DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 46 <-- 46 --> PDF |
pojmovima je obična pojava u izlaganjima g. Dordevića. A da takovo pisanje ne može nikoga naučiti ničemu pozitivnome, po sebi je jasno. 16) U poslednjoj rečenici na str. 7. g. Đordević u pojačanoj meri ponavlja greške, o kojima je bilo reci pod 10. i 12. Ovoga puta.je greška jasnija, jer kaže, da kambijalni prsten daje nove čelijice, koje se »piidaju piimarnoj kori i primarnom drvetu, te na taj način raste u debljinu kako drvo, tako i kora, i to je t. zv. sekundarno debljanje stabla«. Nije istina, da se novi elementi (ćelije) naslanjaju na unutrašnjoj strani sam > na primarno drvo (hadrom), nego to biva i prema parenhimu primarnih sržnih zrakova. Još je manje istina, da se novi elementi sa spoljnje strane kambijalnog prstena direktno naslanjaju na elemente primarne kore, već to biva na primarnu liku (floem) i na delove primarnih sržnih zrakova između dva susedna floema. Da nove ćelije ne mogu preskočiti floem, da bi se naslonile na primarnu koru, o tome je već bilo reci pod 10. Navedenom rečenicom g. Đordević nam u isto vreme daje i definiciju sekundarnog debljanja stabla. Definicija nije dobra, jer se zasniva na pogrešnim pojmovima o kambijalnom prstenu (njegovom formiranju i delatnosti), sudovnim snopićima, kori itd. 17) Na str. 8. g. Đordević kaže: »Spočetka ćelijice kambijalnog prstenja povećavaju samo svoju zapreminu istezanjem u tangencijalnom pravcu, pa se na taj način kambijalni prsten proširi, te popušta pritisku drveta, koje deblja, inače bi se morao rasprsnuti. To je t. zv. primarno debljanje ćelijica i ono može biti često vrlo znatno«. Ovde pisac uvodi jedan neobičan pojam »primarno debljanje ćelijica«, koji ne postoji ni u jednoj biljnoj citologiji i anatomiji, a nije za to dao nikakovog opravdanog razloga. Volumen ćelija se povećava rastenjem ćelijične površine (Flächenwachstum« I i svakom je citologu i histologu vrlo dobro poznato, kako to biva. Dovoljno će biti, da ovde potsetimo na dve opšte poznate teorije: apozicije i intussuscencije. Ali kako je to moguće, da se volumen ćelija (po g. Đordeviću) uvećava »primarnim debljanjem ćelijica«, nama je to apsolutno nepojmljivo. Kad je reč o debljanju ćelija, znamo, da ćelije mogu debljati tek po završenom rastenju u površinu, i to debljanje biva naslaga nj em sekundarnih i tercijernih membrauskih slojeva na primarnu membranu. U citologiji je pojam debljanja ćelija identičan sa pojmom debljanja njihove membrane. Da nije g. Đordević, govoreći o primarnom debljanju ćelija, mislio na primarno debljanje stabla? Ali to je onda tek greška. Kako bi moglo postojati primarno debljanje stabla usred velike mase sekundarnih tkiva jednog stogodišnjeg drveta? 18) Na dnu str. 8. g. Đordević govori o povećavanju obima kambijalnog prstena i kaže, da to povećavanje biva »deobom kambijalnih ćelijica u tangencijalnom pravcu pomoću radijalnih zidova«. Čitajući navedenu rečenicu nikome neće biti moguće da dobije ikakovu predstavu o toj deobi ćelija »u tangencijalnom pravcu pomoću radijalnih zidova«! Jer to je apsurd! Ako je deoba u tangencijalnom pravcu, to znači, da se i deobni zid mora postaviti u tome pravcu, pošto je pravac deobe određen pravcem deobnog zida. Ali da tangencijalni zid bude u isto vreme i radijalan, to je apsolutno neshvatljivo. Najzad to nije potrebno nikome dokazivati, jer svi znamo, da je radijus upravan na tangentu. Q. Đordević je pogrešno preveo rečenicu iz Fittinga, koja glasi: »Das ist nur möglich durch Wachstum und Vermehrung der Zellen in tangentialer Richtung durch gelegentliche radiale Teilungswande,...«. On je preveo »Vermehrung« sa »deoba«, što međutim znači »umnožavanje«. A treba znati, da je umnožavanje (broja) ćelija uvek upravno na pravac deobe (deobnog zida ćelija)! Ako odbacimo apsurd, da se deoba vrši »u tangencijalnom pravcu pomoću radijalnih zidova«, ostaje još jedno pitanje: da li se kambijalne ćelije dele jedino pomoću radijalnih zidova? Da se g. Đordević obazreo i na drugi deo rečenice kod Fittinga, 492 |