DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 29 <-- 29 --> PDF |
redu (str. 235. t- 3.). Drugi je tip prebirnog karaktera, bez sklopljenog svoda krošanja. Ovaj je tip na ovom području slabo raširen, dok u pravilu nastupa u Rodopi, Pirinu i Staroj Planini. Približno jednodobne sastojine prvog tipa nastaju opet požarom. Nakon privremene formacije belog drveća pojavljuje se smreka. Iz razmera dobnih razreda nastoji da konstruiše stanje prašume pre 80^140 godina (str. 265.), pa odatle zaključuje, kad se mogla desiti katastrofa, verovatno opet požar, u vezi sa kolebanjima klime. I bukva u Rilo-planini dolazi na velikim površinama, u čistim jednoličnim i približno jednodobnim sastojinama. Prevlađuju stari dobni razredi, srednji su zastupani umereno, dok mladih uopšte nema. Krošnje stabala obrazuju sklopljen svod, razvijen u jednoj ravnini. Kod sastojina bukve međutim požar se ne može uzimati kao uzrok postanku ovakovih sastojinskih tipova, koji su nastali prethodnim pomlađenjem površine i naglim nestankom stare sastojine. Sklop sastojine se u početku prekida mestimice i u grupama. Tome je uzrok, jednako kao i u Karpatima, sneg i vatra, a u Rilu pored toga i prestarelost, gljive i druge bolesti. U slabo progaljenoj sastojku vrši se pomlađenje, pa stare sastojine, već prema dispoziciji stojbine za katastrofu vetrom, nestaje brže ili sporije. Svoja izlaganja o prašumi zaključuje Müller ovim: 1.) Stanje tla, klijališta (Keimbettzustand), zajedno sa faktorima osvetlenjehumus, osnovicom je budućeg sastojinskog oblika i sastava sastojine. 2.) U razvoju formacija prašume mogu se razlikovati tri faze: čista prašuma onih vrsta, koje zahtevaju svetio; zatim pridolaze vrste, koje podnašaju zasenu. Naposletku ostaje čista prašuma ovih poslednjih. Sve te faze samo su prelazni stadiji jednog velikog kruga, u kome se smenjuju generacije i vrste drveća. Katastrofa je agens, koji događaje stavlja u pokret i koji ne dozvoljava stagnaciju jednog večnog procesa (smene). 3.) Požar kao specijalni oblik katastrofe, koja uvek nastupa, smatra velikim matadorom prašume i to: a) velikim prirodnim kulturnim sredstvom prašume, b) velikim prirodnim dezinfekcijonim sredstvom prašume i naposletku, c) glavnim dinamičkim faktorom, agensom, u procesu smene vrsta drveća u prašumi. To bi bili glavni izvodi ovog dela, koje pokušava, da izloženi kompleks pitanja definitivno resi. Da li je to piscu uspelo? U svome »Ausklangu« pisac naglašuje, da je težio pronalasku istine, odabirući od verovatnoga najverovatnije i smatrajući istinom ono, što prema sadanjem stepenu našega znanja najbolje može da izdrži kritiku. Da vidimo, mogu li piščevi izvodi da održe objektivnu kritiku. Znatan deo piščevih izvoda, a pogotovo nakon dublje analize osnovnog materijala i zaključaka, ostavlja čitaoca u teškoj neverici. Delu nedostaje važan preduslov svakog naučnog rada, a to je dokumentacija, iz koje se dalje rađa ubedljivost. I pored znatnog opsega knjige, nepotrebnih ponavljanja i retorike, pisac nije u stanju, da sve svoje izvode i dokaže. On i suviše operiše s pretpostavkama i tvrđenjima, na kojima kasnije, kao na dokazanim faktima, izgrađuje svoje zaključke. Evo primera. Mesto da kod prvog tipa smekove prašume u Rilu obori nekoliko desetaka stabala svih zastupanih debljinskih razreda i brojenjem godova ustanovi ne samo fizičke starosti pojedinih drveta, nego i granice, u kojima se kreću sve te starosti, Müller se zadovoljava konstatacijom (str. 235.), da krivulja broja stabala pokazuje u sredini jednu kulminaciju i simetričan tečaj obaju ogranaka. Odatle zaključuje, da je reč o približno jednodobnoj sastojini. I na drugim mestkna, gdegod je reč o takovoj distribuciji, Müller odmah zaključuje, da pred sobom ima sastojinu sastavljenu iz stabala podjednake dobe. Istina, jednodobne i jednolične sastojine daju ponajčešće simetrične distribucione krivulje broja 331 |