DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 6/1931 str. 24     <-- 24 -->        PDF

Delo je razdeljeno na tri česti. Prva knjiga obraduje opšta uređajna pitanja,
kao što su pojam sastojine i šume, tip uzgoja (režim), prihod, potrajnost, prirast, način
seče, elementi vremenskog i prostornog poretka, te razni načini obračuna etata.


Sva su ta pitanja lepo izložena, te se iz njih jasno razabire duh, koji prožima
francusko uređivanje šuma. Ako i ne ulazi tako duboko u raspravu elemenata vremenskog
poretka kao Ch. Wagner, to su Pardé-ova izlaganja raznih vrsta ophodnje vrlo
instruktivna. Za ophodnju maksimalne mase ispravno navada:


»... avait de l´importance autrefois, allors que les produits d´un grand nombre
des forets étaient presque entierement destinés au chauffage« (str. 63). Ovaj citat naročito
podvlačim, jer u celosti potvrđuje moju misao, izraženu u raspravi »Kvalifikacija
drveta«. , |


Kod izbora vrste uzgoja (režima) delo je ponešto razvučeno, jer ta pitanja treba
da su poznata iz nauke o uzgajanju šuma.
Od metoda obračuna etata naročito ističem Masson-ovu metodu, zatim onu iz


g. 1883., te Puton-ovu, Duchafour-ovu i Schlumberger-ovu, koje su nam manje poznate.
Svakako će nas zanimati Pardé-ovo mišljenje o kontrolnom postupku, koji je
povodom Eberbachovih članaka, a još više povodom Biolley-eve knjige toliko diskutovan.
Ubraja ga u t. zv. kombinovane metode svoga sistema. Nalazi, da je u teoretskom
pogledu zanimljiv. U šumsko-uzgojnom pogledu i s gledišta prihoda daje dobre rezultate.
Međutim smatra, da je u praksi već teže izvodljiv s obzirom na poteškoće oko određivanja
tečajnog prirasta. I to mu je nedostatak, što se dovoljno ne stara o polučenju
normalnog stanja, o kome uopšte ne vodi računa prilikom prvog uređivanja. Naposletku
primena ovog metoda spojena je s opširnim inventarisanjem, u koju svrhu treba mnogo
vremena i izvežbanog osoblja. Obračuni su suviše komplikovani (str. 159).


Pardé-ovo mišljenje o kontrolnom postupku svakako znači jednu evoluciju, kad
se zna, da ga Huffel u svojoj »Ekonomiji« iz g. 1926. apsolutno ignoriše, a u drugom
delu iz iste godine (Les méthodes de l´aménagement forestier en France, str. 179—183)
osporava upotrebivost toga metoda pri uređivanju šuma javnog karaktera. Pardé-ova
evolucija, ako i nije potpuna kao na pr. kod švicarskih šumara, ipak je karakteristična
s obzirom na stav zvaničnog šumarstva prema nesretnom Gurnaud-u i prema Biolley-u,
koji je tuđu ideju razradio, konzekventno provađao i duhovito popularisao.


Naposletku, ako dublje proniknemo u suštinu francuskih metoda, koje etat mase
izražuju masom, ali uz intervenciju površine, a to su »méthode des affectations
permanentes«, »méthode des affectations révocables« i »méthode de l´affectation
unique mobile«, zapažamo u njima ipak suštinu Cottinog Flächenfachwerka , koji
se u krajnjem slučaju ograničuje samo na jednu jedinu periodu, čija dužina, a to je
karakteristično za francuski uređajni sistem, ovisi o vremenu potrebnom za uspešno
prirodno pošumljenje.


Pitanje rezerva (fonds de réserve) jasno je izloženo, kao i njihova važnost kod
raznih kategorija šumskog poseda. I raspravi sečnog poretka (assiete des coupes) posvećena
je dovoljna pažnja.


U drugoj knjizi izlaže radove, koje treba provesti, da bi se upoznalo stanje šume
i odredili principi budućeg gospodarenja, što je zajedničko za sva uređivanja (opšti
podaci, statistika i t. d.).


U trećoj i najopširnijoj knjizi raspravlja specijalna pitanja primene pojedinih
glavnih metoda uređivanja kod pravilne visoke šume, prebirne sastojine, jednostavnih
izdanačkih šuma, niskih šuma uređenih za prebiranje (taillis fureté), koje bi kod nas
na kršu mogle doći do primene, srednjih šuma i naposletku razne slučajeve konverzije.


278