgubljena homogenost u izlaganjima i tako kombinovani izgubili su prevedeni pasusi smisao, koji su u stranih autora imali na svome originalnome mestu. U potvrdu napred rečenog navešćemo nekoliko primera iz knjige g. Dordevića: Pod 2) smo ukazali na to, da je g. Đordević samo preveo vulgarnu definiciju drveta, a sledeću rečenicu, naučnu definiciju, da je prosto izbacio. Pod 18) smo istakli, kako je g. Đordević prvi deo rečenice iz Fitting-a preveo pogrešno, a drugi deo rečenice bez ikakovog razloga izostavio i na taj način dao apsurdan pojam o načinu deobe kambijalnih ćelija. Sledeći primer nam ipokazuje, kako g. Đordević prevodi ne samo nepotpuno, već i nejasno, sastavljajući rečenice iz fragmenata, uz to kontradiktornih, uzetih od dva razna autora: g. Đordević (str. 43): Wiesner-Brehmer (str. 1294): Sržni zraci mogu biti jednoslojni ili Einschichtige und mehrschichtige višeslojni, koji su vrlo veliki i u njima Markstrahlen, letztere mit zentralem se nalazi i po jedan centralni smolni Harzgang. In beiderlei Markstrahlen kanal. Tracheiden mit sehr auffalliger grob- Sredina sržnog zraka bora sagrađena zackiger Wandverdickung und meist sehr je od više redova parenhimskih ćelijica dünnwandigen Parenchymzellen. Gegen sa tankim duvarovima i velikim okastim die letzeteren sind die benachbarten prostim porama, koje zauzimaju gotovo Holzstrangtracheiden mit meist je einem ćelu širinu traheida. grossen, die Höhe der Markstrahlzelle Sem parenhimskih ćelijica nalaze se wie die Breite der Tracheide einnehmensa gornje i donje strane sržnog zraka den Tüpfel versehen, der im Frühholz više redova traheida, čiji su unutrašnji nur schwach, im Spätholz breit behöft zidovi zupčasto zadebljani, a pore u erscheint und hier eine schief spaltenn. iima male su i okružene. förmige Pore zeigt. (Iz Wiesnera). Hartig (str. 7): Die äusseren Reihen (Tracheiden) haben gehöfte kleine Tipfei und starke, zackig verdickte Wandungen, die inneren besitzen grosse einfache Tipfei und nicht verdickte Wandungen. Prva rečenica g. Dordevića odgovara prvoj rečenici iz Wiesnera. Treća rečenica odgovara prvom delu navedene rečenice iz Hartiga. Prva polovina druge rečenice g. Dordevića odgovara prvoj polovini navedene rečenice iz Hartiga i delom (što se tiče parenhima) iz druge rečenice Wiesnerove. A završni deo iste rečenice g. Dordevića opet pripada Wiesneru. Kad je g. Đordević »iskombinovao« svoj konglomerat od rečenica oba autora, nije zapazio jednu važnu stvar, a to je, da se Wiesner i Hartig ne slažu, što se tiče mesta nalaženja i vrste pora. Hartig kaže (a isto i g. Đordević), da se na parenhims´kim ćelijama nalaze »velike proste pore«, a Wiesner kaže, da se na traheidima drveta, ´ koji su u dodiru sa parenhimskim ćelijama sržnog zraka, nalaze opšančene jamice. G. Đordević je dakle pristao uz starijeg autora (1876) i njegovoj rečenici dodao jedan fragment (koji je kontradiktoran) iz drugog autora (191218 g.) i time učinio svoje izlaganje potpuno apsurdnim. Zašto je g. Đordević uzeo iz Wiesnera samo »die Breite der Tracheide einnehmenden Tüpfel«, a nije se obazreo napred na »die Höhe der Markstrahlen « i pozadi na »der im Frühholz nur schwach...« etc., apsolutno nam nije shvatljivo. 499 |