DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 7/1931 str. 27     <-- 27 -->        PDF

Pristupajući izlaganju ovog problema, pisac ispravno konstatuje, da se pri tom
nailazi na čitav kompleks još nedovoljno razrađenih pitanja, za rešenje kojih su potrebna
specijalna istraživanja. Svoja opažanja nastoji da dovede u vezu i saglasnost
sa rezultatima ostalih autora, ne bi li na taj način došao do zaključaka opšte vrednosti.


Tražeći nedirnute prašume pisac dolazi u one delove Balkana, koji su prema
recima velikog Cvijića1 »bili ogromna ostrva, oko kojih su se razlevali i razbijali veliki
istorijski talasi i struje civilizacija, kao tiha i usamljena utočišta za sklanjanje stanovništva,
koje je bežalo pred metežima sukcesivnih najezda. Ovde su se, kao svuda u
planinskim oblastima, ukorenila i stalno održala najotpornija legla autonomnog i nezavisnog
života slobodnih planinaca. Naposletku odatle su gotovo stalno polazile struje
migracija, koje su plavile oblasti sa geografskim osobinama spajanja i prožimanja.«
To su Rodope, Pirin i Rila, u kojima pisac s pravom očekuje, da će naći prašumu u
potpunom smislu te. rcči. Zbog toga Müller deli svoja istraživanja na tri područja rasta:
Rodope, Pirin i Rilo.


Objašnjujući pojam prašume Müller se ne zadovoljava Cermakovom biološkom
karakteristikom toga tipa, već prema Dru. Schcnku unaša u taj pojam j akciju primitivnog
čoveka; ovaj doduše sam po sebi nije kadar da bitno izmeni stanje prašume,
ali može da dovede do dejstva neke druge izvanje sile, požare, koji mogu da iz osnova
izmene njeno stanje.


Müller nadalje smatra, da se prašuma nalazi u izvesnom stanju ravnoteže unutarnjih
i izvanjih sila. Od ovih poslednjih naročitu važnost pridaje požaru, koji mu je
»der grosse Matador des Urwaldes« i glavni agens većine promena u prašumi. Požari
mogu nastati prirodnim događajima ili radnjom primitivnog čoveka, koji je kao lovac,
ribar i nomad upućen na šumu. Važnost požara, kojim pisac nastoji da protumači razna
stanja prašume, provejava iz čitave knjige, pa je stoga i razumljivo, zašto Müller u
pojam prašume unaša i dejstvo primitivnog čoveka, kap jednog od uzročnika požara.


Osim toga Müller dovađa požare u vezu s periodičkim kolebanjima klime, pa
nastoji da i s te strane protumači izvesne pojave u životu i stanju prašume. Naposletku,
život i obnova prašume usko su povezani sa raznim katastrofama, pa stoga i daje prašumi
naziv »Katastrophenwald«.


U Rodopi je ispitivao šume belog i crnog bora, smreke (smrče), topole i breze.
Naročito podvlači pojavu, da je nailazio na neprekinute komplekse mladih i jednodobnih
sastojina belog bora, nastalih istovremenim pomlađenjem na prostranim paljevinama.
Šumski je požar preteča belog bora. Mesto da umanjuje produktivnu snagu tla, požar
unapređuje pošumljenje velikih površina belim borom. Šumski požar, kao katastrofa,
protiv očekivanja jača prirodnu borovu šumu i pomaže joj pri potiskivanju ostalih biljnih
formacija. Zaključuje s opažanjem, da su prašume belog bora jednolične
i gotovo potpuno jednodobne sastojine (str. 34).


Kod smrekove prašume razlikuje Müller dva tipa. Kod prvog nedostaju mlađi
dobni razredi; sastojine su dobrog sklopa, jednoličnog oblika, te čine dojam jednodobnih
sastojina. Drugi, rašireniji tip je retka preborna šuma visokih položaja. Distribuciona
krivulja broja stabala je asimetrična, sa kulminacijom kod najslabijih debljinskih
razreda.


U pogledu pomlađenja konstatuje, da šumski požari uništavaju formaciju smrekove
prašume. Paljevina se smrekom pošumljuje tek posredno iza mekanog drveća,
koje smreka kasnije potiskuje. Za topolu i brezu potvrđuje poznatu pojavu, da su to
pioniri, koji prvi osvajaju paljevine i gole površine, a zatim još zarana iščezavaju, ustupajući
mesto drugim vrstama, koje podnose više zasene. Na tim opažanjima izgrađuje
Müller svoju šemu o izmeni pojedinih vrsta drveća u Rodopi. Ona izgleda ovako:


1 Dr. Jova n Cvijić : Balkansko Poluostrvo. Zagreb 1922. str. 28.


329