DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1931 str. 43 <-- 43 --> PDF |
drugo, što takove šume zbog svoga rdavog dominantnog položaja za artiljerijsku akciju nisu bile pogodne. Karakterističan slučaj za ratnu psihozu nalazimo u primeru, gde je artiljerija gađala neprijatelja utvrđenog u šumi bez ikakvog rezultata, jedino da bi podigla pokolebani moral kod sopstvenih trupa. Dejstvo šrapnela na šumu relativno nije bilo toliko štetno s obzirom na njegovu visinu rasprskavanja. Uostalom, upotrebom čeličnih šlemova kod vojske jako je opala i njegova upotreba uopšte. 4) Štete u šumi, izazvane minama (brizantnim eksplozivima) . Ove štete imaju za posledicu opustošenje šuma i stvaranje delova golog zemljišta u nekad gustim šumama. Na austrougarsko-talijanskom frontu upotrebljeno je jednom prilikom nekoliko vagona ekrazita, pa je podzemnim galerijama miniran ceo jedan šumom obrastao greben, koji je odleteo u vazduh. Slične štete primećene su u Francuskoj, Istočnoj Pruskoj (prilikom ruskog otstupanja) i ruskoj Poljskoj. Često su po šumama postavljane mine, međusobno spojene, koje su paljene automatski, a oborena su stabla služila kao prepreka neprijateljskom napredovanju. U našim šumama takova su miniranja vršena osim na Eminovim Vodama još i prilikom otstupanja iz Srbije 1915. i 1918. Tako je miniranje znatno oštetilo šumu na Žljebu. Po maćedonskim dubravama načinili su pravu pustoš raznovrsni brizantni eksplozivi, naročito u obliku mina poznatih pod imenom »mina 340«. 5) Štete u šumi, izazvane, bombardovanjem iz aviona. Štete izazvane na ovaj način slične su štetama od artilerije i ručnih granata, ali su manjih razmera i obično lokalne. Premda su pojedini avioni bili specijalno određeni za izviđanje i bombardovanje neprijatelja u šumi, ipak su takova bombardovanja bila reda, usled protiv-avionske artilerije skrivene obično u šumi. Bilo je primera, kao u Flermonskoj šumi u Belgiji, kada je avion pogođen šrapnelom pao zapaljen u šumu i tamo izazvao požar. Zapaljive bombe, bačene iz aviona, takođe mogu izazvati požar u šumi, kao u šumi Sen-Gond na Marni i u Boa d-Zuav. Štete u šumi, izazvane bojnim otrovima (t. zv. zagušljivim gasovima) . Prošli rat doneo je čovečanstvu jednog novog neprijatelja. Uveo je u upotrebu razna hemijska jedinjenja, koja u gasovitom stanju seju pustoš oko sebe, a rasprostiru se na daljinu do 20 km. Otrovni gasovi upotrebljeni prvi put na Ipru aprila 1915. dostigli su u toku rata toliko razviće, da su postali gotovo svakodnevni posetioci, podmukli i smrtonosni. Važnost šteta, koje izazivaju ti gasovi u šumi, ogromna je, kada je poznato, da se ti gasovi zadržavaju po jarugama i uvalama, a u šumi se zadržavaju kao privučeni nekim magnetom. Obično se ovi gasovi puštaju u zoru, pri oblačnom vre menu, što povećava njihov štetan uticaj i na ljude i na šumu. Očigledno je, da su tim štetama bile u prvom redu izložene sastojine ranije oštećene i sa poremećenim i oslabljenim životnim funkcijama. Premda su četinari mnogo više osetljivi i izloženi sušenju od otrovnih gasova nego lišćari, ipak je bilo mnogo oštećenih partija i sa lišćarima. Otrovno delovanje ovih gasova fiziološkog je karaktera, premda ima i takovih gasova, koji samo trenutno utiču na životne funkcije organizma, izazivajući kod ljudi suzenje, kijanje, kašalj i dr. Gasovi ove vrste takođe nisu bili opasni za šumu, ali je nažalost njihova upotreba bila svedena na minimum. Njihovo bezazleno delovanje zamenjeno je strahovitim gasnim otrovima, kao što su karbonil-hlorid, hlor-aceton, vensenit i mnogi drugi. Od ovih otrova podjednako su izloženi opasnosti svi organizmi, koji se zateknu u sferi njihovog širenja. Ljudi su spašavali svoje živote stavljajući zaštitne maske (čak konjima i psima), dok je šuma prepuštena svojoj sudbini. 395 |