DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 43 <-- 43 --> PDF |
Peta greška u definiciji kambijuma jeste, da su ćelije jednoslojnog kambijuma ^poredane u radijalne redove«. Nije to nikako moguće i protivno je svakom logičnom mišljenju, da postoji (po pretpostavci g. Đorđevića) samo jedan sloj kambijalnih ćelija i da taj jedan sloj u isto vreme bude poredan u više radijalnih redova. Povod takovom apsurdnom tvrđenju g. Dordevića dao je tekst Fitting-a, koji glasi: »Die meristematischen Kambiumzellen... radiale Reihen bilden«. Ali g. Đordević nije dobro shvatio izlaganje Fitting-a, koji kao i ostali botaničari smatra, da se kambijalni omotač sastoji od jednog sloja kambijalnih inicijala i više slojeva segmenata i matera ćelija trajnih tkiva, koje su poredane radijalno sa obe strane inicijala (»Radialreihe«). Tako shvaćeni kambijalni omotač je, razume se, višeslojan i naziva se kambijalna zona. Ali je g. Đordević tako široko svaćenu kambijalnu zon.u sveo na samo jedan jedini sloj živih ćelija, taj sloj nazvao kambijum i njemu kao jednom sloju pridao slojevitost (?), koja inače pripada celoj kambijalnoj zoni! Tolikim brojem grešaka u jednoj rečenici — i to u rečenici, koja treba da ima karakter definicije — g. Đordević je postigao rekord, tako da bismo ovde mogli prestati sa daljom analizom knjige ubedeni, da će posle toga svakome biti jasno, kakovu ništavnu vrednost ima »naučni« udžbenik g. Đorđevića i koliku muku moraju imati studenti, da se snađu u haosu fakata i pojmova! 9) Đa g. Đordević zaista drži, da se između like i drveta nalazi samo jedan sloj živih ćelija, svedoči nam i njegovo daljnje pogrešno razlaganje o delatnosti kambijuma i diferenciranju segmenata. U navedenom citatu pod 8.) g. Đordević tvrdi ono, šio do danas nije tvrdio nijedan ozbiljan botaničar, a to je: da posle tangencijalne deobe kambijalne ćelije »jedna prelazi u svršeno tkivo i dodaje se bilo drvetu, bilo kori« To znači, da se segment neposredno diferencira u ćeliju trajnog tkiva! Međutim stvar nije tako prosta, kao što je zamišlja g. Đordević. Po pravilu se segment dalje opet deli tangencijalno, pa se produkti ove deobe dele (jedan ili oba) još jednom tangencijalno. Na taj način segment ne daje odmah i samo jedan elemenat trajnog tkiva like ili drveta (kao što to tvrdi g. Đordević), već daje 3—4 elementa like ili drveta. 10) Na kraju navedenog citata pod 8) nalazimo još jednu krupnu grešku. Po g. Đordeviću ona ćelija, što je postala deobom od kambijalne i što neposredno »prelazi u svršeno tkivo«, »dodaje se bilo drvetu bilo kori, te na taj način povećava debljinu liko-drvenih snopića«. Ovde pre svega nailazimo na nelogičnost i nekonzekventnost, što se tiče pojma primarne kore i njene topografije. Na početku str. 6. kaže, da se pod korom podrazumeva »spoljašnji deo osnovnoga tkiva izvan kruga likodrvenih snopića«. A na dnu iste str. 6. kaže, da se kambijum nalazi »u samom likpdrvenom snopiću«. Kada u sledećoj rečenici, na str. 7. tvrdi, da se ćelija odvojena od kambijalne »dodaje bilo drvetu, bilo kori«, onda pitamo mi, kako je to moguće, da se ta ćelija, koja je postala u samom likodrvenom snopiću, dodaje kori, koja se nalazi izvan kruga likodrvenih snopića?? Student je time doveden u besmislenu dilemu: a) ili je kora u sudovnom snopiću (što je protivno osnovnim faktima biljne anatomije)1, b) ili ćelija odvojena od kambijalne ima da se probije ili preskoči ceo floem i da se tako pridruži kori (što je apsurd). Ako student sleduje mislima g. Đorđevića, onda mora ipak prihvatiti prvi deo dileme, t. j . da se kora nalazi u likodrvenom snopiću, jer u istoj rečenici pisac kaže, da se tim dodavanjem ćelija kori »povećava debljina likodrvenih snopića« (!) 11) Na str. 7. g. Đordević objašnjava postanak interfascikularnog kambijumaformiranje kambijalnog prstena. On kaže: »U tangencijalnoj zoni primarnog sržnog zraka koja se sučeljava sa fascikularnom kambijom reaktiviraju se ćelijice svršenoga tkiva i ponova se počnu deliti na isti način, kao i ćelijice fascikularne kambije. Na taj način postane jedan sloj t. zv. interfascikularne kambije, koja se spaja sa susednim 489 |