DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 25 <-- 25 --> PDF |
DRAGOLJUB S. PETROVIĆ (BEOGRAD): UREĐENJE LISNIČKIH ŠUMA (L´AMÉNAGEMENT DES FORETS DE FOURRAGE) U Južnoj Srbiji imamo 973.263 hektara hrastove šume, što čini 57.2% od celokupne pošumljene površine. Od ovoga je oko 800.000 hektara lisnička šuma, dakle šuma, koja se iskorištava za dobijanje lišća i pupoljaka radi ishrane stoke (ovaca i koza prvenstveno, ali i krupne stoke). Po vrsti uzgoja najveći je deo niska lisnička šuma, 675.000 hek. ili 84.35% svih lisničkih šuma. Manji deo je visoka lisnička šuma, oko 125.000 hek. ili 15.6%, a vrlo malen deo otpada na srednju lisničku šumu, 380 hek. svega ili 0.05%. Kod lisničkih šuma ne postoji nigde uređeno gazdovanje po privrednim planovima, ali se ipak u njima još najviše od svih šuma u Južnoj Srbiji gazduje sa izvesnim planom, odnosno po izvesnom pravilu. U koliko se to onde vrši, izneću u sledećem. U sitnim lisničkim šumama gazduje se na taj način, što se mlada biljka saseče do panja i ostavi da raste nekoliko godina, posle čega se seče nanovo. U vremenu između seča ne vrši se nikakova proreda niti nega. Tako isto ne vrši se ni sejanje žira radi popunjavanja. Obrt, t. j . vreme od seče do seče uglavnom uzevši, je različan. Najčešći je obrt od 4 do 5 godina, dosta retko od 2 ili 6, 7 godina, a sasvim izuzetno se penje do 10 godina. Jednogodišnji obrt ne postoji nigde. Nega samoga zemljišta u vidu kakovoga đubrenja danas ne postoji nigde, ali se ne bi smelo tvrditi, da neće postojati ni u budućnosti. Prema sklopu zemljišta i klimi u Južnoj Srbiji će se za dugo gazdovati sa lisničkim šumama, a ko zna, da li će ih ikada i nestati, pa se njihovo uređenje i racionalno gazdovanje nameće samo od sebe. A to može dovesti i do đubrenja zemljišta. Kod visoke šume stvar stoji sasvim drukčije. Tu imamo jednu sastojinu, koja raste kao visoka šuma i sa koje se s vremena na vreme krešu sve grane radi dobijanja lišća i pupoljaka. Ovde bi se imala da razlikuju dva obrta: jedan lisnički, kada se krešu grane, a drugi, kada se seče cela sastojina kao takova. Lisnički je obrt velik kao i kod sitne šume, te vredi ono, što je onde rečeno. Visoki je obrt dosta nejasan. Tačnih podataka nema, jer tačnijih ustaljenih namera za gazdovanje takođe nema. Svakako se može uzeti kao i kod ostalih visokih hrastovih šuma. Negde se šuma uopšte i ne obnavlja. Stara drveta postepeno umiru, pa se tako postepeno i seku, a nova se ne podižu. Kod visokih se šuma mogu razlikovati dva tipa: jedan, kod koga se vrhovi drveta ne prevršuju, i drugi, kod koga se to čini. Prvi dakle mnogo više vodi računa o drvetima, te su ona znatno veće visine i boljeg oblika, dosta upotrebiva i za građu. Drugi tip daje uglavnom drvo za gorivo, a oblik drveta je obično krndeljast, 2 do 8 m. visine. Gustina kod visokih lisničkih šuma, naročito kada su srednje starosti ili dok još nisu prestarele, može biti znatna, svakako veća nego kod istodobnih nelisničkih šuma. To dolazi otuda, što se kruna ovde naročito razvija, više je gusta i zbijena i mnogo manje se širi, nego kod 471 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 26 <-- 26 --> PDF |
nelisničkih šuma. Usled toga drveta traže manje prostora, te se za to mogu više zbiti. Svakako će jedno sistematsko istraživanje u ovome pravcu biti od vrlo velike koristi. Srednja šuma je i ovde, kao i inače, kombinacija visoke i niske t. j . na jednoj i istoj površini nalazi se i visoka i niska šuma. No takovih slučajeva ima, kako je napred pokazano, vrlo malo. Ovo je i pojmljivo, kada se zna, da srednja šuma stavlja velik prohtev na smišljeno dejstvo čovekovo na šumu, dakle ono dejstvo, koje se ovde ne sreće tako često. Od tih srednjih šuma visoki se deo kreše kao i obično za lisnik, a niski služi za brst ili se i on kreše za lisnik. No izgleda, da je ovaj oblik više prolazan, jer s vremenom izčezne niska šuma, te ostane samo visoka. Ovo će se videti u onim delovima šume, koji se iz niskih pretvaraju u visoke, ali preko srednjih. Hrastove lisničke šume predstavljaju krupan problem šumarstva u J. Srbiji. Već se kao problem može postaviti i sam opstanak ovih šuma, t. j . da li ih treba kao takove zadržati ili ih treba pretvoriti u drugi oblik, recimo visoki, samo za proizvodnju drveta. No u to pitanje neću ovde ulaziti, nego ću poći od pretpostavke, a za to postoje jaki razlozi, da će se sa lisničkim šumama još dugo gazdovati, pa da će se one morati i uređivati. I o tome uređenju hoću ovde da govorim. Mislim, da je to neobično važno i potrebno. Problem se ima da razmatra pogledom na sva tri oblika gazdovanja. Kao što je poznato, uređenje šuma znači — najšire rečeno — urediti proizvodnju, dakle stvaranje i iskorištavanje šumskih dobara po vremenu i prostoru sa svrhom, da se postigne najveći prihod. Od toga istog načela moramo poći i ovde kod lisničkih šuma i težiti da njihovim uređenjem dobijemo od njih najviše onih dobara, koja one daju, a to su lišće, pupoljci i drva. Kako ovde umnožavanje tih dobara znači i umnožavanje novčane vrednosti, to se može reći, da treba težiti postignuću što većeg novčanog prihoda. Prvo ćemo da razmotrimo sitnu šumu. Predmet jednog savršenijeg ili složenijeg uređenja mogu da budu samo sitne šume veće površine, što će biti slučaj mahom kod državnih, seoskih ili opštinskih šuma. Privatna svojina biće najvećim delom u obliku maloposeda. Kod takovih površina biće uglavnom prekidno gospodarenje t. j . gospodarenje, gde se cela šuma poseče na kraju obrta. Kod nešto većih, ali još uvek manjih šuma može biti slučaj između prekidnog i trajnog gospodarenja, t. j . da se ova šuma ne poseče na kraju obrta, ali i da se ne deli na onoliko sečina, koliko ima godina u obrtu, nego na manje. Tako na pr. ako je obrt 5 godina, cela se šuma poseče za 3 godine, dakle ima 3 sečine, a 2 godine zatim miruje. Dok kod prvih nema potrebe ni za kakovim privrednim planom, kod ovih će drugih već postojati izvesna potreba. Kod prvih će biti dovoljne samo policijske mere po zakonu o šumama, kod drugih će pak biti potrebna makar i najprostija podela na sečišta, i osim toga još opis šuma sa što manje troškova. Prostranije niske šume već će iziskivati privredni plan, pa ćemo o njemu ovde govoriti. Osnovna pitanja, koja ovde treba resiti, jesu pitanje etata i pitanje obrta. Teoretski se da zamisliti uređivanje etata po masi odnosno po količini lišća i pupoljaka. Međutim znatno je prostiji rad sa etatom po površini. Kod lisničkih šuma obično će se stavljati velik zahtev na potrajnost žetve i to na dosta strogu potrajnost, što je lako 472 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 27 <-- 27 --> PDF |
pojmljivo. Tu potrajnost može uređenje lako postići sa podelom na sečišta (Schlageinteilung na neki način), pri čemu će se celokupna površina podeliti sa obrtom. Na taj će način svaka godina dobiti površinu iste veličine za seču. Kako bonitet nije svuda isti,, to samo jednaka površina za seču ne bi osiguravala i jednak prihod lišća i pupoljaka. No tome se lako može doskočiti stvaranjem više sečišta, čime bi se omogućilo i dodeljivanje raznih boniteta jednoj te istoj godišnjoj seči. Prema tome izgleda nam izlišno reduciranje površina na isti bonitet. Iz ovoga je već jasno, da se ima da radi sa manjim sečištima, ma koliko velikom da bude određena godišnja površina za seču. Do ovakovog zaključka doći ćemo i sa druge strane, o čemu će još biti govora. Veličina obrta zavisi ne samo od količine dobivenog lišća i pupoljaka, nego i od kakvoće toga lišća i pupoljaka t. j . od količine svarivih, hranivih sastojaka u njima. Prema tome trebali bi o ovome da imamo podatke. Međutim ne znamo tu ništa sigurno. Da li postoji jedan optimum, kada se on dostiže i od čega zavisi? Kako se može uticati na njegov raniji dolazak? Sve su to pitanja, koja čekaju odgovor tek posle dobro uređenih i vođenih naučnih ispitivanja i proučavanja. Dok se pak to ne izvrši, morali bismo se oslanjati na samo iskustvo naroda u kraju, u kome se izvesna šuma uređuje. A kakovo je to iskustvo, izneto je već ranije. 1 sam narod zna, da slabija mesta daju manje napredne izdanke, dakle i manje pupoljaka i lišća za isto vreme, nego bolja mesta. Zbog toga se takovim mestima daje duži obrt. da bi došao do iste količine. Kao obrt bi se u tom slučaju uzeo neki prosečni. Možda je ovako nizak obrt izraz malih šumskih površina, sa kojima pojedinci obično gazduju, pa se njima usled toga žuri da dođu do što ranije seče. A možda je tome uzrok i lakoća rada, jer što je šuma stanja, to je sve teži i posao oko pribiranja lisnika. Kod većih šumskih površina možda će bolji biti kakav duži obrt, što je svakako vredno iscrpnijeg proučavanja. U vođenju seča nije potrebno obazirati se ni na kakove opasnosti od vetra, jer one kod ovakove vrste šuma i ovakove vrste drveta ne piostoje. No ipak radi samoga zemljišta (isušivanje od vetra) i s obzirom na transport ne izgleda preporučivo stvaranje jednog velikog sečišta u onome iznosu, kolik je godišnji etat po površini. Izgleda korisnije otvaranje mnogih uzanih sečišta upravnih na pravac glavnog odnosno onoga vetra, koji najviše može da isušuje zemljište. Kako su ovo vrlo mlade šume, čija visina nije velika, to ni pojas zavetrine nije mnogo širok. Padi toga izgleda preporučivo, da se stvaraju kratka i široka sečišta, t. j. strana uporedna sa pravcem vetra treba da bude kratka, a strana upravna na taj pravac vetra — znatno duža. Ovaj zahtev dovodi do stvaranja manjih odelenja, koja bi za sebe činila sekorede. Kod većih odelenja bilo bi više sekoreda u jednom te istom odelenju. Stvaranje odelenja ima ovde prvenstveno da služi orjentisanju, što je od osobite važnosti kod ovako jednolike šume, sa mnogim sekoredima. Površina odelenja zavisiće svakako od veličine same šume. Kod manjih šuma moći će da se radi sa manjim odelenjima, što je svakako povoljno. Moći će se spuštati do 5 hek. Za granice odelenja imaju prvenstveno da se upotrebe granice, koje daje samo zemljište. Procesi bi se imali da vrše samo onoliko, koliko je to za izvoz lisnika potrebno. U brdovitom zemljištu moći će se dosta tih prošeka izbeći, međutim u ravnici će oni biti dosta potrebni. No tu onda treba štedeti na njihovoj površini, te im širinu 473 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 28 <-- 28 --> PDF |
odmeriti upravo toliko, koliko je najneophodnije za transport lisnika ili za jasno odvajanje odelenja od odelenja. To će biti širina od 1 do 2 m. Kod samoga uređenja ima prvo, kako se to i inače radi, da se prikupe podaci od samoga sbpstvenika kao i na terenu. Dakle ima da se vidi sama šuma, stanje granica, puteva, zemljište, pravne prilike i najzad, što je veoma važno, kolik je broj stoke, za čiju ishranu ima šuma da daje lisnik. Ovo je poslednje od osobitog značaja kod komunalnih šuma. To je važno, da bi se procenilo, da li šuma može da pruži dovoljno hrane odnosno da li ima šume na pretek. Pri ovoj proceni treba voditi računa i o eventualnom umnožavanju stoke. U slučaju da ima više šume, nego što je potrebno, može se onda taj višak privesti drugom gazdovanju, recimo pretvoriti ga u visoku šumu. Kod ove procene najbolje je u svakom konkretnom slučaju utvrditi, koliko je potrebno lisnika po grlu, a za ćelu zimsku sezonu. No da bi se u tome imao izvestan putokaz, navešću neke podatke. Jedan hektar prosečno daje u četverogodišnjem obrtu oko 3.000 kg. za hranu iskorišćenog lisnika (ono što stvarno ovca pojede), što čini otprilike 20% one količine, koja se nakreše. Ovo je sve mereno u zimi pred davanjem, dakle već dobro prosušeno. Odmah po izvršenoj seči težina je granja za 20 do 30% veća. Sezona ishrane lisnikom traje 90 do 150 dana. Pri potrebi od 75 kg. čistog lisnika na ovcu za sezonu može 1 hektar da ishrani 40 ovaca. Prema tome pri četverogodišnjem obrtu i trajnom gazdovanju može jedan hektar da hrani 10 ovaca ili obrnuto za jednu ovcu treba uzeti 10 ari. Kako je odnos ovce prema kozi kao 1 : 2, to se navedeni brojevi smanjuju kod koze za pola, dakle za jednu kozu treba računati 5 ari ili jedan hektar može da izdržava stalno 20 koza. Ako na pr. imamo 1.000 ovaca, onda za njih treba ostaviti 100 hektara šume, a za koze 50 hektara. Ovo za koze razume se pod pretpostavkom, da one mogu i da brste preko zime. Ako bi i one kao i ovce bile potpuno upućene na lisnik, onda i za njih vredi ono isto, što i za ovce. Za goveda bi se moglo uzeti 5 eventualno 6 puta veće količine. Geodetski je posao obično dosta skup. Zato ga treba vršiti samo do one mere, do koje je najpotrebnije. Ne srne se smetnuti s uma, da je geodetsko snimanje samo pomoćno sredstvo, a ne cilj, kome treba težiti. Najprostije, najbrže, pa dakle i najeftinije može ovaj posao da se vrši sa vojničkim kartama Vojno-geografskog instituta razmere 1 : 100.000. Te su karte dovoljno tačne, sa odličnom predstavom zemljišta, što je veoma važno. Njih treba uvećati pet puta ili koliko bude potrebno i onda dopuniti i popraviti prema samom zemljištu, što se može vršiti krokiranjem iil busolnim snimanjem. Ako granica same te šume nije već usled svoga toka prema obliku zemljišta obeležena na karti (putevi, potoci) ili se lako može u nju uneti, onda se ona mora snimiti makar i busolom. Kod šuma veće važnosti i vrednosti može se vršiti i potpuno geodetsko snimanje. Ono neće doći tako skupo kao kod visokih šuma, jer je i rad uopšte lakši. Usled male visine šume moguće je brzo i lako namestiti potreban broj signala i na njih vizirati. Izgleda mi najbolje u takovom slučaju sprovesti sopstvenu triangulaciju, koja bi se vezala na vojnu, a gde je već sprovedena katastarska, onda na nju. Tom bi se triangulacijom granični poligon podelio na više manjih, koji bi se za tim zasebno poligonizirali. Ovako bi se isto radilo i sa dužim putevima, rečicama i grebenima. U podrobnosti geodetskog snimanja mislim da nije potrebno ovde ulaziti, jer svaki taksator mora to da zna. Predstavu zemljišta horizon 474 |
| ŠUMARSKI LIST 10-11/1931 str. 29 <-- 29 --> PDF |
talama treba vršiti samo onoliko, koliko je najneophodnije, jer bi tahimetriranje ćele površine iziskivalo dosta vremena, pa i novaca. Najpotrebniji osnov za interpolaciju đobiće se prilikom poligoniziranja, kada će se i svima tačkama odrediti visina tahimetarskim putem. Ako se ni ovo ne želi, onda bi se mogle u snimljeni skelet ubaciti horizontale iz vojničkih karata. Osnovna bi se karta pravila kao i inače kod uređenja drugih šuma i u istu svrhu kao onde: Ovo, razume se, kada se vrši potpuno geodetsko snimanje. Kada se budu upotrebljavale vojničke karte, onda osnovna karta može biti spojena i sa terenskom, jer se u takovom slučaju uopšte radi sa manjom tačnošću i o privremenijem karakteru. Sastojinska karta obično neće biti potrebna. Ovo zato, što će obično cela šuma biti od hrasta i iste starosti, pa sastojinska karta ne bi ništa bila od potrebe radi olakšanja preglednosti šume. Međutim docnije prilikom izrade drugoga plana, kada usled gazdovanja budu već postojale razlike u starosti, može se izraditi i ova karta — prvenstveno, da pokaže te razlike u starosti i raspored njihov. Terenska je karta međutim svakako potrebna, jer će se ona odmah upotrebiti i kao karta seča. Na ovoj karti treba ucrtati pravce seča, što zavisi i od oblika zemljišta, kako je već ranije rečeno. Opis sastojina je dosta jednostavan i ima da se ustroji kao i obično. Međutim poslednjem zaglavlju (»Napomene za buduće gazdovanje«) treba pokloniti dobru pažnju. Tu ima taksator naročito da stavi svoje opaske o onome, što je potrebno da se u buduće uradi, kako bi se šumi dao bolji oblik (uništavanje nepotrebnih vrsta drveta, popunjavanje retkih mesta, uklanjanje starih krndelja, ako takovih ima i t. d\). iPodaci o masi morali bi se ovde unositi malo drukčije, nego što je uobičajeno, naime treba uneti podatke o masi lisnika — dakle ono, što je u ovom slučaju najviše od interesa — i zatim drvnu masu. Prema ovome bi se primereno uredilo i zaglavlje. Odvojeno bi se navelo, koliko ima drvne mase do najtanjih grana, a koliko lišća i pupoljaka (ono što stvarno stoka pojede). Ovi se podaci moraju pribaviti na samom mestu rada, jer uređenih tablica sa ovim podacima za sada nemamo. Najbolje je, da se za ovo ustroje lokalne prihodne tablice, koje bi se s vremenom popravljale i usavršavale. Još kod prvog uređivanja i ako bi šuma bila nešto starija, nego što je uobičajeni obrt u lisničkoj šumi, moglo bi se nekako zamisliti merenje debljine sa prečnicom. To će biti mislim izuzetak, te se mora raditi na drugi način, naročito što su još potrebni podaci i o lišću i pupoljcima. Prema takovom stanju stvari ovde će se morati da postupi drugačije. Premeravanje ćele površine ne dolazi u obzir nikako, jer način, koji ćemo navesti, isključuje to potpuno. Ovde će se raditi sa primernim površinama. Te površine ne treba da budu velike. Površina od jednoga ara u kvadratnom obliku (obično) biće dovoljna. Tako isto i njihov broj ne mora biti naročito velik. Mislim, da se mogu uzeti, ukupno računajući, znatno manje površine, nego što se to smatra da je dovoljno kod visokih šuma. Ovo zato, što su prilike znatno jednostavnije i što se na primernim površinama mora izvršiti seča, kao što će se videti. Izboru ovih površina mora se posvetiti osobita pažnja, jer će se time omogućiti uzimanje što manje površine. Treba naročito obratiti pažnju na gustinu šume, bonitet i ekspoziciju. (Nastavit će se — A suivre). 475 |