DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 40 <-- 40 --> PDF |
svakome je vrlo dobro poznato, da se na periferiji starijih drveta (oraha, hrasta, i dr.) nalaze mase, koje se baš odlikuju osobitom tvrdoćom. A g. Dordević je morao vod´ti strogog računa o svima poznatim slučajevima, kad je reč o postavljanju definicije. .1er definicija mora sadržavati opšte pojmove, koji se mogu primeniti na sve slučajeve. 2) Osim toga nezgodno je i to, da se u jednom »naučnom« udžbeniku, kako ga sam g. Dordević naziva u predgovoru, pisac zadovoljava jednom tako vulgarnom definicijom predmeta, o kome piše čitavu knjigu. Takovu je definiciju, istina, dao i Wiesner- Brehmer u svome delu »Die Rohstoffe des Pflanzenreiches« (IV Auflage, 1928, str. 1126). Ali je nemački autor odmah iza te vulgarne definicije dao i strogo naučnu definiciju: »Es ist das sekundäre Gewebe, welches vom Kambiumring (Verdickungsring) nach innen abgeschieden wird...«, a koju je g. Dordević smatrao kao nepotrebnu i prosto izostavio. Navedenu naučnu definiciju nalazimo u svih poznatih i priznatih autora, kao što su Fitting, Haberlandt, Rothert i dr. Biisgen daje i širu definiciju drveta ubrajajući tu ne samo sekundarna tkiva, produkte kambijalnog dcbljanja, već i one neznatne ostatke drvenog dela primarnih sudovnih snopića (hadrom, ksilem) poznate pod imenom »sržna kruna« (»Markkrone«). Pri tome Biisgen razlikuje i dva odgovarajuća termina: »sekundarno drvo« za sekundarna tkiva u drvetu i »primarno drvo« za sržnu krunu. Usled toga što pisac ne daje naučnu definiciju drveta, student nije nikako u stanju. da sazna, šta je to drvo, pa čak ni tada, kad pročita ćelu knjigu g. Đordevića od početka do kraja. Šta više, u docnijem izlaganju pisac ispoljava i očito nepoznavanje osnovnih fakata biljne anatomije i daje sasvim pogrešne pojmove, ubrajajući u drvo i ona tkiva, koja tu apsolutno ne spadaju (na pr. sržnicu na str. 7, ili periferni deo osnovnog tkiva, dakle koru, na str. 11), a izostavljajući baš ona tkiva, koja čine glavnu masu drveta (sekundarno drvo). Sem toga na str. 7 i 11 pisac pada u kontradikciju, jer na str. 7 računa sržnicu u drvo, a na str. 11 je isključuje iz drveta. 3) Odmah iza pomenute definicije o drvetu pisac prelazi na elementarne organe biljaka i kaže: »Biljno telo, pa dakle i drvo nije kompaktno, već je sagrađeno od sićušnih ćelijica, a to su, kao što je poznato, šuplji prostori, koji su odvojeni jedan od drugoga zajedničkim pregradama«. Ovde g. Dordević daje definiciju ćelije. Ali takovu definiciju dao je još Robert Hooke, koji je prvi otkrio ćeliju i opisao u svojoj »Micrographia« publikovanoj 1667. godine. Od druge polovine XIX. stoleća definitivno je utvrđena činjenica, da je ćelija »masa protoplazme, koja sadrži jedro ...« (M. Sehultze, 1861.). U isto je vreme iznesena doktrina protoplazme, t. j . da su protoplazmatične mase jedinice organizacije i t. d. Dakle kad je reč o definiciji ćelije, bitno je upravo ono, što se nalazi u prostoru, koji g. Dordević naziva »šupljim«. Pregrade (membrane) su produkti žive materije (protoplazme), koji imaju osobitu važnost u biljnoj anatomiji, jer se u toj oblasti botanike više obraća pažnja skeletu, a manje živom sadržaju. I samo se u tome smislu može govoriti u anatomiji o »mrtvim ćelijama«, t. j . o ćelijama, čija je protoplazma iščezla posle definitivnog obrazovanja membrana. Definicija ćelije, kakovu je dao g. Dordević, može poslužiti kao jedan neobični primer, kako jedan botaničar (uz to citolog) ponavlja i prihvata posle više od 260 godina definiciju, koju je nauka davno i davno napustila i samo je istorija nauke beleži! 4) Da bi čitaoca uverio, »da je telo drveta zaista sagrađeno od ćelijica, a da su ćelijice opet grupisane u razna tkiva i sisteme tkiva«, g. Dordević nam daje kratki metod pravljenja preseka od Clematis vitalba. Ali u daljem izlaganju ne daje nikakovih pojmova o tkivima ni sistemima tkiva, kao što je to obećao učiniti- Tako na pr. na str. 6 već spominje »osnovno tkivo« (on kaže: »Taj krug likodrveiiih snopića deli osnovno tkivo na dva dela«), iako nigde napred nije rečeno, šta treba shvatiti pod nazivom »osnovno tkivo«. A da je to pisac bio dužan učiniti, pokazuje i njegova sledeća rečenica, u kojoj daje pojmove o kori, srži i primarnim sržnim zracima, koje pisac definiše 486 |