DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 48 <-- 48 --> PDF |
öd primarnih sržnih zrakova«. Ovde nam nije jasno, na koje drvo misli: da li na primarno (ksilëm) ili na sekundarno (fascikularno drvo). U svakom slučaju iz naveden:h reci izlazi, da sekundarni sržni zraci prodiru kroz drvo samo donekle, a nisu u stanju da izbiju do srži, a da primarni sržm zraci to mogu (jer se time »razlikuju« od sekundarnih, kako tvrdi g. Đorđević!). U istoj rečenici pisac tvrdi, da se tim otsustvom kontakta sa srži sekundarni sržni zraci »razlikuju od primarnih sržnih zrakova«. Iz toga logično izlazi, da se i primarni sržni zraci nalaze u likodrvenom snopiću i da se samo razlikuju od sekundarnih time, što dopiru do srži! Više se nereda u izlaganjima ne da zamisliti — i to u faktima i pojmovima, koji su po sebi inače vrlo prosti. Q. Đorđević dalje kaže u istom periodu, da se umetanjem »sve više novih sekundarnih sržnih zrakova između već obrazovanih tako reći čepa likodrveni snopić na veći broj sekundarnih sržnih zrakova, koji izbrazdaju likodrveni snopić, te se zbrišu konture prvobitnih sudovnih snopića, pa ih je najzad teško i raspoznati jedan od drugog«. Besmislica je reći, da se likodrveni snopić »čepa na veći broj sekundarnih sržnih zrakova«, t. j . da se jedna stvar (A) čepa na više komada neke sasvim druge stvari (B). Mi na.pr. možemo iscepati tabak hartije (A) na više manjih komada opet iste hartije (a, a, a,...), staklenu ploču (B) možemo iseći na više komada staklenih pločica (b, b, b,...). Ali da od A dobijemo b, b, b,... ili od B da dobijemo a, a, a,..., to nam danas nije moguće. A g. Đorđević tvrdi, da je to moguće. Njegovo cepanje likodrvenog snopića na sržne zrake prctstavlja logični apsurd: direktnu metamorfozu jedne stvari u drugu! Odmah za tim pisac čini sličnu grešku, kad govori o »cepanju« primarnih sržnih zrakova »na 6—8 medusnopića«. Opet cepanje A na b, b, b,.. . ! Ali nije samo to. G. Đorđević tvrdi jednu netačnost, kad kaže, da se primarni sržni zrak »čepa na 6—8 medusnopića«. Taj broj 6—8 pisac je uzeo sa sheme iz dela Wiesnerovog (str. 1128), pa je tu shcmatičnu sliku shvatio kao stvarnost i u svoj tekst uneo kao opšte pravilo. Da je g. Đorđević slučajno imao u rukama »Lehrbuch der Botanik « od Franka, gde se nalazi (str. 196) slična shema, ali sa 5 ucrtanih medusnopića, možda bi tada broj 5 proglasio kao opšti. Najzad, da je g. Đorđević slučajno čitao tekstove botaničara (Wiesner-Brehmer, str. 1127; Strasburger-Fitting, str. 111; Haberlandt, str. 614; i mnogi drugi), ili barem onih autora, koje u literaturi na kraju svoje knjige navodi, saznao bi, da taj broj medusnopića varira u raznih biljaka od 1 do više (»mehr oder weniger zahlreicher«, »ein bis mehrere«, »nur je ein ... viel häufiger weit grösser«). Takova površnost i neozbiljnost u donošenju i tumačenju fakata ovde i na vrlo mnogim drugim mestima u knjizi g. Đorđevića za svaku je osudu! Na kraju perioda g. Đorđević se u tekstu poziva na si. 3, a međutim ta slika nema nikakove veze sa onim, što se u tekstu tvrdi. On kaže, da se »cepanje« na 6—8 medusnopića događa »i pre no što se dopuni fascikularna kambija u kambijalni prsten obrazovanjem intcrfascikularne kambije (si. 3)«. Ali na si. 3 vidimo ne samo, da se već obrazovao interfascikularni kambijum i kambijalni prsten, već i da je formiranje sekundarnog drveta i sekundarne kore daleko odmaklo! U vezi s onim, što je g. Đorđević izneo na str. 7 o formiranju kambijalnog prstena (tip koji apsolutno ne važi za drveće i šiblje!), nije nam apsolutno moguće shvatiti izlaganja (na str. 9) o postanku medusnopića. Pisac kaže: »Sem toga i primarni sržni zraci cepaju se na 6—8 medusnopića (dopunska snopića) i pre no što se dopuni fascikularna kambija u kambijalni prsten obrazovanjem intcrfascikularne kambije (si. 3)«. Pošto je g. Đorđević u ranijem izlaganju o formiranju interfascikularnog kambijuma (str. 7) naročito istakao, da taj kambijum postaje iz trajnih ćelija primarnog sržnog zraka (prelaskom iz trajnog u embrionalno starije), to će svaki student pomisliti, da i međusnopići postaju iz trajnih ćelija primarnog sržnog zraka. U navedenoj rečenici 494 |