DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 31 <-- 31 --> PDF |
ili obnove uredajnog elaborata, retko kada može ustanoviti ona starost i onaj razmer dobnih razreda, koji bi odgovarao prošlom stanju i proteklom vremenu i provedenim sečama. To vredi i za razvoj razmera dobnih razreda unatrag, za minula razdoblja. Kad bi se smelo operisati s ovakovim metodom, čemu onda sva mučna ispitivanja prirasta, ako se iz mase i vremena potrebnog za njenu obnovu prirast može veoma lagano ustanoviti. U najužoj vezi sa strukturom sastojine (prašume) i fizičkom starošću njenih elemenata stoji i način njenog pomlađenja. Ni ovo pitanje nije Müller uspešno resio. Jedini put, da se ono pravilno resi, jeste opsežno određivanje fizičkih starosti brojnih oborenih stabala na velikim i neprekinutim površinama ili tipičnim primernim plohama. To se pitanje ne rešava razmerom dobnih razreda gospodarske jedinice čije prostranstvo, uostalom, ovisi i o mnogim drugim faktorima. Ovo se pitanje ima rešavati u najužoj vezi sa strukturom sastojine. Tu su uglavnom moguća dva slučaja. Kod asimetričke distribucione krivulje broja stabala (sve vrste drveća, koje podnose zasenu u nižim položajima) raznodobnost sastojine je očita, te ima dovoljno mladih individua za uraštanje među jača (redovno i starija) stabla. Ovde treba samo resiti, da li se pomlađenje dešava istovremeno na većoj ili manjoj površini. To se može resiti samo izbrajanjem godova, kako je napred navedeno. Teži je slučaj kod binomske strukture, koja se pojavljuje u prašumi onih vrsta, koje zahtevaju svetio u svakoj prilici, a kod vrsta, koje podnose zasenu, samo na visokim položajima teških životnih uslova. Ne poznavajući uzroke postanka binomske strukture, Müller jednostavno proglašuje takove sastojine j e d n o d o b n i m a, jer da su nastale istodobnim pošumljenjem velikih površina. Da bi tu nedokazanu jednodobnost i objasnio, treba Miilleru neki uzrok. I on ga nalazi u katastrofi, koja mu je najvećim delom požar. To je taj d e u s ex machina , pomoću kojega nastoji da resi celokupno pitanje prašume naše zone. Nije stoga čudo, ako mu je požar »der grosse Matador des Urwaldes«. Ja sam daleko od toga, da bi osporavao važnost požara za prašumu. Šta više i sâm sam nailazio na približno jednodobne prašumske tipove jele i smreke, koji su po svoj prilici nastali zašumljivanjem prostrane paljevine (deo Uvale ispod Klekovače, 1961 m, na području Šumske uprave u Drvaru), na kojoj se još nalaze pojedine stare topole kao ostaci prve prelazne generacije belog drveća. Samo prema dokazima, koje Müller donosi, teško je verovati, da bi požar u svakom slučaju bio jedini veliki agens i dezinfektor prašume. Već kod bukove prašume u Rilu Müller napušta požar kao veliki agens pri pomlađenju (str. 297. stav. 4.). Slično je kod jele i smreke, koje tek posredno, preko generacije belog drveća, mogu da ponovno osvoje izgubljeni areal. Tako smo došli i do smene generacija i vrsta drveća. U tom pogledu nije Müller ništa novoga izneo, što nam već ne bi bilo poznato. U tom je pogledu Rubner4 mnogo kraći i precizniji. Naposletku Müller, po mome mišljenju, nije dokazao, da je obnova prašume uvek vezana o katastrofu. Ove su bezuslovno mnogo doprinele smeni generacija i vrsta drveća, ali je suviše smelo to pripisivati jedino katastrofama. Time se pušta iz vida tihi, postepeni i gotovo neopaženi rad prirode, kojim se bez velikih potresa dešavaju razne promené, koje u dugom nizu godina mogu da iz temelja promené sliku prašume. Pored ovih važnijih primedaba mogao bi se učiniti i čitav niz manje važnih, od čega međutim odustajem, jer bi inače ova ocena ispala predugačkom. Delo promatrano kao celina ne može se smatrati potpuno uspelim. Pitanja nisu razrađivana naučnim metodom. Pisac nije ulazio u suštinu problema, pa su stoga mnoga opažanja pogrešna, a zaključci nepravilni. Uz to je i dokumentovanje preslabo za reša 4 Dr. K. Rubner : Die pflanzengeographischen Grundlagen des Waldbaus. 1924. str. 255., 1 i 2 stav. 333 |