DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 26 <-- 26 --> PDF |
nelisničkih šuma. Usled toga drveta traže manje prostora, te se za to mogu više zbiti. Svakako će jedno sistematsko istraživanje u ovome pravcu biti od vrlo velike koristi. Srednja šuma je i ovde, kao i inače, kombinacija visoke i niske t. j . na jednoj i istoj površini nalazi se i visoka i niska šuma. No takovih slučajeva ima, kako je napred pokazano, vrlo malo. Ovo je i pojmljivo, kada se zna, da srednja šuma stavlja velik prohtev na smišljeno dejstvo čovekovo na šumu, dakle ono dejstvo, koje se ovde ne sreće tako često. Od tih srednjih šuma visoki se deo kreše kao i obično za lisnik, a niski služi za brst ili se i on kreše za lisnik. No izgleda, da je ovaj oblik više prolazan, jer s vremenom izčezne niska šuma, te ostane samo visoka. Ovo će se videti u onim delovima šume, koji se iz niskih pretvaraju u visoke, ali preko srednjih. Hrastove lisničke šume predstavljaju krupan problem šumarstva u J. Srbiji. Već se kao problem može postaviti i sam opstanak ovih šuma, t. j . da li ih treba kao takove zadržati ili ih treba pretvoriti u drugi oblik, recimo visoki, samo za proizvodnju drveta. No u to pitanje neću ovde ulaziti, nego ću poći od pretpostavke, a za to postoje jaki razlozi, da će se sa lisničkim šumama još dugo gazdovati, pa da će se one morati i uređivati. I o tome uređenju hoću ovde da govorim. Mislim, da je to neobično važno i potrebno. Problem se ima da razmatra pogledom na sva tri oblika gazdovanja. Kao što je poznato, uređenje šuma znači — najšire rečeno — urediti proizvodnju, dakle stvaranje i iskorištavanje šumskih dobara po vremenu i prostoru sa svrhom, da se postigne najveći prihod. Od toga istog načela moramo poći i ovde kod lisničkih šuma i težiti da njihovim uređenjem dobijemo od njih najviše onih dobara, koja one daju, a to su lišće, pupoljci i drva. Kako ovde umnožavanje tih dobara znači i umnožavanje novčane vrednosti, to se može reći, da treba težiti postignuću što većeg novčanog prihoda. Prvo ćemo da razmotrimo sitnu šumu. Predmet jednog savršenijeg ili složenijeg uređenja mogu da budu samo sitne šume veće površine, što će biti slučaj mahom kod državnih, seoskih ili opštinskih šuma. Privatna svojina biće najvećim delom u obliku maloposeda. Kod takovih površina biće uglavnom prekidno gospodarenje t. j . gospodarenje, gde se cela šuma poseče na kraju obrta. Kod nešto većih, ali još uvek manjih šuma može biti slučaj između prekidnog i trajnog gospodarenja, t. j . da se ova šuma ne poseče na kraju obrta, ali i da se ne deli na onoliko sečina, koliko ima godina u obrtu, nego na manje. Tako na pr. ako je obrt 5 godina, cela se šuma poseče za 3 godine, dakle ima 3 sečine, a 2 godine zatim miruje. Dok kod prvih nema potrebe ni za kakovim privrednim planom, kod ovih će drugih već postojati izvesna potreba. Kod prvih će biti dovoljne samo policijske mere po zakonu o šumama, kod drugih će pak biti potrebna makar i najprostija podela na sečišta, i osim toga još opis šuma sa što manje troškova. Prostranije niske šume već će iziskivati privredni plan, pa ćemo o njemu ovde govoriti. Osnovna pitanja, koja ovde treba resiti, jesu pitanje etata i pitanje obrta. Teoretski se da zamisliti uređivanje etata po masi odnosno po količini lišća i pupoljaka. Međutim znatno je prostiji rad sa etatom po površini. Kod lisničkih šuma obično će se stavljati velik zahtev na potrajnost žetve i to na dosta strogu potrajnost, što je lako 472 |