DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 41 <-- 41 --> PDF |
kao određene delove osnovnog tkiva. Kako je moguće shvatiti deo nečega, što nam je potpuno nepoznato kao celina? 5) Oradu sudovnih snopića g. Đordević ovako opisuje:» Orada sudovnih snopića nije jednostavna i u njima razlikujemo dve vrste tkiva ili tkanja. Unutrašnji deo sudovnog snopića... sagrađen je od širokih ćelijica... Ta vrpca tkiva naziva se drveni snopić. Spoljašnji deo sudovnih snopića... sagrađen je od užih ćelijica ... i zove se lika (floem) ili Mein snopić. Pa kako su ove dve vrste snopića (like i drveta) spojene u jednu vrpcu, to se oni jednim imenom i zovu likodrveni snopići, koji se zovu još i potpunim snopićima, za razliku od nepotpunih, kada su sagrađeni samo od jedne vrpce, bilo drveta, bilo Mke, i tada se zovu nepotpuni snopići«. To je sve što u knjizi nalazimo izneseno o građi sudovnih snopića. Ali celokupno izlaganje je od početka do kraja samo skup većih i manjih grešaka. Kada bi građa sudovnih snopića bila zaista takova, kakovu nam prikazuje pisac, tada bi i pored sveg njegovog naglašavanja, da »nije jednostavna«, bila i suviše jednostavna. Jer šta bi moglo biti jednostavniijie, nego dve vrpce, od kojih je svaka sagrađena od po jedne vrste ćelija (»širokih« odnosno »užih ćelijica«)! Naprotiv, sprovodni je sistem jedan od najkomplikovanije sagrađenih od svih sistema tkiva u biljnom telu (vidi: Haberlandt, Physiologische Pflanzenanatomie, 1924, str. 286). U shemi potpunog (složenog) fibrovazalnog snopića nalazimo ove elemente: sitaste cevi, ćelije pratilice, kambiform, leptomski parenhirn, likina vlakna (floem); sudove (traheje), traheidc, hadromski parenhim, libriform (ksilem). Q. Đordević se u svome opisu držao Fitting-a (Lehrbuch der Botanik, XVI Auflage, 1923), koji kaže: »In jedem vollständigen Leitbündel... lassen sich also Qewebestränge zweierlei Art unterscheiden: Qefässtränge bilden den´Qefässteil oder das Xylem und Siebstränge bilden den Siebteil oder das Phloem«. Ali je g. Đordević u svome izlaganju očevidno pobrkao značenja nemačkih izraza »Gewebearten« i »Gewebestränge «, koji u delima nemačkih autora predstavljaju dva potpuno diferencirana pojma, pa je na mesto značenja reci »Qewebestränge« upotrebio značenje reci »Qewebearten«. Da je g. Đordević pažljivo pročitao ceo stav o sprovodnim snopićima kod Fittinga (što ne iznosi ni jednu punu stranu teksta), saznao bi naprotiv, da vrpce tkiva (Qefässstränge, Siebstränge) nisu tako jednostavno sagrađene. U tekstu Fittingovom našao bi i nazive »das Xylem« i »das Phloem« kao sinonime za »Qefässtränge« odnosno »Siebstränge «. Da se ksilem i floem sastoje od više vrsta čeličnih elemenata, a ne samo od po jedne (»širokih« i »užih«, kako to kaže g. Đordević), mi smo to napred već dovoljno istakli. A o tom se mogao lako uveriti i sam g. Đordević posmatranjem onog mikroskopskog preparata od Clematis vitalba, koji preporučuje u svojo knjizi na str. 5 i čiju sliku donosi na str. 6. 6) Iz navedenog citata pod 5) nije nikako jasno, šta pisac podrazumeva pod nazivom »snopić«. Jer po njemu i jedan deo sudovnog snopića opet ima vrednost i naziv snopića! Na pr. »unutrašnji deo sudovnog snopića« naziva »drveni snopić«, a »spoljašnji deo sudovnih snopića« zove »ličiti snopić«! I da bi slika bila još nejasnija, pisac pod ličinitn snopićem (jednina!) podrazumeva spoljašnji deo sudovnih snopića (množina!). Za »drveni snopić« kaže, da čini jednu vrpcu tkiva, da bi odmah zatim posle jedne rečenice tvrdio, da su obe vrste snopića (like i drveta) spojene — opet u »jednu vrpcu« i da se »oni jednim imenom i zovu likodrveni snopići«. Ali time još nije završen haos pojmova. Za tu jednu vrpcu dalje kaže, da su »potpuni snopići«, za razliku od »nepotpunih«, kada su sagrađeni — opet od »jedne vrpce«! 7) Pošto pisac nije iiigde dao definiciju sudovnih snopića, a naročito nije vodio nikakovog računa o njihovoj genezi (a koja je neophodno potrebna za pravilno shvatanje sudovnih snopića), to se kao posledica takovog skroz površnog, nepotpunog i nesređenog izlaganja javljaju teške greške, koje se provlače kroz ćelu knjigu. Ne oba 487 |