DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1931 str. 44 <-- 44 --> PDF |
Na bojištima u našoj državi ovi gasovi uopšte nisu bili u upotrebi, dok je njihova upotreba na francuskom bojištu bila veoma česta. Tamo Su zapažene izvesne stvari karakteristične zâ šumu. Poznato je već, da lišćari (hrast, javor) lakše odolevaju gasovima, nego četinari i to zbog svog godišnjeg listanja, ali je bilo slučajeva, gde su stradali i´jednidrugi. Zatim je opaženo, da su u nekim šumama neka stabla bila oštećena više, a neka manje, neka su se docnije potpuno osušila, a druga su donekle bila oporavljena. Ovakova i slična posmatrania vredelo bi na neki način skupiti i detaljno ispitati, jer navode na stvaranje otpornih vrsta, a možda i jedinki, što bi se moglo praktično primeniti na pošumljavanje t. zv. »goleti usled dima« u industrijskim reonima. Najzad je važno, da šume, koje se nalaze u blizini većih reka, nisu bile mnogo oštećene od gasova, a to zbog apsorcije gasova vodom. Štete izazvane kretanjem vojske kroz šumu. Naše narodno iskustvo sasvim pravilno veli: »Teško selu, kuda vojska prođe!« U toliko mora biti teže onoj šumi, kroz koju se kreće vojska, naročito u ratu. 1 u mirnodopskim prilikama kretanje vojske kroz šumu može naneti osetne štete. Na primer činjenica, da se vojska kroz šumu kreće u rasturenom stanju, ukazuje na velik obim šteta, koje tako nastaju. Često starešine preporučuju, da se vojnici kite zelenilom i naravno tu se odvaljuju čitave grane, kojima se kite vojnici i oružje. Još ako se naiđe na divljač, odmah se iniprovizuje lov i čitava hajka kroz šumu. U ratu ove se štete neverovatno; potenciraju. Kod Gučeva, Zvornika i na mnogim drugim mestima krčena je šuma eksplozivima, da bi se omogućio prolaz i plasiranje artiljerije. Kod Valjeva i na Kolubari bilo je sličnih primera. Profijantske i municione kolone uvek su pretpostavljale kretanje kroz šumu, pa se na taj način javljaju najraznovrsnije štete od ljudi i životinja. Pri prelazima artiljerije i komore preko jaruga i potoka, a naročito preko glibovitog i močvarnog terena, najbliža stabla uvek su bila obarana i polagana na tlo, kako bi bio omogućen prelaz. Na taj se način izazvale znatne štete. Tako se 1915. bila nemačka artilerija zaglibila, pa su mnoga stabla bila žrtvovana. Štete u šumi, izazvane utvrđivanjem. Drvo je bilo najpogodniji materijal, koji se mogao gotovo svuda naći. Prema tome nije čudo, što su velike količine drveta upotrebljene za izradu streljačkih zaklona, zemunica, skloništa, barikada i drugih objekata. Za takove potrebe nije se mnogo proračunavalo, šta i koliko treba, nego se samo obaralo, što više, da bi objekti bili sigurniji. U leto 1914. austrijski pioniri posekli su mnogo stabala u Sremu za izradu raznih fortifikacijskih objekata. Sa levé obale Drine u istočnoj Bosni bilo je u slične ciljeve posečeno mnogo četinara tako, da ih je veći broj ostao u šumi u oborenom stanju čitave dve godine. Prirodna posledica bila je pojava ogromne količine sipaca-potkornjaka, pa su čitave šume došle u opasnost od ove insekatske najezde. U četinarskim šumama istočne Bosne u Palima i Stambolčiću nađene su u proleće 1916. velike količine ovih sipaca na poobaranim stablima, ostalim od 1914. do 1915. Za vreme austrougarske okupacije u Srbiji i Crnoj Qori bile su nemilosrdno sečene sve šume, naročito one u blizini saobraćajnih sredstava. Ovo drvo bilo je u glavnom upotrebljeno za građenje ratnih objekata i utvrđivanja. Kao primer može se navesti šuma Rogot kod Lapova, koja je bila ranije dornen i lovište dinastije Obrenovića. Ova šuma zahvatala je površinu od 600 hektra i potpuno je posečena od strane austrougarskih vojnih vlasti. Naravno da ovo nije usamljen primer, jer su austrougarske, pa i bugarske okupatorske vlasti na mnogim mestima sistematski sekle šumu. Formiranje t. zv. Solunskog Fronta 1916. zahtevalo je velike količine drvene grade za utvrđivanje. Tako su nemačke tehničke trupe u Maćedoniji postavljale ratne 396 |