DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 47 <-- 47 --> PDF |
našao bi, da deoba kambijalnih ćelija može biti i poprečna: » durch gelegentliche radiale Teilungswände, in anderen Fallen dagegen durch Querteilungen von Kambiuminitialzellen, worauf die Enden der Tochterzellen durch gleitendes Wachstum tangential aneinander vorbeiwachsen«. Ali g. Đordević nema kriterijuma u odabiranju fakata, pa čalc neće ni da pročita do kraja rečenice onih autora, koje prevodi i kojima se služi On piše samo po svome »ukusu«, a bez ikakovog obzira na fakta! 19) Ako i nije dao nikakovu jasnu predstavu o povećavanju obima kambijalnog prstena, kao što smo to već istakli pod 17. i 18., g. Đordević sa izvesnom emfazom konstatuje: »Mi sada razumemo, na koji način kambijalni prsten jednogodišnjeg drveta, čiji prečnik nije veći možda od 1 cm., može obuhvatiti posle 100-godišnjeg porasta drveni deo stabla čiji prečnik može iznosit´ i do 2 m!«. Zatim nastavlja: »To pomeranje kambijalnog prstena ka periferiji stabla biće nam jasno, ako imamo na umu način deobe ćelijica kambijalnog prstena«. Baš naprotiv, studentu (koji je u srednjoj školi i u životu već stekao izvesne pojmove o debljanju stabla) biće tek sada nejasno, na koji se način vrši »pomeranjje kambijalnog prstena ka periferiji stabla«, kada ima »na umu način deobe ćelijica kambijalnog prstena«, kako ga je izložio g. Đordević na str- 8. Podsećamo samo, da g. Đordević na str. 8. tvrdi, da to »povećavanje obima biva deobom kambijalnih ćelijica u tangencijalnom pravcu pomoću radijalnih zidova«. Dakle g. Đordević zasniva svoju jasnost na nekritično odabranim fragmentima fakata, na (od strane g. Đorđevića) okrnjenim i neshvaćenim rečenicama stranih autora i na apsurdnim tvrđenjima! 20) Na str. 9. g. Đordević govori o sržnim zracima. Pored starih grešaka tu nailazimo i na mnoge nove. Stara je i nepopravljiva greška, koju pisac konzekventno sprovodi kroz ćelu knjigu, da kod drveća i šiblja postoje likodrveni snopići još uvek, iako je sekundarno debljanje daleko odmaklo. Kadgod nam pisac govori o perzistenciji likodrvenih snopića, on tada ima uvek ma umu onu staru shemu, o kojoj je bilo reći pod 11., a koja za drveće i šiblje apsolutno ne važi. 0. Đordević kaže: »Sa porastom drveta u debljinu jednovremeno se umnožavaju i sržni zraci, i to u samom likodrvenom snopiću, pošto je isti već dosta odebljao«. Tu nailazimo na više grešaka — u faktima, u stilu i logici. Reč »umnožavanje« pietpostavlja, da su sržni zraci već postojali u likodrvenom snopiću i pre nego što je »odebljao«. A to nije istina- Sem toga naglašavamo i opet, u koliko se tiče drveća i šiblja (koje je predmet knjige g. Đorđevića), da ne samo nema sržnih zrakova u likodrvenim snopićima, već nema ni likodrvenih snopića u smislu morfološki samostalnih elemenata. U navedenoj rečenici g. Đordević tvrdi najpre, da se sržni zraci umnožavaju »jednovremeno« sa porastom drveta u debljinu, pa na kraju završava, da to umnožavanje biva, »pošto je likodrveni snopić već dosta odebljao«. On spaja ono, što se ne da spojiti: simultanost i sukcesivnost dvaju istih procesa! G. Đordević dalje greši, kada tvrdi, da sekundarni sržni zraci »dopiru ka perifernoj strani do spoljnje kore«. On je tako mogao reći samo stoga, jer ne razume ni sekundarne sržnc zrake ni sudovne snopiće ni koru. Student se ovde nalazi u potpunoj neizvesnosti, koju od ove tri nemogućnosti (koje izviru iz navedenog tvrđenja g. Đorđevića) da izabere: a) ili su se sržni zraci već ranije nalazili u flocmu i već bili u kontaktu sa spoljašnjom korom; b) ili se sržni zraci, postali od fascikularnog kamb>juma, na silu probijaju kroz floem do spoljnje kore; c) ili ti sržni zraci prosto preskaču ceo floem, da bi došli u kontakt sa spoljnjom korom. I jedno i drugo i treće — apsurdno je. Što se tiče prostiranja sekundarnih sržnih zrakova »prema sržnici«, g. Đordević kaže, da oni dopiru »kroz drvo prema sržnici, ali ne dostižu do nje, i time se razlikuju 493 |