DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 6/1931 str. 23 <-- 23 --> PDF |
uživaoci, a s obzirom na ovo pravno stanje smatraju oni te šume svojima, pa se protivi uvriježenom pravnom shvaćanju toga naroda, da bi se uzimanje plodova iz tih šuma za vlastitu potrebu ovlaštenika, ma i preko dozvoljene im mjere, smatralo prostom krađom. A mora se i objektivno priznati, da je opravdano različito posmatranje i kažnjavanje djela pravoužitnika u pravoužitničkoj šumi od djela u ma čijoj šumi, u kojoj on uopće nema nikakova prava. Stoga je zakonodavac i u općem šumskom zakonu od 3. decembra 1852., koji je bio ranije na snazi na području Hrvatske i Slavonije, prema § 18., 60., i 68. naredio, da se takova djela bez obzira na promjer drveta na panju imaju kazniti po šumskom zakonu kao šumski kvarovi (oštećenja). I zakon o šumama od 29. decembra 1929. vodi računa o posebnim odnosima, u kojima stoje ovlaštenici prema vlasnicima šuma, u kojima imaju oni pravo uživanja plodova i o narodnom pravnom shvaćanju toga odnosa, pa stoga u § 151. i pogoduje djela opisana u tom paragrafu, u koliko su počinjena od plodouživalaca. Isti pak razlozi, koji govore za privilegiranje pravouživalačkih prisvajanja drveta s promjerom manjim od 10 cm, govore i za privilegiranje takovih prisvajanja drveta s promjerom većim od 10 cm. Zakonodavac je dakle postupao logično i dosljedno, kada se nije ograničio samo na privilegiranje prisvajanja drveta s promjerom manjim od 10 cm. S tih svih razloga mora se uzeti, da se sva djela iz § 151. zakona o šumama, ako ih počine pravoužitnici, kažnjavaju kaznom u tom paragrafu predviđenom, a ne po krivičnom zakoniku, a za kažnjavanje po šumskom zakonu nadležne su, kako je već gore rečeno, opće upravne vlasti prema § 167. zakona o šumama. Ovo r´iješenje, koje donosimo ovdje s obzirom na njegovu veliku praktičnu važnost, priopćio je u »Mjesečniku«, broj 3, god. LVII, mart, Vilko Mažgon, starješina kot. suda, Petrovo selo Ličko. .. LITERATURA L. Pardé: Traité pratique d´Aménagement des Forets. Paris 1930., sa 546 strana i 11 fotografija izvan teksta. Francuska literatura ne oskudeva na samostalnim delima iz oblasti uređivanja šuma. To su u prvom redu klasična dela Lorentz-a i Parade-a, za kojima sledi čitav niz poznatih starijih pisaca (Nanquette, Bagnéris, Broilliard, Tassy i Puton). Samo su ta dela — i pored izvesnih lepih misli i dobrih osobina — ponešto zastarela, jer je nauka o uređivanju šuma u poslednje doba pokročila napred. U novijoj francuskoj literaturi međutim vidno mesto zauzima Q. Huffel, koji u četvrtoj knjizi svoje »L´économie forestiere« obrađuje pitan´ja o uređivanju šuma. Nije stoga lagan zadatak pisati samostalnu knjigu o uređivanju šuma nakon Huffela, koji je ta pitanja razgrađivao retkom erudicijom i poznavanjem predmeta. Što se Pardé ipak prihvatio toga zadatka, razabire se iz samog predgovora. Knjiga u prvom redu ima da posluži potrebama prakse, te se Pardé nada, da će dobro poslužiti i posednicima i upraviteljima šuma, koji nisu imali prilike da dublje uđu u specijalna pitanja uređivanja šuma. Isto se tako nada, da će i strani šumari u njoj naći sve, što je potrebno, da bi upoznali principe i metode uređivanja u. Francuskoj. S toga gledišta delo je u svakom pogledu uspelo. Pardé-ovo delo predstavlja proširena i razrađena predavanja, koja od g. 1919. pisac drži na šumarskoj školi u Barres (Fcole secondaire des Barres). Pri grupisanju materijala navada, da se držao rasporeda Eug. Reussa, svoga nekadanjeg profesora na šumarskoj školi u Nancy-ju. 277 |
| ŠUMARSKI LIST 6/1931 str. 24 <-- 24 --> PDF |
Delo je razdeljeno na tri česti. Prva knjiga obraduje opšta uređajna pitanja, kao što su pojam sastojine i šume, tip uzgoja (režim), prihod, potrajnost, prirast, način seče, elementi vremenskog i prostornog poretka, te razni načini obračuna etata. Sva su ta pitanja lepo izložena, te se iz njih jasno razabire duh, koji prožima francusko uređivanje šuma. Ako i ne ulazi tako duboko u raspravu elemenata vremenskog poretka kao Ch. Wagner, to su Pardé-ova izlaganja raznih vrsta ophodnje vrlo instruktivna. Za ophodnju maksimalne mase ispravno navada: »... avait de l´importance autrefois, allors que les produits d´un grand nombre des forets étaient presque entierement destinés au chauffage« (str. 63). Ovaj citat naročito podvlačim, jer u celosti potvrđuje moju misao, izraženu u raspravi »Kvalifikacija drveta«. , | Kod izbora vrste uzgoja (režima) delo je ponešto razvučeno, jer ta pitanja treba da su poznata iz nauke o uzgajanju šuma. Od metoda obračuna etata naročito ističem Masson-ovu metodu, zatim onu iz g. 1883., te Puton-ovu, Duchafour-ovu i Schlumberger-ovu, koje su nam manje poznate. Svakako će nas zanimati Pardé-ovo mišljenje o kontrolnom postupku, koji je povodom Eberbachovih članaka, a još više povodom Biolley-eve knjige toliko diskutovan. Ubraja ga u t. zv. kombinovane metode svoga sistema. Nalazi, da je u teoretskom pogledu zanimljiv. U šumsko-uzgojnom pogledu i s gledišta prihoda daje dobre rezultate. Međutim smatra, da je u praksi već teže izvodljiv s obzirom na poteškoće oko određivanja tečajnog prirasta. I to mu je nedostatak, što se dovoljno ne stara o polučenju normalnog stanja, o kome uopšte ne vodi računa prilikom prvog uređivanja. Naposletku primena ovog metoda spojena je s opširnim inventarisanjem, u koju svrhu treba mnogo vremena i izvežbanog osoblja. Obračuni su suviše komplikovani (str. 159). Pardé-ovo mišljenje o kontrolnom postupku svakako znači jednu evoluciju, kad se zna, da ga Huffel u svojoj »Ekonomiji« iz g. 1926. apsolutno ignoriše, a u drugom delu iz iste godine (Les méthodes de l´aménagement forestier en France, str. 179—183) osporava upotrebivost toga metoda pri uređivanju šuma javnog karaktera. Pardé-ova evolucija, ako i nije potpuna kao na pr. kod švicarskih šumara, ipak je karakteristična s obzirom na stav zvaničnog šumarstva prema nesretnom Gurnaud-u i prema Biolley-u, koji je tuđu ideju razradio, konzekventno provađao i duhovito popularisao. Naposletku, ako dublje proniknemo u suštinu francuskih metoda, koje etat mase izražuju masom, ali uz intervenciju površine, a to su »méthode des affectations permanentes«, »méthode des affectations révocables« i »méthode de l´affectation unique mobile«, zapažamo u njima ipak suštinu Cottinog Flächenfachwerka , koji se u krajnjem slučaju ograničuje samo na jednu jedinu periodu, čija dužina, a to je karakteristično za francuski uređajni sistem, ovisi o vremenu potrebnom za uspešno prirodno pošumljenje. Pitanje rezerva (fonds de réserve) jasno je izloženo, kao i njihova važnost kod raznih kategorija šumskog poseda. I raspravi sečnog poretka (assiete des coupes) posvećena je dovoljna pažnja. U drugoj knjizi izlaže radove, koje treba provesti, da bi se upoznalo stanje šume i odredili principi budućeg gospodarenja, što je zajedničko za sva uređivanja (opšti podaci, statistika i t. d.). U trećoj i najopširnijoj knjizi raspravlja specijalna pitanja primene pojedinih glavnih metoda uređivanja kod pravilne visoke šume, prebirne sastojine, jednostavnih izdanačkih šuma, niskih šuma uređenih za prebiranje (taillis fureté), koje bi kod nas na kršu mogle doći do primene, srednjih šuma i naposletku razne slučajeve konverzije. 278 |