DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1931 str. 5 <-- 5 --> PDF |
b) Izvozne prilike. I taj je faktor od naročitog značaja po kvalifikaciju drveta. Dolazi do izražaja u prvom redu u poteškoćama oko svladavanja terenskih prilika. Taj faktor čini izvoz drveta mestimice gotovo nemogućim. Takove šume ne dolaze stoga u obzir za bilo kakovu rentabilniju eksploataciju. U vezi s tim faktorom dolaze i transportni troškovi, koji su jedna od najvećih pozicija izdataka. Kod teških terenskih prilika, dakle i znatnih izvoznih troškova, moguće je samo iskorišćavanje najvrednijih sortimenata, dok svi ostali u komercijalnom pogledu poprimaju karakter otpatka, kojega se izvoz iz šume ne isplaćuje. Razume se, da ta degradacija u prvom redu zahvata ogrev, a zatim postepeno i ostale manjevredne granične Sortimente tehničkog drveta. Tako se u državnim šumama Gorskog Kotara u izvesnim prilikama ne isplaćuje izrada ogreva u predelima udaljenim više od 20—25 km. od željezničke stanice. Ogrevno drvo, i pored svoje upotrebljivosti, postaje u komercijalnom smislu otpadak, koji se ostavlja u šumi da istrune. Za formiranje sortimenata naročito su nepovoljne prilike na Kršu, kod kojih se drvo mora izvlačiti iz vrtača, dolina, draga i duliba i prevlačiti preko brojnih previja ustalasanog terena sa nikako ili slabo izraženim gravitacionim područjima. Uz takove prilike moguća je katkada izrada i izvoz samo cepanog materijala, zašto je opet sposoban samo malen deo mase, pa su nam stoga razumljivi razmerno niski procenti tehničkog drveta u šumama na Kršu. Osnovno je pitanje racionalnog iskorišćavanja planinskih šuma uopšte — izgradnja saobraćajnih sredstava. Sve što je u stanju da umanji otpremne troškove, ide u prilog povoljne kvalifikacije drveta, pa se time povećavaju i izgledi za rentabilnom eksploatacijom. Prema tome primenom modernih saobraćajnih sredstava možemo s pravom očekivati iz nekog objekta više tehničkog drveta, a manje ogreva i otpatka. Razume se, da to pitanje treba posebno istražiti kod svakog pojedinog objekta. c) Otpadak. I ovaj je faktor u najužoj vezi s izvoznim prilikama, pa je to jedan potpuno relativan pojam. U nizinskim šumama, razmerno lakog izvoza, te u blizini gustog i naprednog stanovništva, nema uopšte otpatka, jer se izvaža sve osim potpuno trulog drveta. U planinskim krajevima sve drvo, koje ne podnaša transportnih troškova, kvalifikuje se kao otpadak. Veličina otpatka, koji se ostavlja u šumi, najbolje je merilo intenzivnosti nekog gospodarenja. Osnovni princip, izvesti iz šume sve što ima bar neku upotrebivost, treba da prožme ćelu našu šumarsku privredu, jer velik otpadak znači rasipanje i neekonomsko iskorišćavanje jednog vrednog i razmerno retkog dobra — drveta, kojega se vrednost tek onda počne ceniti, kad ga nestane. II. REZULTATI KVALIFIKACIJA DRVETA U DRŽAVNIM ŠUMAMA HRVATSKE I SLAVONIJE. Nakon prethodnih teoretskih izlaganja smatram potrebnim, da donesem i nekoliko rezultata konkretnih kvalifikacija iz naših šuma.´ "". Time bismo upoznali jedan važan strukturni elemenat, koji može da doprinese 207 |