DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 29 <-- 29 --> PDF |
talama treba vršiti samo onoliko, koliko je najneophodnije, jer bi tahimetriranje ćele površine iziskivalo dosta vremena, pa i novaca. Najpotrebniji osnov za interpolaciju đobiće se prilikom poligoniziranja, kada će se i svima tačkama odrediti visina tahimetarskim putem. Ako se ni ovo ne želi, onda bi se mogle u snimljeni skelet ubaciti horizontale iz vojničkih karata. Osnovna bi se karta pravila kao i inače kod uređenja drugih šuma i u istu svrhu kao onde: Ovo, razume se, kada se vrši potpuno geodetsko snimanje. Kada se budu upotrebljavale vojničke karte, onda osnovna karta može biti spojena i sa terenskom, jer se u takovom slučaju uopšte radi sa manjom tačnošću i o privremenijem karakteru. Sastojinska karta obično neće biti potrebna. Ovo zato, što će obično cela šuma biti od hrasta i iste starosti, pa sastojinska karta ne bi ništa bila od potrebe radi olakšanja preglednosti šume. Međutim docnije prilikom izrade drugoga plana, kada usled gazdovanja budu već postojale razlike u starosti, može se izraditi i ova karta — prvenstveno, da pokaže te razlike u starosti i raspored njihov. Terenska je karta međutim svakako potrebna, jer će se ona odmah upotrebiti i kao karta seča. Na ovoj karti treba ucrtati pravce seča, što zavisi i od oblika zemljišta, kako je već ranije rečeno. Opis sastojina je dosta jednostavan i ima da se ustroji kao i obično. Međutim poslednjem zaglavlju (»Napomene za buduće gazdovanje«) treba pokloniti dobru pažnju. Tu ima taksator naročito da stavi svoje opaske o onome, što je potrebno da se u buduće uradi, kako bi se šumi dao bolji oblik (uništavanje nepotrebnih vrsta drveta, popunjavanje retkih mesta, uklanjanje starih krndelja, ako takovih ima i t. d\). iPodaci o masi morali bi se ovde unositi malo drukčije, nego što je uobičajeno, naime treba uneti podatke o masi lisnika — dakle ono, što je u ovom slučaju najviše od interesa — i zatim drvnu masu. Prema ovome bi se primereno uredilo i zaglavlje. Odvojeno bi se navelo, koliko ima drvne mase do najtanjih grana, a koliko lišća i pupoljaka (ono što stvarno stoka pojede). Ovi se podaci moraju pribaviti na samom mestu rada, jer uređenih tablica sa ovim podacima za sada nemamo. Najbolje je, da se za ovo ustroje lokalne prihodne tablice, koje bi se s vremenom popravljale i usavršavale. Još kod prvog uređivanja i ako bi šuma bila nešto starija, nego što je uobičajeni obrt u lisničkoj šumi, moglo bi se nekako zamisliti merenje debljine sa prečnicom. To će biti mislim izuzetak, te se mora raditi na drugi način, naročito što su još potrebni podaci i o lišću i pupoljcima. Prema takovom stanju stvari ovde će se morati da postupi drugačije. Premeravanje ćele površine ne dolazi u obzir nikako, jer način, koji ćemo navesti, isključuje to potpuno. Ovde će se raditi sa primernim površinama. Te površine ne treba da budu velike. Površina od jednoga ara u kvadratnom obliku (obično) biće dovoljna. Tako isto i njihov broj ne mora biti naročito velik. Mislim, da se mogu uzeti, ukupno računajući, znatno manje površine, nego što se to smatra da je dovoljno kod visokih šuma. Ovo zato, što su prilike znatno jednostavnije i što se na primernim površinama mora izvršiti seča, kao što će se videti. Izboru ovih površina mora se posvetiti osobita pažnja, jer će se time omogućiti uzimanje što manje površine. Treba naročito obratiti pažnju na gustinu šume, bonitet i ekspoziciju. (Nastavit će se — A suivre). 475 |