DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 9/1931 str. 48 <-- 48 --> PDF |
Velika količina grade upotrebljena je i za izradu plovnih mina, građenih u obliku splavova. Ovakove plovne mine upotrebljene su u nekoliko mahova na Savi i Dunavu. Štete u šumama, izazvane logorovanjem vojske. Logorovanje vojske može naneti osetne štete, naročito ako to traje duže vreme i to zimi, kada se seku stabla za loženje vatre, građenje baraka, zemunica, skloništa itd. Uobičajeno je, da se i previjališta postavljaju u šumama i naravno da se tamo iskoristi sve, što je pri ruci, bez obzira na štetu. Veličinu ovih šteta povećava i činjenica, što se pri logorovanju iz razloga opasnosti vojska ne koncentriše na jednom mestu, nego se širi na većim površinama. Štete u šumi od nepravilne eksploatacije. Pored već pomenutih eksploatacija, koje su vršene u Srbiji i Crnoj Gori za vreme okupacije, spominjem i smolarenje, koje je vršeno u borovim šumama zapadne Srbije. Ovo smolarenje vršeno je po naređenju Vojnog generalnog guvernemana, a preko austrougarske vojne okružne komande u Uzicu. Ova eksploatacija vršena je poglavito u šumama između Kremne i Mokre üore. Šteta od ove eksploatacije javila se zbog toga, što je smolarenje vršeno po francuskom načinu »gemage a mort«. Ovaj se način inače obično upotrebljava kod stabala, koja će kroz 6 godina biti posečena. Eksploatacija je tada vršena po uputstvima šumskog poslovođe Kuzela i inž. Stefana Vagi-a. Štete u šumi, izazvane posrednim u t i čajem rata. Na završetku rata nastalo je u našim krajevima bivše austrougarske monarhije jedno rasulo. Između ostalog javio se i takozvani »zeleni kadar« vojnih begunaca, koji se s oružjem u ruci dohvatiše šume. I ako njihov broj nije bio velik, niti je taj kadar postojao duže vreme, ipak se može pretpostaviti, da su i oni izazvali dosta šteta, naročito utamanjivanejm divljači i loženjem vatre u šumi. U već opustošenim krajevima Srbije i Crne Gore ostala su porušena sela, koja je trebalo ponovo podizati i osigurati sebi krov nad glavom. Svaki je seljak naravno odmah uzeo sekiru i pošao u šumu, da seče gradu. Bilo bi besmisleno u to doba braniti nekome, da sebi sagradi malo krova, ali je i u to doba dosta oštećena šuma nerazumnom sečom i onom posleratnom ravnodušnošću. Štete izazvane ratom ne mogu se sprečiti! One se moraju smatrati kao neizbežive. Rat je jedno izuzetno stanje, u kome ne vrede ni ljudski životi ni imovina, pa prema tome ni šuma kao uopšte dobro. I u drugim je državama bilo mnogo uređenijih i važnijih šuma nego kod nas, pa su i one ratom još mnogo više oštećene i uništene. Važnost šuma zahteva međutim, da se sve te štete konstatuju i pravilno ocene, da bi se moglo pristupiti naknadnom pošumljavanju, proredama i novom uređenju, kako bi trag rata u šumama bio brže izbrisan. Ova se potreba u zapadnim državama osetila odmah posle rata i njeno pravilno shvatanje već je dalo dobre rezultate. Šum. inž. Jovan Stanimirović, Sarajevo. OGLASI ....... ........ . ........... ... ...... ...... y ..... ....... ce 26. ......... 1931. y 10 .... ...... .......... no ..... ... .., ....... 200 ....... ....... — 1300 .3 — .. 100 .3 ......... y .... .....—......... ..... 24, 25, 27 .. ........ ....... .. 25.20 ...... no 1 .3 .. ........ . 69.19 ...... .. .......... ......... y .... na ..... 446 |