DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 28 <-- 28 --> PDF |
odmeriti upravo toliko, koliko je najneophodnije za transport lisnika ili za jasno odvajanje odelenja od odelenja. To će biti širina od 1 do 2 m. Kod samoga uređenja ima prvo, kako se to i inače radi, da se prikupe podaci od samoga sbpstvenika kao i na terenu. Dakle ima da se vidi sama šuma, stanje granica, puteva, zemljište, pravne prilike i najzad, što je veoma važno, kolik je broj stoke, za čiju ishranu ima šuma da daje lisnik. Ovo je poslednje od osobitog značaja kod komunalnih šuma. To je važno, da bi se procenilo, da li šuma može da pruži dovoljno hrane odnosno da li ima šume na pretek. Pri ovoj proceni treba voditi računa i o eventualnom umnožavanju stoke. U slučaju da ima više šume, nego što je potrebno, može se onda taj višak privesti drugom gazdovanju, recimo pretvoriti ga u visoku šumu. Kod ove procene najbolje je u svakom konkretnom slučaju utvrditi, koliko je potrebno lisnika po grlu, a za ćelu zimsku sezonu. No da bi se u tome imao izvestan putokaz, navešću neke podatke. Jedan hektar prosečno daje u četverogodišnjem obrtu oko 3.000 kg. za hranu iskorišćenog lisnika (ono što stvarno ovca pojede), što čini otprilike 20% one količine, koja se nakreše. Ovo je sve mereno u zimi pred davanjem, dakle već dobro prosušeno. Odmah po izvršenoj seči težina je granja za 20 do 30% veća. Sezona ishrane lisnikom traje 90 do 150 dana. Pri potrebi od 75 kg. čistog lisnika na ovcu za sezonu može 1 hektar da ishrani 40 ovaca. Prema tome pri četverogodišnjem obrtu i trajnom gazdovanju može jedan hektar da hrani 10 ovaca ili obrnuto za jednu ovcu treba uzeti 10 ari. Kako je odnos ovce prema kozi kao 1 : 2, to se navedeni brojevi smanjuju kod koze za pola, dakle za jednu kozu treba računati 5 ari ili jedan hektar može da izdržava stalno 20 koza. Ako na pr. imamo 1.000 ovaca, onda za njih treba ostaviti 100 hektara šume, a za koze 50 hektara. Ovo za koze razume se pod pretpostavkom, da one mogu i da brste preko zime. Ako bi i one kao i ovce bile potpuno upućene na lisnik, onda i za njih vredi ono isto, što i za ovce. Za goveda bi se moglo uzeti 5 eventualno 6 puta veće količine. Geodetski je posao obično dosta skup. Zato ga treba vršiti samo do one mere, do koje je najpotrebnije. Ne srne se smetnuti s uma, da je geodetsko snimanje samo pomoćno sredstvo, a ne cilj, kome treba težiti. Najprostije, najbrže, pa dakle i najeftinije može ovaj posao da se vrši sa vojničkim kartama Vojno-geografskog instituta razmere 1 : 100.000. Te su karte dovoljno tačne, sa odličnom predstavom zemljišta, što je veoma važno. Njih treba uvećati pet puta ili koliko bude potrebno i onda dopuniti i popraviti prema samom zemljištu, što se može vršiti krokiranjem iil busolnim snimanjem. Ako granica same te šume nije već usled svoga toka prema obliku zemljišta obeležena na karti (putevi, potoci) ili se lako može u nju uneti, onda se ona mora snimiti makar i busolom. Kod šuma veće važnosti i vrednosti može se vršiti i potpuno geodetsko snimanje. Ono neće doći tako skupo kao kod visokih šuma, jer je i rad uopšte lakši. Usled male visine šume moguće je brzo i lako namestiti potreban broj signala i na njih vizirati. Izgleda mi najbolje u takovom slučaju sprovesti sopstvenu triangulaciju, koja bi se vezala na vojnu, a gde je već sprovedena katastarska, onda na nju. Tom bi se triangulacijom granični poligon podelio na više manjih, koji bi se za tim zasebno poligonizirali. Ovako bi se isto radilo i sa dužim putevima, rečicama i grebenima. U podrobnosti geodetskog snimanja mislim da nije potrebno ovde ulaziti, jer svaki taksator mora to da zna. Predstavu zemljišta horizon 474 |