DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 45 <-- 45 --> PDF |
U tome bi se slučaju nove ćelije morale na neki način preseliti iz interfascikularne zone u fascikulannu, da bi se dodale »snopićima drveta i like«. Takođe iz navedenog citata može se pogrešno razumeti, da samo ćelije fascikularnog kambijuma ostaju meristematične. A šta je sa ćelijama interfascikularnog kambijuma? 13) Pojmovi dati o kori — na str. 6, 7 i 11 — nejasni su, nepotpuni, pogrešni i kontradiktorni. Na str. 6. kaže, da je kora »deo osnovnog tkiva izvan kruga likodrvenih snopića «. A na str. 7. kaže, da je kora sve ono, što se »nalazi izvan kambijalnog prstena«.. Najzad na str. 11. kaže, da je »periferni deo« osnovnog tkiva »drvo«, ma da je na str. 6. za to isto tkivo kazao, da je kora Na istoj str. U. dodaje i to, da je to »drvo«( a što je u stvari kora!) »odvojeno kambijalnim prstenom od kore«; što bi značilo, da je kora odvojena kambijalnim prstenom od — kore!!! Time što je g. Đordević pod jednim nazivom »kora« obeležavao sasvim različita tkiva, uneta je velika zabuna i student je u apsolutnoj nemogućnosti da odluči, koju od datih definicija da primi kao tačnu. Ako je stilizacija u daljem izlaganju o kori (na str. 7) i vrlo nezgodna, stručnjak ipak može nazreti, da g. Đordević deli koru na unutrašnju i spoljašnju. Po njemu »unutrašnju koru ili liku obrazuje kambijaliii prsten sa svoje spoljnje strane« i nju »sačinjavaju svi likini snopići i delovi primarnih sržnih zrakova, koji ih rastavljaju«. Međutim to je sasvim pogrešno. Jer »likodrveni snopići« nisu formacije nastale radom kambijalnog prstena; »delovi primarnih sržnih zrakova« isto tako. Q. Đordević time još jednom dokazuje, da nezna genezu sudovnih snopića i da nezna, koja tkiva postaju od kambijalnog prstena. Vrlo je površno izneto, da je unutrašnja kora »sagrađena u glavnom od sitastih cevi«. Pošto pisac ranije nije nigde naveo, koji sve elementi učestvuju u gradi primarne kao i sekundarne like, to je ovde ostavio samome studentu, da nagađa, koji se još elementi nalaze u unutrašnjoj kori pored onoga »u glavnom sitastih cevi«. 14) Za spoljnu koru g- Đordević kaže, da je sačinjavaju »sva ona tkiva, koja se nalaze van kruga likodrvenih snopića, a sagrađena je od zelene kore (feloderme), pluta (peridertne) i pokožice«. Čudan je i neshvatljiv tok misli i izlaganja g. Đordevića! Dok je u sastav unutrašnje kore ( a koja je u stvari sekundarna kora ili sekundarna lika, sagrađena od sekundarnih tkiva) ubrojao sve sama primarna tkiva, dotle sada u sastav spoljašnje kore (a koja je u stvari sagrađena od primarnog osnovnog tkiva, koje se nalazi izvan sudovnih snopića do epidermisa) ubraja sve sama sekundarna tkiva. Izuzetno, od primarnih tkiva ubraja još samo epidermis. Ali ni u tome nije za dugo konsekventan, jer se već na str. 11. odriče epidermisa kao sastavnog dela kore! 15. Na duu str. 7. (u istom odeljku, gdc se govori o kori!) g. Đordević kaže, da kambijalni prsten »obrazuje sa svoje spoljnje strane nove ćelijice "ike, a sa unutarnje strane drvene ćelijice, te se stoga kambiialni prsten zove još i zona priraštaja«. Identifikovanje kambijalnog prstena (koji po ranijem tvrđenju g. Đordevića predstavlja samo jedan sloj ćelija) sa zonom priraštaja jeste sasvim frapantna greška. Ono što produkuje kambijalni prsten, naziva se u biljnoj anatomiji priraštaj ili zona priraštaja (»Zuwachszone«). Prema tome ono, što kambijalni prsten produkuje u toku jedne vegetacione periode, naziva se godišnja zona priraštaja ili godišnji prsten. G. Đordević je sasvim pobrkao pojmove, pa je kambijalni prsten (onaj koji produkuje) nazvao zonom priraštaja (ono što kambijalni prsten produkuje). Da zonu priraštaja treba shvatiti u smislu, kako mi to napred ističemo, to potvrđuje i sam g. Đordević na str. 8. kada kaže: »Videli smo, da se u zoni porasta obrazuje više drvenih ćelijica no ličinih ...«. Takova nekonzekventuost i neodređenost u 491 |