DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1931 str. 40 <-- 40 --> PDF |
Clan 9. ´ ´ (1) Prema ovako prikupljenim podacima i načelima u smislu čl. 1, 2, 3, 5 i 7 ovog Pravilnika izradiće komisija za svaki pojedini šumski veliki pösed, na koji je stavljen zahtev za eksproprijaciju, obrazloženi predlog: a) glede površina, koje se imadu eksproprisati u korist svakog subjekta napose; b) glede procenta manje vrednosti u smislu čl. 3. ovog Pravilnika. (2) Ovako obrazložene predloge komisije dostaviće bezodvlačno preko nadležne Banske uprave Ministru poljoprivrede u svrhu rešavanja po § 24 Zakona. Član 10. Otšteta za relativna šumska zemljišta (krčevine) imovnih opštjna, koja su na osnovu dosadašnjih zakona o agrarnoj reformi već privedena poljoprivrednoj kulturi, utvrdiće se po odredbama § 28 Zakona o likvidaciji agrarne reforme , na velikim posedima. Clan 11. Otšteta za šumske pašnjake i ostale obradive površine, koje se nalaze u sastavu gospodarske jedinice, obračunaće se po propisima § 28 Zakona o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima. Clan 12. Otšteta za zgrade i ostale građevne objekte, koji će biti potrebni za upravu, ekonomiju i eksploataciju onih šuma, koje će se eksproprisati, utvrdiće se na osnovu propisa § 34 Zakona o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima. Član 13. (1) Ako se čitava površina ili samo jedan deo gospodarske jedinice ekspropriše u korist nekoliko agrarnih subjekata, participiraće dotični subjekti u plaćanju otšteta prema stanju i površini šuma, koje su im pripale. (2) U koliko će postojati opravdani razlozi šumsko-privrednog značaja protiv deobe eksproprisanih šuma, bez obzira na površinu, pristupiće se uzadruživanju odnosnih agrarnih subjekata. Clan 14. (1) Izuzimaju se od eksproprijacije sve naprave, instalacije za preradu drveta i ostali građevni objekti, koji služe velikom posedniku u industriske svrhe, kao i za eksploataciju preostalog dela šume. (2) Za´ izgrađene šumske ceste, puteve, skladišta, kao i njihove objekte neće se platiti nikakva otšteta. (3) Visina otštete utvrdiće se na osnovu cena, koje bi se mogle postignuti prodajom samo onih delova naprava, objekata i instalacija za preradu drveta, koje se mogu još uporabiti za eksploataciju šuma uopšte (gvozdeni materijal i konstrukcije, kolajući materijal, strojevi i ostali uporabivi delovi instalacije za preradu drveta). (4) U koliko te naprave, instalacije i ostali objekti ne dolaze u obzir za agrarne subjekte, slobodno je vlasniku šume, da, u roku od pola godine od dana pravnosnažnosti eksproprijacione odluke, ukloni te naprave, instalacije i ostale objekte za svoju korist. Ako to vlasnik ne izvrši, pripašće te naprave, instalacije i ostali objekti bez otštete dotičnim agrarnim subjektima. (5) Za slučaj, da će te naprave, instalacije i ostali objekti biti potrebni i za eksploataciju eksproprisanih šuma, kao i za ostali deo šuma, koji će ostati velikom posedniku na slobodno raspolaganje, dužan je dotični veliki posednik dozvoliti suuporabu svih navedenih naprava uz otštetu i način, koji će sporazumno utanačiti. (6) U slučaju spora po stavu 4 i 6 ovog člana obavezna je odluka paritetnog obraničkog suda od četiri člana. Pretsednika imenuje nadležna Banska uprava. 392 |
| ŠUMARSKI LIST 8/1931 str. 41 <-- 41 --> PDF |
II. N a či n i s p 1 a t e. Član 15. (1) Obzirom na posebni značaj šumske privrede, može se odnosnim agrarnim subjektima dozvoliti odgoda plaćanja anuiteta, ako nastupe za to opravdani razlozi. (2) Obrazložene molbe za odgod plaćanja treba u roku od jednog meseca dana pre dospelosti roka plaćanja uputiti putem Sreskog načelstva Banskoj upravi, koja će doneti odluku. (3) Ove se molbe mogu ponoviti, ako bi i nakon produženog roka postojali isti razlozi. Clan 16. Sve ostale odredbe za isplatu otšteta, sadržane u Zakonu o likvidaciji agrarne reforme na velikim posedima, važe i za eksproprisane šume. III. Završne odluke. Član 17. (1) One šumske površine i šume, koje su na osnovu rešenja državnih vlasti već izlućene za potrebe agrarne reforme, mogu se arondirati, odnosno komasirati u granicama prirodnih gravitacija, koje će najbolje odgovarati rentabilitetu šumske ekonomije agrarnih subjekata i vlasnika preostalog dela šume. (2) Pri tome treba nastojati, da novo utvrđene granice obuhvate najmanje toliku površinu, koliko je već izlučeno. Član 18. (1) Sve gospodarske osnove i ostali taksacioni operati, sa svima nacrtima, koji su do sada sastavljeni za eksproprisane šume i šumsko zemljište, predaće vlasnik bez naknade otštete agrarnim subjektima odnosno sreskom načelstvu, u čijem se području nalaze eksproprisane šume. (2) Ako će se eksproprisati samo jedan deo tih šuma, staviće vlasnik te elaborate i nacrte na raspolaganje Sreskom načelstvu u svrhu prepisa onih podataka, koji se odnašaju na eksproprisane šume bez prava na otštetu. Član 19. Ako su potrebe agrarnih interesenata tolike, a raspoloživih šuma imade toliko malo, da se one moraju eksproprisati sve do maksimuma određenog u § 24 Zakona, pripada velikom posedniku u smislu § 13 u vezi sa § 24 al. 4 Zakona pravo opcije, ali ipak tako, da time ne onemogući privedenje preostale šume svrsi za koju se ekspropriše, obzirom na njezinu gospodarsku celinu. Clan 20. (1) U koliko postoje ugovori glede eksploatacije eksproprisanih šuma, prepušta se sporazumu stranaka, da li će ovi i dalje ostati na snazi. (2) Za slučaj nesporazuma moći će eksploatator iskoristiti samo etat zadnje ekonomske godine završno do 1. aprila 1932 godine uz obavezu srazmernog plaćanja novom vlasniku. Clan 21. Uprava i nadzor nad eksproprisanim šumama vršiće se prema naravi kolektivnih jedinica po postojećim Zakonima. Clan 22. Propisi ovog Pravilnika vrede za sve slučajeve, u kojima se radi o eksproprijaciji šuma. 393 |
| ŠUMARSKI LIST 8/1931 str. 42 <-- 42 --> PDF |
Clan 23. Ovaj Pravilnik stupa na snagu, kad se oglasi u »Službenim novinama«, od kojeg dana počinju teći rokovi predviđeni u § 24 Zakona. 15. jula 1931. godine Br. 45485/VIa Beograd Ministar šuma i rudnika, Ministar poljoprivrede, Dr. Stanko Šibenik s. r. M. Najdorfers. r. Saglasan sam i odobravam prednji Pravilnik Ministra poljoprivrede donesen u sporazumu sa Ministrom šuma i rudnika. Pretsednik Ministarskog saveta, i ministar unutrašnjih poslova, počasni adutant Nj. V. Kralja, armijski deneral, P. 2 i v k o v i ć- s. r. POPULARNI DIO ŠUME U RATNIM PRILIKAMA. (Nastavak.) 3) Šteta, koju i zazivaju.artil i eriska zrna raznih kalibra i srapneli, u šumi i na šumskom terenu. Artiljerija može potpuno uništiti čitave šume. Na francuskom frontu (Aras, Argona i dr.) Wie su ćele šume takoreći zbrisane. Zbog velikih francuskih gubitaka u ljudstvu bila je Argonska šuma nazvata Francuske Termopile. Može se zamisliti, da je ova šuma bila potpuno uništena, kad je od sistematskog gađanja artilerijom nastradalo ljudstvo zaklonjeno tom šumom. Primera velikih šteta i uništenja vida se svuda, gde artiljerija stupi u razornu akciju. Avgusta 1914. na Ceru čitavi delovi bukove i cerove šume bili su tučeni obostranom artiljerijskom vatrom. Isto kod Vel. Gradišta, Požarevca, Smedereva, Beograda i dr. artiljerija je znatno oštetila šume. Najzad šumoviti Kajmakčalan, koji je bio duže vreme poprište uporne borbe, prosto je zasipan čelikom. Radi bolje ilustradije vredno je navesti jedan pasus iz službenog izveštaja ratnog dopisnika jugoslovenske divizije, u kome opisuje ratne užase u borbama kod Skoplja, Dobrog Polja i Kravice. »Mesta borbe označavala je jeziva pustoš! Izdrobljene stene, zaravnjene jaruge, spaljene šume i pravilni i široki redovi rupa, razbijenih u zemlji i kamenu eksplozivom. Na stotine metara daleko od sravnjenih rovova, razbacano po stenju i drveću, nalazilo se po neko parče od odela ili opaljen komad čovečjeg mesa«. »Sve putove i prolaze zakröio je plen, leševi vojnika i stoke neprijateljske, a sve obasjano plamenim morem, koje je proždiralo nepregledne šume i označavalo mesta, do kojih su dopirali pobedioci...« Pred ofanzivu na Solunskom Frontu, za vreme t. zv. artiljerijske pripreme, bilo je takode velikih šteta po šumovitim maćedonskim padinama. Mnoge su šume imale karakter pravih zaštitnih šuma, pa su razornom akcijom artiljerije ne samo uništena mnoga stabla, nego je i teren pod njima bio toliko raskomadan i rastrošen, da su docnije kiše počele spirati i bujicama odnositi i onako oskudan pedološki sloj. Opisivati štete u šumi od artileriskih zrna bila bi dugačka i žalosna istorija; to je šumarski kratko rečeno — jedna vrsta čiste seče. Iz posmatranih primera može se konstatovati, da su šume u ravnicama i blaže nagnutim terenima bile manje izložene štetama od artiljerijske vatre, u glavnom iz dva razloga: prvo zbog toga, što su kod takovih šuma pod vatru stavljene obično ivice; 394 |
| ŠUMARSKI LIST 8/1931 str. 43 <-- 43 --> PDF |
drugo, što takove šume zbog svoga rdavog dominantnog položaja za artiljerijsku akciju nisu bile pogodne. Karakterističan slučaj za ratnu psihozu nalazimo u primeru, gde je artiljerija gađala neprijatelja utvrđenog u šumi bez ikakvog rezultata, jedino da bi podigla pokolebani moral kod sopstvenih trupa. Dejstvo šrapnela na šumu relativno nije bilo toliko štetno s obzirom na njegovu visinu rasprskavanja. Uostalom, upotrebom čeličnih šlemova kod vojske jako je opala i njegova upotreba uopšte. 4) Štete u šumi, izazvane minama (brizantnim eksplozivima) . Ove štete imaju za posledicu opustošenje šuma i stvaranje delova golog zemljišta u nekad gustim šumama. Na austrougarsko-talijanskom frontu upotrebljeno je jednom prilikom nekoliko vagona ekrazita, pa je podzemnim galerijama miniran ceo jedan šumom obrastao greben, koji je odleteo u vazduh. Slične štete primećene su u Francuskoj, Istočnoj Pruskoj (prilikom ruskog otstupanja) i ruskoj Poljskoj. Često su po šumama postavljane mine, međusobno spojene, koje su paljene automatski, a oborena su stabla služila kao prepreka neprijateljskom napredovanju. U našim šumama takova su miniranja vršena osim na Eminovim Vodama još i prilikom otstupanja iz Srbije 1915. i 1918. Tako je miniranje znatno oštetilo šumu na Žljebu. Po maćedonskim dubravama načinili su pravu pustoš raznovrsni brizantni eksplozivi, naročito u obliku mina poznatih pod imenom »mina 340«. 5) Štete u šumi, izazvane, bombardovanjem iz aviona. Štete izazvane na ovaj način slične su štetama od artilerije i ručnih granata, ali su manjih razmera i obično lokalne. Premda su pojedini avioni bili specijalno određeni za izviđanje i bombardovanje neprijatelja u šumi, ipak su takova bombardovanja bila reda, usled protiv-avionske artilerije skrivene obično u šumi. Bilo je primera, kao u Flermonskoj šumi u Belgiji, kada je avion pogođen šrapnelom pao zapaljen u šumu i tamo izazvao požar. Zapaljive bombe, bačene iz aviona, takođe mogu izazvati požar u šumi, kao u šumi Sen-Gond na Marni i u Boa d-Zuav. Štete u šumi, izazvane bojnim otrovima (t. zv. zagušljivim gasovima) . Prošli rat doneo je čovečanstvu jednog novog neprijatelja. Uveo je u upotrebu razna hemijska jedinjenja, koja u gasovitom stanju seju pustoš oko sebe, a rasprostiru se na daljinu do 20 km. Otrovni gasovi upotrebljeni prvi put na Ipru aprila 1915. dostigli su u toku rata toliko razviće, da su postali gotovo svakodnevni posetioci, podmukli i smrtonosni. Važnost šteta, koje izazivaju ti gasovi u šumi, ogromna je, kada je poznato, da se ti gasovi zadržavaju po jarugama i uvalama, a u šumi se zadržavaju kao privučeni nekim magnetom. Obično se ovi gasovi puštaju u zoru, pri oblačnom vre menu, što povećava njihov štetan uticaj i na ljude i na šumu. Očigledno je, da su tim štetama bile u prvom redu izložene sastojine ranije oštećene i sa poremećenim i oslabljenim životnim funkcijama. Premda su četinari mnogo više osetljivi i izloženi sušenju od otrovnih gasova nego lišćari, ipak je bilo mnogo oštećenih partija i sa lišćarima. Otrovno delovanje ovih gasova fiziološkog je karaktera, premda ima i takovih gasova, koji samo trenutno utiču na životne funkcije organizma, izazivajući kod ljudi suzenje, kijanje, kašalj i dr. Gasovi ove vrste takođe nisu bili opasni za šumu, ali je nažalost njihova upotreba bila svedena na minimum. Njihovo bezazleno delovanje zamenjeno je strahovitim gasnim otrovima, kao što su karbonil-hlorid, hlor-aceton, vensenit i mnogi drugi. Od ovih otrova podjednako su izloženi opasnosti svi organizmi, koji se zateknu u sferi njihovog širenja. Ljudi su spašavali svoje živote stavljajući zaštitne maske (čak konjima i psima), dok je šuma prepuštena svojoj sudbini. 395 |