DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 5/1931 str. 4 <-- 4 --> PDF |
dan deo. Prema tome procenat tehničkog drveta ovisi o onome, što se doznačuje, odnosno o sastojim, koja ostaje. Na taj način kvalifikacija dolazi u izvesnu vezu s intenzitetom. Pod ovim razumevamo kvocijenat između mase, koja se namerava iskori stiti i totalne mase, koja se nalazi na istoj površini. Intenzitet se može odnositi ne samo na totalnu masu, nego i na masu stabala iznad izvesnog prsnog promjera. To je jedan od najvažnijih faktora prebirnog gospo darenja, jer on predstavlja meru zahvata seča u sastojinu, pa je od značaja za regulisanje koncentracije i napredovanja seča, kao i rešavanje pitanja ekonomske i produkcione trajnosti. 1 konačno, način realizovanja određenog intenziteta od najvećeg je upliva na strukturu i kvalitet etata, te na formiranje sastojine, koja ostaje iza seče. Kod intenziteta od 100% totalne mase prebirna seča prelazi u čistu. Ni ostali visoki intenziteti, iznad 80% totalne mase, ne razlikuju se mnogo od čiste seče. Prema tome može se pretpostaviti, da sa jačim intenzitetom raste i pouzdanost predviđanja rezultata kvalifikacije, jer se prebirna seča sve više približava čistoj, za koju smo videli, da je kod nje predviđanje procenata tehničkog drveta razmerno najpouzdanije. Da li sa jačim intenzitetom raste uvek i apsolutni iznos procenta tehničkog drveta, ne može se općenito tvrditi, jer to pitanje ovisi i o konkretnoj strukturi drvne mase, t. j. o njenoj distribuciji na pojedine debljinske razrede i o zdravstvenom stanju pojedinih kategorija. U prašumi jači intenziteti redovno povećavaju procenat tehničkog drveta, jer seča dosiže do tanjih debljinskih razreda, koji su većinom dobrog fizičkog stanja. Kod slabo g intenziteta prebiranja može doći do velikih diferencija između predviđanih i realizovanih procenata tehničkog drveta, jer je izbor stabala za doznaku velik, a uz to ovisi i o nahođenju organa, koji to provađa. Kraj slabog intenziteta mogu se u istoj sastojini realizovati i visoki i niski procenti tehničkog drveta. Doznačuju li se samo prestara, natrula i oštećena stabla i to počam od najjačih kategorija, pa popušta li intenzitet seča prema tanjim razredima sa redovno zdravijim materijalom, to će se postići niži procenat tehničkog drveta. nego ako se jednaka masa realizuje samo u srednjim debljinskim razredima, izostavljajući od doznake prestara, deformirana, natrula i inače oštećena stabla slabijeg kvaliteta. Rezultati prethodne kvalifikacije i realizovane seče mogu se — pored ostaloga — samo onda podudarati, ako je obeležavanje stabala za seču vršeno po istim principima kao i kod kvalifikacije. Te dve doznake treba da su potpuno kongruentne, jer u svakom drugom slučaju dolazi do diferencija u bilo kom pravcu. Doznaka stabala za seču treba da se provađa prema višim ciljevima privrednog plana, jer se samo na taj način mogu realizovati i opravdati elaboratom unapred određeni elementi kvalifikacije. Iz navedenoga sledi, da je relativno najnepouzdanija unapredna kvalifikacija tehničkog drveta kod prebirne seče. Stoga se kvalifikacija nikada ne srne shvatiti kao jedan samostalan ili iskinut fragmenat, već kad je reč o kvalifikaciji prebirne sastojine, uvek je treba posmatrati u vezi sa njenom strukturom etata, dakle zahvatom seča u pojedine kategorije. 0 uplivu, tih faktora na apsolutnu visinu procenta tehničkog drveta biće govora u drugom delu ove rasprave. 206 |